KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU: KO BI DA PRODA TELEKOM I ZAŠTO?

U medija centru je 20. maja održana konferencija za štampu na temu "Ko bi da proda Telekom i zašto?" Na konferenciji su govorili: Slavoljub Kačarević, glavni i odgovorni urednik Balkan magazina, Aleksandra Smiljanić, vanredni profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i prethodni ministar za telekomunikacije, Mlađan Kovačević, redovni član Ekonomske akademije nauka, Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Nebojša Popov, glavni i odgovorni urednik Republike i Miroslav Joksimović, predsednik sindikata Telekom Srbija. Snimke sa konferencije za štampu možete naći ovde
(http://www.youtube.com/balkanmagazin#p/c/AC37880A0C28B055) a članke objavljene u prethodnih mesec dana u medijima, na temu prodaje Telekoma, ovde (http://www.balkanmagazin.net/doc/2010/doc-og.pdf)

Konferencija za štampu Odbora za praćenja namere Vlade Srbije da proda Telekom Srbija, Medija centar u Beogradu 20. Maj 2010.

Ko bi da proda Telekom Srbija i zašto.

Posle razgovora sredinom aprila (objavljenog u majskom broju Republike i u Balkanmagazinu u rubrici “Sve o Telekomu”), povodom neuverljivo obrazložene odluke Vlade Srbije da se pokrene prodaja državnog vlasništva u preduzeću Telekom Srbija ad, inicijatori rasprave – časopis Republika i Internet novine Balkanmagazin – obrazovali su Odbor za praćenja namere Vlade Srbije da proda Telekom Srbija. Tada je najavljeno da će se Odbor obratiti na nadležne adrese sa zahtevom da se obelodane razlozi ovog postupka Vlade i zakazano je objavljivanje rezultata tih zahteva. Cilj Odbora je praćenje rada Vlade i ukazivanje javnosti na smisao njenih postupaka. Tim povodom održana je 20. maja konferencija za novinare na kojoj je Odbor podneo izveštaj a članovi i gosti izneli su svoja vidjenja razvoja dogadjaja. Moderator je ponovo bila Jelica Putniković, urednica u Balkanmagazinu.

Objavljujemo neautorizovani transkipt razgovora na preskonferenciji pod nazivom “Ko bi da proda Telekom Srbija i zašto”, uz neznatna skraćenja i redakcijsku opremu.

RAZGOVOR

Aktivnosti odbora

Jelica Putniković - Samo ovo pitanje ne treba da nas čudi jer u minulih mesec dana, od kada se i javnost i mediji i stručnjaci u Srbiji, bave temom prodaje Telekoma, bili smo u prilici da čujemo razne izjave zvaničnika ali nikako prave odgovore na pitanja koja su u otvorenom pismu predsedniku Srbije Borisu Tadiću postavili eminentni stručnjaci. Istakla bih da je to pismo kasnije, na Internet stranama Balkanmagazina, potpisalo više od dvehiljade ljudi koji smatraju da javnost mora biti na pravi način obaveštena zašto se prodaje baš sada Telekom Srbija.

Danas će vam govoriti članovi Odbora; Aleksandra Smiljanić, ministarka za telekomunikacije u prethodnoj Vladi, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta, Mlađen Kovačević redovni član Akademije ekonomskih nauka, gospodin Miodrag Popović dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Nebojša Popov glavni urednik časopisa Republika i Slavoljub Kačarević glavni urednik internet časopisa Balkan magazina.

Najpre da izvestimo o onome što se dešavalo od kada je ovaj Odbor na sebe preuzeo ulogu voditelja akcije stručne javnosti i medija protiv ovakve prodaje Telekoma Srbija.

Slavoljub Kačarević - Obećali smo da ćemo se obratiti Povereniku za informacije i Zaštitniku građana i to smo i uradili; obratili smo se i Vladi Srbije i odgovori su sledeći:

U Vladi Srbije napisali su nam da nemaju informacije koje tražimo. Zato smo, što se Vlade Srbije tiče, došli do zaključka da na onih jedanaest pitanja koja smo postavili predsedniku Republike, Vlada ne ume, ili ne može, ili neće da odgovori. U poslednjoj rečenici tog odgovora piše: „Ne sporeći prava na odgovor, ovim samo ukazujemo da u smislu Zakona na koji se pozivate ne raspolažemo traženim informacijama.“ Tražene informacije, to su onih jedanaest pitanja iz otvorenog pisma predsedniku Republike.

Obratili smo se ombudsmanu i on nas je primio na razgovor da bi nam rekao kako po Zakonu nije ovalašćen da osporava odluke Vlade, ali nam je obećao da će uputiti javni apel, koji očekujemo da se pojavi. To bi trebalo da bude javni apel Vladi da još jednom uzme u obzir i druge interese kada je reč o prodaji Telekoma, a ne samo namere i interese Vlade koja se povodom prodaje Telekoma pojavljuje kao jedini faktor koji odlučuje, koji se pita i koji procenjuje šta je tu dobro, a šta nije i šta treba uraditi. Očekujemo da ombudsman ispuni svoje obećanje i da javno apeluje na Vladu da sasluša i druga mišljenja povodom namere da se proda Telekom.

