"LIČNOST IZ PROŠLOSTI"
„Sada je period u kome ekstremni islamistički pokret slabi a u prvi plan izbijaju umerenije struje sa kompleksnijim vizijama“, reči su Marvana Šahadija, ilamskog akiviste i istraživača iz Jordana
Reagovanja arapskog sveta na smrtu Osame bin Ladena su različite. Dosta se često, medjutim, pojavljuje mišljenje, posebno medju intelektualcima u nizu arapskih zemalja, da on nije shvatio aktuelne revolucije i da je „ličnost iz prošlosti“.
Mumbaj - naslovne strane štampanih medija u Indiji povodom ubistva lidera
Al-Kaide Osame bin Ladena
Potvrdilo se i ovim povodom da je Osama bio ličnost koja je duboko delila muslimane. To se možda najbolje vidi po reagovanjima Palestinaca. Poprtparol palestinske samouprave, koja vlada na zapandoj obali Jordana a podržava je Zapad, izjavio je, kako prenose agencije, da će likvdacija bin Ladena doprineti miru na celom svetu.
„Sada, medjutim, treba poraziti i nasilničke metode koje su Laden i njemu slični raširili“, dodao je portparol Hasan Chtaib. Nasuport tome, radikalni palestinski pokret Hamas, koji vlada pojasem Gaze, reagovao je ljutito na smrt Osame.
„Osudjemo ubistvo arapskog borca svetog rata. Za nas je to još jedan čin u okviru američke politike, zasnovane na pritiscima i prolivanju krvi muslimana i Arapa“, izjavio je jedan od vodja Hamasa Ismail Hanija. Razlike u reagovanjima na smrt Osame, inače porelkom iz bogate porodice u sunitskoj Saudijskoj Arabiji, moguće je videti i drugde – ogorčenje najupornijih konzerevativaca u Libanu, radost kod šiitskim muslimana u Iraku, koji su bili žrtve masakra koje je nad njima počinila Al Kaida.
Bin Laden
Koje se mišljenje može, medjutim, okarakterisati kao prosečno ili preovladjujuće? Pažnju su privukle reči Marvana Šahadija, ilamskog akiviste i istraživača iz Jordana.
„Bin Laden je bio popularna i harizmatična figura medu mnogim ljudima, čak i medju umerenima“, rekao je on listu The New York Times (NYT). „Smatrao se za model kako treba vojevati protiv američke hegemonije“, dodao je on i primetio da smrt bin Ladena može simbolisati već vidljivi prelazak u druge forme revolucije u kojima je nasilnost potisnuta zahtevima za demokratiju.
„Sada je period u kome ekstremni islamistički pokret slabi a u prvi plan izbijaju umerenije struje sa kompleksnijim vizijama“, zaključuje Šahadi.
No i niz drugih arapskih intelektulaca shvataju Osamu kao „ličnost prošlosti“.
„On je fenomen krize jednog vremena“, kaže Radvan Said, profesor islamskih studija na Libanskom univerzitetu u Bejrutu. Sada se u arapskom svetu govori, uglavnom, o tome „kako graditi novu državu, novu upravu, odnos javnosti i novih vlasti“.
„Problem nije više to kako nešto uništiti“, dodaje on.
Iz ovih citata se može zaključiti da se medju Arapima odnos prema Osami dosta promenio, mada je to išlo postupno. Dok su pre 10 godina Al Kaida i Osama slavljeni kao junaci i avangarda, u poslednjim revolucijama igraju sasvim periferne uloge. Rami Khouri sa Američkog univerziteta u Bejrutu smatra da bin Ladena sada podržava malo ljudi jer je pobio više Arapa nego Amerikanaca i Evropljana i da zato to i nije nekakva pobeda već puko kažnjavanje zločinca.
Većina, ipak, očekuje da će Al Kaida nastaviti aktivnost.
„Vrata izmedju nas i USA ostaju zatvorena“, izjavio je jedan od uglednih Libanaca kojim se za mišljenje obratio NYT. Drugim rečima, onaj ko je bio kritičan prema USA, to će ostati i dalje...
