Guglovo tržišno novinarstvo

Aleksandar Manić, Pariz

Novinari postaju radnici koji Gugl snabdevaju popularnim sadržajima kojim će pretraživač najbrže moguće zadovoljiti traženja čitalaca, a tim putem sebi osigurati visoku prodaju reklamnog prostora. Zarobljeni u univerzumu simulacije, tražeći spektakl, ljudi plivaju u medijskom moru bez poruka i značenja
(Amerčko preduzeće Gugl godinama besplatno koristi rad novinara i preti odmazdom svma koji se pobune protiv takve eksploatacije)

Uprkos novom francuskom zakonu o srodnim pravima autorskih prava, koje Gugl nema nameru da poštuje, francusko novinarstvo neće moći da se oslobodi Guglove stege. Naime, 93,5 odsto internet pretraga, u Francuskoj, odvija se na Guglu. Preostalih 6,5 odsto dele svi ostali pretraživači: Jahu, Bing, Kvant, Dak Dak Go, Ask...

Važno je napomenuti da je Gugl prvi čitalac novinarskih tekstova objavljenih na internetu i on odlučuje o rangiranju teksta, odnosno o čitanosti teksta, znači o posećenosti sajta, tačnije o zaradi sajta od prodaje reklamnog prostora.

gugl-njuz

Gugl Njuz, onlajn servis koji automatskm putem i bez ikakve novčane nadoknade postavlja novinarske tekstove iz različitih veb izvora

Gugl Trends i Gugl Analitiks

Prema sistemu Gugl pseudonovinarstva, novinari ne bi trebalo da budu zainteresovani za vesti stvorene hotimično (zvanična objava, komunike, nova knjiga, izložba...) ili nehotično (prirodna katastrofa, incident, smrt...), nego za ključne reči i termine koji bi njihov sajt mogli da odvedu ka većoj posećenosti.

Zato je neophodno neprekidno konsultovati Gugl Trends i Gugl Analitiks koji pomažu da se nađu ključne reči i trenutno najtraženiji pojmovi u pretraživaču. Potom, novinar piše tekst u kome se tretiraju isključivo teme nametnute ključnim rečima i pojmovima, kao i teme koje su već popularne i tražene.

Često je neophodno ubaciti imena popularnih glumaca, pevača i političara, jer su to semantički tragovi koji privlače Guglove robote, što kasnije omogućava da do teksta stignu i oni koji nisu tražili osnovnu temu članka. Tako, novinari postaju radnici koji Gugl snabdevaju popularnim sadržajima kojim će pretraživač najbrže moguće zadovoljiti traženja čitalaca, a tim putem sebi osigurati visoku prodaju reklamnog prostora.

gugl-trends

Gugl Trends, najvažnije oruđe tržišnog novinarstva, aplikacja koja omogućava da se sazna brojna vrednost pojavljivanja jednog termina u Gugl pretraživaču u određenom vremenskom periodu, regionu i jeziku

Kako zadržati čitaoca na sajtu

Gugl smatra da novinari greše zato što ne žele da svom radu pristupe kroz čisto marketinški pristup, što bi im, kao i Guglu, donelo brz i siguran novac, za razliku od klasičnog novinarskog pristupa koji ništa ne garantuje. Zaista, novinarski pristup garantuje jedino da će se odabrati najbolji način da se vesti prenesu čitaocima.

Gugl voli brzinu i tokom pretraga uvek izbacuje tekstove koji su prvi izašli, makar nekoliko minuta pre ostalih. Na taj način on favorizuje sajtove koji stvaraju "buzz". Istovremeno, takav pristup favorizuje brzo pisanje koje se, često, svodi na "copy-paste" pri čemu se samo iščekuje veća poseta sajta. Tako se dobijaju beskrajne Guglove liste sajtova koji imaju istovetnu vest sa istovetnim naslovom i, dosta puta, vesti imaju iste materijalne i gramatičke greške.

Izveštači koji rade za "hladne" sajtove nikada ne mogu da dobiju trku u brzini, jer su oni u obavezi da izađu na mesto događaja, da razgovaraju sa određenom osobom, da pročitaju knjigu ili da vide predstavu, da bi o događaju mogli da pišu. Oni koji rade za "vruće" sajtove, nemaju ikakvu obavezu u izveštavanju, osim brzine. Biti prvi ili među prvima.

Istovremeno, oni moraju da pišu puno tekstova vezanih za tek objavljenu vest. Dok je reč aktuelna, treba napisati mnoštvo kratkih tekstova ("više o...") koji ne donose ništa novo, ali koji će čitatelja zadržati što duže na sajtu. Broj posetilaca i vreme provedeno na sajtu, omogućiće direkciji sajta da prodaje reklamni prostor.

gugl-analitiks

Gugl Analitiks, aplikacija kojom se provera pseudonovinarska efikasnost stečena Gugl Trendsom i kojom se prati poseta veb sajtu prema vrstama izvora (pretraživač, direktne posete, mejlovi...) sa detaljima o posetiocima (region, jezik...)