Obratili smo se i Povereniku za informacije, odnosno, za sprovođenje Zakona o dostupnosti informacija, tražeći od njega pomoć da saznamo kako je došlo do odluke Vlade i tamo smo dobili, takođe, jedan dobronamerni savet da, po Zakonu, ni Poverenik nema pravo da se meša u odluke Vlade, ali bi mogao da nešto učini iz svoje nadleznosti ako budemo odbijeni sa našim pitanjima kod ministarstava pošto ona već spadaju u nadležnost Poverenika za dostupnost informacija. I on je obećao, ukoliko u određenom zakonskom roku resorna ministarstva ne odgovore na pitanja vezana za Telekom, da će Poverenik preduzeti što je iz njegove nadležnosti da nam te informacije i odgovore pribavi.

Zato smo sada podneli zahtev da nam se dostavi samo odluka Vlade o prodaji Telekoma. Smataramo da je onih jedanaest pitanja koja smo postavili, možda pretežak zadatak za Vladine ustanove i ministarstva, pa smo uputili novi zahtev, samo da nam se dostavi Odluka Vlade Srbije o pokretanju postupka za prodaju Telekoma sa obrazloženjem koje bi trebalo da prati svaku takvu odluku Vlade. Podsećam da ta Odluka Vlade nigde nije objavljena, ni u Službenom glasniku niti na sajtu Vlade, tako da možemo samo da nagađamo o tome kakav je njen sadžaj i da li ona ima potrebna obrazloženja.

Vladi smo uputili još jedan zahtev, pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija, u kome tražimo da nam dostavi Zapisnik sa sednice na kojoj je doneta ta Odluka o kojoj pričamo, od 26. marta, da se pokrene postupak za prodaju Telekoma.

Ukoliko danas Vlada bude prihvatila jedinog ponuđenog savetnika za prodaju Telekoma, firmu koja se zove Sitigrup global markets, mi ćemo pisati javnom pravobraniocu upozorenje u kome ćemo da ukažemo na sve nedoumice, s obzirom da se može pretpostaviti da će doći do konflikta interesa između savetnika i potencijalnog kupca, pošto se očekuje da će to biti Dojče telekom čiji je Sitigrup korporativni savetnik pa bi nastala situacija da i kupca i prodavca, odnosno Vladu i DT savetuje ista firma, što bi bio očigledan sukob interesa.

Najavljujem, u ime članova našeg Odbora, da ćemo se za otprilke mesec dana, ponovo sresti ovde da čujete šta smo uspeli u međuvremenu, ako bude nekih uspeha.

Jelica Putniković - Od kada je Vlada Srbije istupila sa najavom prodaje 40% akcija Telekoma, vrlo aktivni su i sindikati pošte i u Telekomu, koji su podsetili da je štetno po državu prodavati akcije Telekoma tako da država ostane u manjinskom vlasništvu, pogotovu što još nije rešeno ni pitanje raspodele akcija malim akcionarima.

O razlozima prodaje mahom se nagadja

Aleksandra Smiljanić – Prvo da odgovorim na pitanja ovog skupa, a to je – ko bi da proda Telekom i zašto. Pošto, kao što ste već čuli, nismo dobili analizu koja bi obrazložila prodaju Telekoma, niti imena autora takve analize, onda na pitanje ko bi da proda Telekom, mogla bih da odgovorim samo na osnovu istupanja političara i stručnjaka u javnosti.

Čovek koji se najviše založio za prodaju Telekoma je sigurno premijer Mirko Cvetković. On je dao dva duga intervjua u kojima insistira da se Telekom proda ali ne daje pritom argumente i čak daje neke kontradiktorne izjave. Takođe možemo da primetimo veliko zalaganje članova G17 Plus da se Telekom proda. Još dok sam ja bila ministar, Ministarstvo za ekonomiju je radilo na prodaji Telekoma. U skorije vreme je izjave u prilog prodaje Telekoma dalo više ministara iz G17 Plus, uključujući Mlađana Dinkića, Vericu Kalanović i Jasnu Matić. Takođe se ispostavilo da je direktor Sitigrupe u Beogradu, nekada radila kao šef kabineta, u to doba guvernera, Mlađana Dinkića, a Sitigrupa je sada firma koja se jedina javila na tender za privatizacionog savetnika Telekoma.

Sa prodajom Telekoma su se na izvestan način složili i predsednik Boris Tadić i nekoliko ministara iz SPS-a koji su predlagali razne načine kako da se troši taj novac koji bi se dobio od te prodaje. Takođe smo mogli da primetimo i veliko zalaganje Centra za liberalno demokratske studije da se Telekom proda. Predsednik Upravnog odbora Telekoma, Dragor Hiber i ekonomista Boško Mijatović, koji su članovi ovog Centra, smatraju da je tržište telekomunikacija liberalizovano i da zato Telekom treba da se proda. To, međutim, ne stoji zato što Telekom ima celokupnu fiksnu komunikacionu infrastrukturu u Srbiji i zapravo ima monopol nad tom infrastrukturom, dok je na primet Telenor, kroz licencu za fiksnu telefoniju samo dobio opseg brojeva koje može da koristi, ali on kao i druge firme mora da koristi Telekomovu fiksnu mrežu. Telekomova fiksna mreža građena je više od sto godina, tako da ona u skoro vreme neće imati konkurenciju. Oglasio se i predsednik Centra za liberalno demokratske studije Boris Begović koji je rekao da bi Telekom trebalo prodati zato što profit Telekoma iz godine u godinu pada. Nekoliko dana posle toga mogli smo da čujemo od direktora Telekoma Branka Radujka da je zapravo profit u 2009-oj bio tri puta veći nego profit Telekoma u 2008-oj. Ta informacija je, inače, bila poznata i ranije. Dakle Centar za liberalno demokratske studije se zalaže da se Telekom proda ali pritom koristi netačne informacije.

Drugo je pitanje zašto ti, koji žele da prodaju Telekom, žele da ga prodaju. Kao što sam rekla, ne postoji analiza koja pokazuje prednosti prodaje Telekoma niti se takva analiza pominje u javnosti. Ono što smo čuli jesu neka površna obrazloženja političara i stručnjaka i samo ću pomenuti ta obrazloženja: da je država nesposobna da vodi Telekom, to je naravno apsurdno čuti od političara koji vode tu državu. Drugo obrazloženje je da su Srbiji potrebni putevi, zato prodajemo Telekom pa ćemo graditi puteve. Istina je da su Srbiji potrebni putevi ali putevi mogu i treba da se grade iz nekih drugih izvora, mogu da se daju koncesije za te puteve, mogu da se grade iz profita Telekoma a takođe i iz obećanih fondova Evropske unije. I treće, ono što smo čuli, jeste da će strani kupac investtirati više u telekomunikacionu infrastrukturu Srbije što, naravno, nije tačno; on će gledati da što pre izvuče novac koji je dao za Telekom i to je ono što možemo da vidimo u zemljama regiona koje su prodale svoje operatore.

Kada su ta obrazloženja neuverljiva onda je prirodno da se u javnosti nagađa šta je pravi razlog za prodaju Telekoma i najčešće pretpostavke koje možemo da čujemo jesu da se popunjava rupa u budžetu, da se spremaju izbori ili da su u pitanju lični interesi odnosno korupcija. Nijedan od ovih razloga, naravno, nije prihvatljiv jer bi prodaja Telekoma imala nesagledivo loše posledice po našu privredu i građane. Samo da podsetim, kada prodajemo takav jedan monopol nad fiksnom mrežom onda možemo da očekujemo da će se odlivati veliki profit iz zemlje i ne samo profit, nego i veliki deo ogromnog prihoda Telekoma. Zatim, možemo da očekujemo veliko povećanje cena telekomunikacionih usluga i otpuštanja, kako u Telekomu tako i u firmama koje rade za Telekom. Na sajtu Balkanmagazina priložili smo jedno upoređenje cena telefonskih usluga u Srbiji i zemljama regiona koje su prodale svoje operatore - cene su u ovim zemljama drastično više nego u Srbiji. Na primer, cene lokalnih impulsa su od 5 do 40 puta veće u Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj dok standard nije toliko veći u ovim zemljama, sličan je u Makedoniji i Crnoj Gori i nešto veći u Hrvatskoj, a inače su lokalni impulsi ti koji se najviše troše. Dakle, mi možemo da očekujemo, ako prodamo Telekom, takvo povećanje cena i kod nas. To je naravno loše za naše građene, a između ostalog to znači i da će se dodatna sredstva morati izdvajati iz budžeta da se plate telekomunikacione usluge za državnu upravu i za druge institucije od nacionalnog značaja, i kada ta dodatna sredstva saberemo sa profitom Telekoma, koga neće biti u budžetu, onda je jasno da nećemo popuniti budžetsku rupu, nego ćemo samo tu budžetsku rupu povećavati. Mi ćemo na sajtu Balkan magazina i u Republici objaviti i dodatne analize koje će pokazati koliko je prodaja Telekoma štetna. To možete da očekujete narednih nedelja.

Jelica Putniković - Napomenula bih da ste Republiku dobili, tu je detaljno preneto ono što je bilo na Okruglom stolu koji smo pre mesec dana organizovali na temu prodaje Telekoma a, takođe, sa sajta Balkanmagazina te tekstove možete da preuzmete. Kad već govorimo o javnosti, prepričala bih jedan komentar koji nam je jutros stigao. Poslali su nam pitanje zašto se neka slična konferencija ne održi za građane da bi njima bilo jasnije zašto država hoće da proda Telekom. To je, u stvari, poziv svima nama novinaraima da o tome što detaljnije izveštavamo pa se nadam da će posle vaših izveštaja javnost imati više informacija na tu temu.