Pijačna spektakularnost i predškolska jednostavnost

Pošto je u Guglovom pretraživaču konkurencija ogromna, da bi privukli pažnju, novinari tekstovima daju izgled neverovatnih otkrića. Spektakularnost u pisanju, nalik povicima davno nestalih uličnih prodavaca dnevne štampe ili današnjih pijačnih prodavaca, privlači na sebe pažnju čitalaca, te se često spominju reči: šokantno, jezivo, stravično, katastrofalno, najveće na svetu, otkrivena tajna, itd. Ta vrsta obraćanja zasniva se na infantilizaciji čitalaštva, što je i Guglov cilj. Deca kao i infantilizovani odrasli lako mogu da budu manipulisani kroz osećanja i da se tako povedu ka željenim ciljevima, odnosno potrošnji.

Gugl traži da naslovi budu kratki, jednostavni, bez jezičkih kalambura i sa najviše četiri reči. Podnaslov ne sme da ima više od deset reči i mora da sadrži ključne pojmove iz Gugl Trendsa. Međunaslovi moraju da imaju najviše tri reči, a pasusi ne preko sedamdeset. Pisanje za Gugle traži jednostavnost, tako da metafore, alegorije, metonimije, personifikacije i druge sofisticirane stilske figure ne smeju da se pojave u tekstu.

Jezik mora da bude jednostavan, bez upotrebe neobičnih i složenih reči, osim "geek" pojmova koji su dobrodošli (hashtag, follow, like, fake, spoiler, friendly...). Struktura rečenice mora da bude jednostavna – subjekat, predikat, direktni objekat. Preporučljiv je govorni, a ne književni jezik, da bi ga što bolje razumeli, pre svega, Guglovi roboti analitičari, a za njima i čitalaštvo. Na taj način, Gugl utvrđuje svoj princip jasnosti i jednostavnosti čiji je cilj da se čitalaštvu što lakše prodaju reklamirani proizvodi.

Poruka članka mora da bude jednostavna, da potvrđuje mišljenje popularno u tom trenutku ili da u potpunosti opovrgava mišljenje popularno u tom trenutku. Guglovi roboti su vrlo osetljivi ne samo na broj poseta nekom sajtu, nego i na broj linkova prema sajtu. Na taj način, tekst i posredno sajt, isplivavaju na površinu, imaju više poseta i lakše prodaju reklamni prostor.

Simulakrumi kao stvarnost

Sve ove Gugle tendencije postojale su u novinarstvu oduvek, što već može da se vidi i u spisima Teodora Renodoa, francuskog publiciste i novinara iz 17. veka, osnivača prvog francuskog nedeljnika i dnevnika Gazete. Razlika između ranijeg tretiranja vesti kao najobičnije robe i današnjice, jeste u dometu. Nekada su te publikacije bile lokalnog tipa i zadovoljavale su određenu publiku, dok je danas, zahvaljujući masmedijima, posebno internetu, svaka takva publikacija planetarnog dometa.

Današnje mlađe generacije, odrasle na internetu, video igrama i televiziji, ne razlikuju više stvarnost od mašte. Moderna digitalna tehnologija uspešno prikazuje izmaštane stvari i svetove na virtuelan način koji nalikuje stvarnosti. Predmeti i stvarnost su toliko uvećani da postaju stvarniji od stvarnog ("bigger than life") i dobijaju svoje mesto u dnevnim izveštavanjima na internetu.

Takvo prikazivanje (ne)stvarnosti ojačalo je posle II svetskog rata, te je već, 60-ih godina prošlog veka, Gi Debor, francuski pisac i teoretičar, ukazivao da stvarnost iskače u spektaklu i daje mu notu realnosti, dok je u obrnutom svetu stvarnost samo jedan lažan trenutak. Francuski filozof Žak Derida je, krajem 90-ih godina prošlog veka, ukazivao da je iluzija koju stvaraju mediji nalik verskom transu u kome simulakrumi postaju sâma stvarnost.

Drugi francuski filozof i Deridin savremenik, Žan Bodrijar, smatrao je da su, u medijskom i potrošačkom društvu, ljudi uhvaćeni u igru slika, prizora, odraza i simulakrumima, imaju sve manje veze sa spoljašnjim svetom i stvarnošću. Svest zasićena medijima u takvom je stanju fascinacije slikama i odrazima da koncept značenja nestaje i sa njegovim nestajanjem, nestaje mogućnost svih potencijalnih suprotnosti. Kako se simulakrumi umnožavaju, tako se oni referišu samo na sâme sebe kao u igri mnoštva ogledala koja odražavaju slike koje prikazuju druga ogledala. Zarobljeni u univerzumu simulacije, tražeći spektakl, ljudi plivaju u medijskom moru bez poruka i značenja.

Bodrijarovo razmatranje potvrđuje da su, u današnjem društvu, simulakrumi zamenili originale, baš kao u kratkoj Borhesovoj priči u kojoj je karta Carstva, u razmeri jedan prema jedan, postala supstitut sâme teritorije.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...