Zavisnost od MMF-a i kriza u EU

Mlađen Kovačević - Kada sam čuo, nedavno, da je predsednik Republike u Trgovištu rekao da će pare od Telekoma biti potrošene za regulaciju reka u tom području, videlo se da je faktički sve odlučeno. Sad bih voleo da vidim ko će smeti u Vladi da glasa protiv prodaje Telekoma ako je predsednik države faktički rekao da je Telekom prodat. Sad je ovde i Monetarni fond a ako Monetarni fond insistira na prodaji a izgleda, po svemu sudeći insistira jer uvek kaže - treba da restruktuirate javna preduzeća. To automatski znači treba da ih prodate, a zavisimo od Monaternog fonda i te kako, jer tek smo povukli 1.300.000.000 evra a treba još 1.600.000.000 da povučemo u narednih godinu dana, a država Srbija je postala potpuno nepotrebno narkomanski zavisna od priliva stranog kapital. Ta sredstva od Monetarnog fonda su na prvi pogled vrlo povoljna, a od aranžmana sa fondom zavisi da li ćemo dobiti pare od Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih međunardnih finansijskih institucija. Dakle, sve to govori da se Srbija nalazi zaista u veoma teškoj situaciji i sada se postavlja pitanje ima li uopšte smisla da mi mnogo o tome govorimo ali bar da kažemo široj javnosti šta to znači.

U mnogo razvijenih zemalja postoji državni monopol, od Švajcarske, Finske, itd. Sada kad slušate predsednika Monetarnog fonda i naše neoliberale, naročito Centar za demokratske i liberalne studije koji se ponekad služe i falsifikatima samo da široj javnosti kažu da je krajnje vreme da se Telekom proda. Na primer, Boško Mijatović napiše da nema perspektive fiksna telefonija a nakon nekoliko dana predstavnik Dojče telekoma kaže - Balkan je vrlo zanimljiv za fisknu telefoniju. Znači potencijalni kupac to demantuje. U jednim novinama drugi predstavnik Centra za demokratske i liberalne studije piše da se sistematski smanjuje profit Telekoma i krajnje je vreme da se proda. Mogli smo skoro pročitati u novinama gde jedan kolega kaže, „pa jeste ostvario je Telekom profit ali zato što ima monopolski položaj.“ Pitam, ako dođe Dojče telekom pa stekne taj isti monopolski položaj, onda će verovatno njegov profit biti još veći. Onda se postavlja pitanje gde će taj profit odlaziti. Imam utisak da je postavljen imperativ: „Morate sve privatizovati.“ Dakle, može u Švajcarskoj, može u Italiji biti moćna državna kompanija, može u Norveškoj biti Telenor ili State Oil, moćne državne kompanije, ali u Srbiji pod Monetarnim fondm i drugim međunardnim institucijama i ovom našem demokratskom liberalnom centru ništa ne treba ovde da ostane u državnom vlasništvu. I drugo, ako smo Telenor norveški, doveli na našu teritoriju, to je državno preduzeće, ako smo NIS prodali ruskom preduzeću Gaspromu, to je opet većinsko državno vlasništvo, ako sutra ne bude Dojče telekom nego dođe austrijski ili drugi, znači može ovde biti državni monopol ali da bude strani državni monopol. Ipak, taj Telekom naš u kriznoj godini, ostvario je profit. Ako ne budu krizne godine pa valjda će profit biti znatno viši?

Često ovi naši koji su za prodaju Telekoma kažu – sad je pravi trenutak, Evropa počinje da oživaljava, kod nas se dešava slično, sad je pravi trenutak. Međutim, vidite ovih dana Evropska unija doživljava dramu. Toliko su se stvari u Evropskoj uniji pogoršale, toliko je pod znakom pitanja da li će evro ostati, da li će Evropska unija uopšte opstati kao insistucija. U takvim uslovima, normalno je da će biti imanje interesa da se kupi nešto u Srbiji. Ovih dana ste mogli čuti da direktor Republičkog zavoda za statistiku kaže „Srbija je izašla iz recesije“, predsednik Vlade kaže „Srbija je izašla iz ekonomske krize, samo se to ne vidi.“ To mene podseća na vreme Miloševića, kada se pričalo o nekim brzim prugama pa je onda bio jedan vic izmišljen, kaže -Imamo mi te brze pruge, ali toliko brzo vozovi idu da ih ne možete videti. Na žalost, mi smo u dubokoj krizi, to što je malo industrijska proizvodnja u odnosu na prva tri meseca prošle godine porasla, to je samo zato što su ta tri prva meseca bila katastrofalno ništa. Ali industrijska proizvodnja, u odnosu na prosek, mesečna, za tri meseca, je niža nego u poslednja tri meseca prošle godine. Izvoz jeste malo porastao ali opet zato što je statistička osnova bila katastrofalno niska. Broj ljudi koji su ostali bez posla je povećan za tri meseca, za 48.100 lica. Kakav je to izlazak iz krize, ako je sve veći broj ljudi bez posla?!

Iz ovoga zaključujem da nije pravi trenutak za prodaju bilo kog preduzeća. Zašto je prodaja Galenike propala - zato što je kriza i u Evropi, kriza je i kod nas i nema potencijalnih kupaca. I ovde će verovatno biti ista situacija. Pošto je Telekom profitabilna organizacija, on bi imao i veći profit da ga ne čerupaju: morate da date za ovo, morate da date za ono, država ne može, i sad Telekom mora da odvoji pare. Da nema tog čerupanja bio bi profit još i veći. I zbog toga što je to profitabilna, jedna od retkih u Srbiji. pojaviće se zainteresovani, izgleda za sada samo Dojče telekom. Postavljase pitanje – zašto se tu pojavljuje samo jedan potencijalni kupac, i zašto on angažuje Sitigrup? Ovih dana ste mogli čuti da neki predstavnici Vlade kažu - Pa šta mi uopšte određujemo procenat? Neka Sitigrup kaže koliki procenat treba prodati, kome to prodati. Pa, znate, ponašamo se kao da smo maloletni ili kao da smo izgubili poslovnu sposobnost pa će nam sad ta Sitigrupa odrediti da li je to 40, ili 50 ili ne znam koliko procenata. A imamo u vidu već da Dojče telekom preko OTI-ja ima tu već prisutan veći procenat. I sada, ako prodate još 40 ili 50 posto Dojče telekom postaje monopolista a mi još uvek ne znamo ni šta prodajemo. Da li se mreža prodaje, da li se prodaje ne prodaje, pod kojim uslovima. Ima mnogo tu stvari koje je vrlo teško razumeti. Ako je u okviru Sitigrupe i Sitibanka koja je dala pare nazajam Telekomu, ona se može naći po drugom odnosu u konfliktu interesa. Na primer, ako je Sitibanka zainteresovana da dug koji Telekom ima prema toj banci pređe na Dojče telekom, ona se može sa Dojče telekomom dogovoriti : „Mi ćemo to proceniti da vredi manje nego što to vredi, vi ćete to kupiti pošto ste jedini kupci. Mi više volimo da vi budete dužnici nego srpski Telekom“, i da nadju zajednički jezik.

Pokušao sam u međuvremenu da dođem do tog sporazuma sa MMF-om, kad je Fond došao i kad je obećao tih dve milijardedevetstotina.Po svemu sudeći, tada je Srbija prihvatila da proda javna preduzeća i među njima i Telekom. Ne mogu to da dokažem jer, na žalost, ne vidi se šta je detaljno dogovoreno sa Monetarnim fondom kad je ugovoren kredit od dvemilijardedevetstotina. Ako je dogovoreno da se proda, a sad je kriza u svetu i potrebe za parama Fonda su neuporedivo veće nego pre mesec ili dva, jer fond treba da obezbedi i za Grčku i za Španiju i za Portugal, dakle Fond nema toliko sredstava kolike su potrebe da bi se ta kriza u Evropi stišala i zato on opet može imati interesa da što manje ima obaveza prema Srbiji. Nije to sa stanovišta Fonda neka ogromna cifra, ali gde god se uštedi kod Fonda, usmeriće se ka Grčkoj ili ka Španiji ili ka Prtugalu.

Mnogo stvari tu ima koje su zaista velika nepoznanica i postavlja se pitanje da li jedna grupa ljudi koja odluči da proda Telekom, da li je to u ovim uslovima prihvatljivo? Za mene to nije prihvatljivo.

Jelica Putniković - Čuli smo ekonomske argumente. Profesor Popović će nam reći stručne argumente, komentarisaće ovo što je bilo prethodnih dana u medijima i u izjavama zvaničnika po pitanju stručne strane prodaje Telekoma.

Stručni aspekti

Miodrag Popović - Ja nažalost ne mogu mnogo da kažem sa stručne strane zato što nijedan stručni razlog nismo dobili za ovih mesec dana koliko je prošlo od prošlog sastanka. Iskreno sam se nadao da će se Vlada potruditi da dâ neko smisleno obrazloženje koje će zadovoljiti javnost. Međutim, očigledno je da su izabrali drugi put, da ćute, da daju neke informacije na kašičicu, da daju samo neka objašenjenja, odgovore na pitanja koja ih niko nije pitao, a da ne daju odgovore na pitanja na koja je trebalo. Dakle, pošto nismo dobili odgovore na pitanja ne možemo da komentarišemo odgovore. Ono što ja mogu da uradim u ovom slučaju je da skrenem pažnju novinarima na neke kontradiktorne reakcije zvaničnika u poslednjih desetak dana. Oglasio dva puta predsednik Vlade i jednom kratko predsednik Republike povodom prodaje Telekoma i objašenjenja su uglavnom bila - moramo da prodamo Telekom da ne bi bili komunistička zemlja ili nešto slično, nešto što nijednu stručnu kritiku ne može da izdrži. Uglavnom su se objašenjenja svodila na to - šta ćemo da uradimo sa param koje ćemo dobiti od Telekoma a ne zašto da prodajemo Telekom. Pitao sam kolege sa Građevinskog fakulteta, oko gradnje ovih puteva. Dakle, za većinu tih puteva koji se pominju, ne da ne postoji idejni projekat, nego čak ne postoji ni studija o opravdanosti gradnje, znači nije izvršeno ni snimanje saobraćaja, ne zna se uopšte kakav put treba graditi, a kamo li kako potrošiti pare koje će stići za neki mesec. Od trenutka kada se snimi saobraćaj prođe po nekoliko godina do trenutka kada treba da počne put da se gradi. Očigledno je pare od Telekoma neće ići ni u puteve. Možda će nešto otići na sanaciju ovih objekata koji su stradali u poplavama, ali sudeći po izjavama zvaničnika poslednjih nekoliko dana, mi kao da prodajemo evropski Telekom a ne srpski Telekom, jer toliko je puteva obećano, toliko je zahteva bilo i za prosvetu i za infrastrukturu i za ovo, za ono. Posebno bih skrenuo pažnju na objašnjenja koja je dao generalni direktor Telekoma Branko Radujko. On je dao jedan intervju, za Politiku, gde je izneo ekonomske pokazatelje rada Telekoma u prethodnoj godini. Ispostavlja se, ako je tačno ono što je rekao, da nijedan od argumenata Vlade ili zastupnika prodaje Telekoma iz Centra za liberalno demokratske studije - nije tačan. Telekom je profitabilan, i profitabilan je zahvaljujući onom delu koji ima konkurenciju a ne onom delu koji nema konkurenciju. Sve ove argumente oko konkurencije monopola, treba posmatrati u jednom drugom svetlu.

Ne treba da, pod firmom liberalizacije, uvodimo privatizaciju a da pod firmom privatizacije uvodimo nešto treće. Ovo što je gospodin Radujko rekao pre neki dan potpuno je kontradiktorno sa izjavama zvaničnika iz naše Vlade, pojedinih ministara i pojedinih državnih sekretara. Telekom jeste prifitabilan i pored toga u protekloj godini, uložio je nekoliko procenata više nego što su uložile strane kompanije koje su pokupovale operatore u okruženju.

Dakle, gospodin Radujko je izneo da je Telekom profitabilan, da ima investicije veće nego što ima u okruženju, čuli smo takođe da je po mnogim parametrima korisnički servis Telekoma bolji, a u mobilnoj telefoniji se Telekom ravnopravno nosi sa dve strane firme koje imaju mrežu ovde. Znamo takođe da su perspektive telekomunikacionig biznisa u svetu dobre, i u ovoj krizi telekomunikacioni biznis je najmanje oštećen a vrlo često ima i profit. To je jedna od grana koja će najlakše izaći iz krize. Prodavati tako nešto u ovoj kriznoj situacijii, zaista takvu odluku treba postmatrati sa vrlo velikom skepsom. Prodaja celog Telekoma u ovoj situaciji mislim da na dolazi u obzir.

Složena tema – izazov istraživačkog novinarstva

Nebojša Popov - Latili smo se jedne izuzetno teške teme. Mi najviše pričamo o nekim konkretnim stvarima koje nam nisu dovoljno poznate, ko je odlučio, šta je odlučio, zašto je odlučio, šta će da uradi, šta se sve tu događa iza kulisa. Mi za sada samo nagađamo, jako malo o tome znamo. Ali nije reč samo o tome šta se iza kulisa događa, mada to novinari najviše vole, koje su afere, senzacije, nego je u suštini stvar jako komplikovana. Prvo, zato što konfiguracija vlasništva u čitavom razvijenom svetu, sa jačom prvredom i kulturom, takođe doživljava već dugo vremena dezintegraciju svojinskih ovlašćenja. Vrlo ćete retko naći da je vlasništvo bilo kog dobra, naročito krupnijeg, složenijeg, oličeno u jednoj osobi koja može slobodno kao privatni vlasnik tim dobrom da raspolaže. Kod nas je stvar još komplikovanija zato što je sfera svojine, svojinskih odnosa ostala neregulisana jer se izbeglo postizanje drušvenog konsenzusa prlikom dodnošenja novog Ustava o tome kako se jedna mutna kategorija koja se zove društveno vlasništvo kao svačije i ničije prenosi u nečije ruke kako bi se raspolagalo imovinom. O tome šta se sve događa sa svojinom danas usvetu imaćete u narednom broju Republike a verujem i Balkanmagazina, jedan izuzetno dobar tekst Tibora Varadija, rekao bih svetski poznatog autora, profesora Univerziteta koje se upravo bavi građanskim pravom.

Nije manje složena ni druga komponenta naše teme a to je konfiguracija moći, formalne i neformalne, ekonomske i političke, jer, ukoliko ne poznajemo tu konfiguraciju, teško možemo utvrditi proces odlučivanja o bilo čemu pa i proces odlučivanja o Telekomu, a Telekom je, to se pokazalo, iskrsao kao jedan od poslednjih krupnih objekata koji vlast hoće da privatizuje. Zbog toga je praćenje tog slučaja, slučaja Telekom Srbija izuzetno važno za razumevanje i privrede i društva i države u našoj zemlji, i utoliko je teži naš posao. Skrećem vam pažnju na neke nove činjenice koje su iskrsle u proteklih mesec dana nakon našeg prošlog razgovora.

Na prvu je već ukazano, a to je da adresa kojoj smo se mi obratili ćuti. Mi smo poslali jedanaest pitanja predsedniku Republike. U proteklih mesec dana nismo dobili odgovor. A on je sa najvišeg nivoa vlasti o ovoj zemlji, rekao bih - sa nivoa vladarskog trona, rekao nešto što podrazumeva kao da je Odluka konačno doneta, biće prodato, pitanje je samo za šta će sve biti korišćeno i to je udario u tanke žice, vrlo osetljive, moralne, tvrdeći da dobar deo tih para treba da se da za sanaciju poplava i klizišta, dakle, za saniranje posledica katastrofa koje pogađaju mnoge ljude. Istovremeno on nam je dao šansu, kao podanicima koji uvek mogu da pribegnu onom poznatom načinu ponašanja, da kažu, pa on je toliko visoko, njegova vlast, možda on ne zna šta se sve oko njega događa, pa će jednog dana kada bude saznao ispraviti ako ima nešto loše. Da se ne odrekenemo tog načina rezonovanja sasvim, videćemo šta će se događati.

Nešto se već krupno događa. Ja bih pre svega skrenuo pažnju na jedno naučno savetovanje koje je održano, opet, u ovih mesec dana, 8. maja na Ekonmskom fakultetu. Organizovali su ga Akademija ekonomskih nauka i Naučno društvo ekonomista. Podneto je nekoliko desetina referata, neki od njih su već dostupni javnosti, neki su prepričavani, neki mogu da se čitaju, i šta se tu novo, za našu temu dešava? Ono što sam uspeo da pročitam, recimo, gledišta profesora Ljubomira Madžara i profesora Ljubodraga Savića, jeste da je neophodno radikalno promeniti model privatizacije u našoj zemlji, jer primena postojećeg modela, u toku proteklih deset godina naročito, vodi ka gašenju privrede, ka deindustrijalizaciji. Najvidljiviji od svega toga je porast nezaposlenosti, opadanje bruto proizvoda i sve ostalo što karakteriše involuciju jedne privrede i jedne zemlje, kako je to rečeno u referatu vrlo dokumentovano, profesora Savića. Sve može da se nasluti već iz naslova tog referata koji glasi – Reindustrijalizacija kao osnova novog modela razvoja. Dakle, u krugovima renomiranih ekonomista, u međuvremenu smo čuli vrlo dobro obrazložene, uverljive argumente u prilog kritičkog preispitivanja i odbacivanja onog što je loše u modelu privatizacije i tranzicije, i stvaranja novog modela. Naravno, teško je očekivati da će taj novi model biti pronađen, ali mi nemamo razloga da se apsolutno slepo držimo tog starog, postojećeg modela a da ne razmišljamo o tome kako se u novi model može uklopiti razmatranje sudbine Telekoma.

Na nesreću, promene koje su vidljive u krugovima struke i nauke, nisu vidljive u sferi ideologije i politike. O tome vrlo rečito svedoče već pomenuti intervjui predsednika Vlade koji se prvo ponaša kao da predstavlja nesumnjive, nesporne, ovlašćene funkcionere koji odlučuju o vlasništvu. Oni takvu legitimaciju nemaju. Nisu oni, ili on, jedini vlasnik bilo kog dobra, pa ni Telekoma, da mogu suvereno odlučivati pogotovo diskrecionim pravom, da ne moraju nikoga da informišu o tome šta će da rade. On je, Cvetković, naročito u ovom intervjuu koji je dao NIN-u nedavno, sve one koji kritikuju Odluku Vlade i način kako je doneta i pretpostavljene dalje tokove raspolaganja Telekomom, okarakterisao kao ideološki sumnjive protivnike. Otišao je korak dalje od onoga što je prošli put govorio kako su svi oni koji brane državnu imovinu - komunjare, socijalisti, antiliberali i tako dalje. Sada su to svi oni koji, kaže, sumnjaju u autoritet ove vlasti, u njenu odluku, u postojeći model privatizacije i tranzicije koji on brani i tu, kad čovek čita ono što on priča, izgleda kao ona klisurina iz one bivše himne, koja stoji nepokolebana, ništa je ne može poremetiti, a sve ono, setimo se opet te iste himne, što je mimo, izvan i dovodi u pitanje tu klisurinu ideološku - „.. proklet bio izdajica svoje domovine“. Na toj ravni, u tom nivou, ništa ne možemo ni razumeti niti valjano odlučiti. Zato ćemo biti prinuđeni, ako hoćemo da razumemo u čemu je stvar, a ne samo koje su afere i intrige, da malo pažljivije pratimo šta će se dalje događati kada je reč i o svojinskim ovlašćenjima i kada je reč o konfiguraciji političke moći u okviru koje se donose te odluke. Nadam se da ćemo, za oko mesec dana, izići sa novim nalazima, šta se događalo do tada kad je reč o sudbini Telekoma.

Pitanja i odgovori

Jelica Putniković - Da li kolege novinari imaju neka pitanja?

Televizija Avala, Jovan Palavestra - Hteo sam da pitam, na osnovu svega što ste videli i čuli u proteklih, koliko već traje ta priča s Telekomom, da li imate utisak da bilo šta može da se učini a da ishod ne bude Telekom prodat, sada recimo Dojče telekomu ili bilo kome drugom?

Nebojša Popov - Dozvolite mi da Vam u jednoj rečnici odgovorim na pitanje. Vaše pitanje je fokusirano, što bi se reklo, na to ko će pobediti u trci. A naš interes, a verujem i Vaš, kao kolega novinara, jeste da utvrdimo ko sve učstvuje u toj trci: postoje trke sa jednim favoritom, i samo njega pratimo, a postoje trke u kojima podjednake šanse imaju različiti učesnici. Ovde su oni još nedovoljno artikulisani. Mi verujemo da su se do sada već neki artikulisali, zato sam citirao ekonomiste, ne kao ukrase, to su jako ozbiljne stvari o kojima oni govore, o promeni modela privatizacije. Ove ne interesuje po kom modelu ide, samo da odluka koju su doneli kao klisurina stoji i ne može niko ništa da menja. Dakle, interesuje nas, ne samo ko će pobediti u trci nego ko sve učestvuje u trci, s kojim idejama, intersima i s kojim pravima, i po kojim pravilima.

Mlađen Kovačević - I po kojm cenama. Oni kažu nećemo prodati po niskoj, kažu, maloj ceni ali koja je to najniža cena koja je društveno prihvatljiva? To niko neće da kaže. To, znači, ostaje njihovo diskreciono pravo, ako ponude osamstotina, oni će reći to je najviše u ovim kriznim vremenima, to je super .. I to je jedan element koji je nepoznat, ostavljeno je njihovoj proceni šta je to niska a šta je visoka cena.

Miroslav Joksimović, predstavnik sindikata zaposlenih u Telekomu - Mi smo kao Sindikat išli po poslaničkim grupama, razgovarali smo sa svim poslaničkim grupama, i išli smo na Odbor za saobraćaj i veze. Naše pismo je otišlo predsesniku, premijeru i svim članovima Parlamenta, znači 250 poslanika su to dobili. Naš cilj je, i to će predložiti Odbor za saobraćaj i veze, da to ode na skupštinsku raspravu. Mislim da je to poenta cele priče. Ovde je pokušano da se izbegne Parlamnet. Išlo se na tender iako akcionarsko društvo, po Zakonu o privatizaciji ne može na tender.

Mi pokušavamo, kao reprezentativni sindikati, da to vratimo u Parlament. Mislim da smo na putu, da se javnost upozna, da građani znaju da gube vrednost akcija ako Telekom kupi Dojče telekom, 20+40, onda će pasti svima nama akcije, niko neće da ide da kupi više akcije... Proći će gore nego u NIS-u. Ali ako ode u Parlament onda je veća šansa i čak postoje delovi vladajdućih stranaka koji su za to da se ide u Parlament i mislim da je to pravi put, znači preneti raspravu u Parlament. Ima tu raznih grupacija, među valadajućim i među opozicijom koji su za prodaju ili su protiv prodaje. Znači to je veoma čudna situacija da se istovremeno i naduvava cena Telekoma, i obara cena Telekoma.

Najvažnije je ovde što Zakon o privatizaciji govori da ne može akcionarsko društvo ići na tender a vladajuća koalicija šalje poruku - ako se dogovorimo kao vladajuća koalicija onda je to i po zakonu.

Hteo sam još da kažem da se ne zna šta će se sa infrastrukturom, to je TT kanalizacija i mreža. Ako prodate bez mreše i TT kanalizacije, cena Telekoma je ništa, nula je. Ako prodate ovo dvoje onda imate problem, dajete monopol Dojče telekomu, znači menjate monopol naš, za monopol neke druge države.

Sledeća je bezbednost. Videli ste šta je bilo sa Kosovom nedavno kada veze nisu radile. Ako kupac bude Dojče, on priznaje Kosovo. Šta ćemo onda, da pustimo te ljude da nemaju veze sa Srbijom? O tome nije niko razmišljao. Vlada je razmišljala kako da proda, ali nije razmišljala tehnički kako to da uradi i još uvek se nagađa..

Šta ćemo sa poštarima, od nas 30% prihoda Telekoma ide za poštarske radnike, znači imamo višak u Telekomu imamo još veći višak u PTT-u, a da ne pričam o ovim firmama okolo, koje rade za Telekom. Podsetio bih da dve trećine svih dividendi Srbije puni Telekom Srbija a svi ostali prvrednici jednu trećinu. I šta sad, ako napravite put, kada će on da vrati te pare, da je i najbolji put? Za 20 godina? Ovde se vraćaju pare za jedan dinar, vraća se 1 plus 1.45, znači faktički 240% je zarada. Koji to drugi biznis može da donese? Zašto prodati pa, recimo, dati za odbranu od poplave, šta, hoće li te poplave da vraćaju posle te pare? Neće. Znači treba naći sredstva za to iz drugih izvora.

Samo još jedno: ako izdrži država da ne proda Telekom, još tri godine. mi imamo kredit prema Sitibanci za kupovinu Telekoma Republike Srpske koji donosi profit u odnosu na broj zaposlenih i tržište veći nego posao ovde u Srbiji. Znači taj kredit kada vratimo a vratićemo ga uspešno - 2013. godine mi nemamo kredit, i koliko će tada biti profit Telekoma? Pa biće preko tristotine miliona evra. Pa ko je lud onda to da proda?!

Aleksandra Smiljanić - Htela da skrenem pažnju na akcije koje će građani dobiti. Vrlo lako može da se izračuna da će građani potrošiti te svoje akcije na nekoliko meseci tih povišenih cena telefonskih usluga. Dakle, možemo da očekujemo, kao što sam rekla, da će se cene povećati i akcije će vrlo brzo građani potrošiti. Hoću da kažem ni akcije nisu dovoljan razlog građanima da podržavaju privatizaciju Telekoma.