Francuske žene – juče i danas
Aprila 1945. godine, Francuskinje su, prvi put u istoriji, mogle da izađu na izbore. Danas se u Francuskoj 37. put zvanično obeležava Dan žena
(ilustracija, Francuskinje, uprkos napretku u poslednjih četrdeset godina, još nisu brojne na rukovodećim mestima u velikim preduzećima i političkim strukturama)
8. mart, međunarodni Dan žena, u Francuskoj, prvi put je proslavljen 1982. godine na samom početku predsedničkog mandata Fransoa Miterana. Dugogodišnje zaobilaženja Dana žena u zvaničnoj francuskoj politici zasnivalo se na tradicionalnom galskom mačizmu upakovanom u elegantan papir patrijarhalnosti. Inače, borba Francuskinja za jednakost traje već više vekova.
Francuskinje su oduvek bile simbol lepih, elegantnih i zavodljivih žena. One su, još u doba Starog režima i kraljeva, bile pažljivo i raskošno obučene, u odabranim materijama, bojama, kroju i nakitu, čime su ukazivale na svoju estetsku rafiniranost. Međutim, osim svoje ukrasne, trofejne prirode, reproduktivnog razloga i kao jeftina radna snaga, žene nisu imale veći značaj u francuskom društvu.
25. aprila 1945. godine žene su glasale prvi put u istoriji Francuske
Žena, večita maloletnica
Do 18. veka, žena je, u Francuskoj, smatrana nižim bićem pod izgovorom da ju je Bog načinio od muškarčevog rebra. Krupan korak u sticanju ljudskih prava Francuskinje su dobile 1789. godine, kada ih je revolucionarska deklaracija proglasila ljudskim bićima. Međutim, o drugim pravima žena uopšte se nije diskutovalo.
Desetak godina kasnije, dolaskom Napoleona Bonaparte na vlast, Francuskinje su izgubile tek stečeno pravo na status ljudskog bića, a o političkoj aktivnosti nije bilo ni pomisli.
"Mrzim kada se žene mešaju u politiku – rekao je salafistički nastrojen Napoleon i 1804. godine doneo zakon po kome je žena postala večno maloletno biće, prvo pod starateljstvom oca, a potom muža. Sa muškarcem ona je bila izjednačena samo u obavezi da plaća porez i da ide u zatvor.
Viktor Igo, pisac, poslanik i predsednički kandidat, inače sin Napoleonovog generala, podržavao je da žene ne mogu da dobiju pravo glasa zbog svoje intelektualne i fizičke inferiornosti. Mušku superiornost on je pravdao biološkim zakonima:
"Priroda je čoveku dala ključ kojim ženu navija jednom dnevno."
Mlade Francuskinje se, tokom školovanja, ne opredeljuju za prirodne i strukturne nauke, te je njihov broj u tom domenu znatno manji nego u drugim razvijenim zemljama
Pravo na abortus, na rad, na račun u banci...
Do kraja 19. veka, Francuskinjama je bilo zabranjeno da predaju na fakultetima, da se bave advokaturom i medicinom, a do II svetskog rata, one nisu mogle u školama da predaju grčki i latinski. Aprila 1945. godine, Francuskinje su, prvi put u istoriji, mogle da izađu na izbore – da glasaju i da budu birane. Na to pravo one su se izborile 52 godine posle Novozelanđanki, 27 godina posle Nemica, ali 26 godina pre švajcarskih žena.
Međutim, pravo na glasanje nije francusku ženu izjednačilo sa muškarcem. Još pune dve i po decenije, udata žena nije mogla da se zaposli bez pismenog odobrenja muža, da poseduje samostalan račun u banci, niti da upotrebljava bilo kakvu kontracepciju. Do 1970. godine za francusku ženu je do punoletstva bio odgovoran otac, a odatle njen muž. Pet godina kasnije, Francuskinje su dobile pravo na legalan, ali skup abortus.
Danas, uprkos poboljšanjima postignutim u posleratnom periodu, Francuskinje se i dalje bore za jednakost na poslu, a posebno u obavljanju rukovodećih i političkih funkcija. Nezavisno od svojih diploma i znanja, Francuskinje vrlo često dobijaju lošije poslove od muškaraca, poslove sa manje odgovornosti i ugovore na određeno vreme. Uprkos činjenici da su Francuskinje školovanije od Francuza, one su, za isti posao, plaćene 15 do 20 odsto manje od svojih muških kolega. Iz godine u godinu, razlike se smanjuju, ali slabim tempom, posebno na rukovodećim mestima.
Klara Cetkin, nemačka novinarka i političarka, istorijska figura modernog feminizma
Otkuda 8. mart?
Tokom pedesetih godina i hladnoratovskih prevara, Amerikanci su falsifikatom pokušali da prisvoje Dan žena, praznik koji se obeležava 8. marta, izmislivši da je 1857. godine na taj dan bio štrajk žena u Njujorku. Kasnije se saznalo da ta manifestacija nikada nije postojala i da je prva ideja o međunarodnom danu posvećenom ženskim pravima potekla iz Evrope.
Dan žena je stvoren u Kopenhagenu 1910. godine na inicijativu nemačke novinarke Klare Cetkin, osnivačice poznate revije "Jednakost" (Die Gleichheit). Ona je organizovala međunarodne konferencije žena socijalista i na drugoj, u Kopenhagenu, predložila je da se ustanovi Dan žena kao propagandno oružje u borbi za dobijanje prava glasa. Datum nije bio odabran i današnji dan se slavi od 1917. godine kada su štrajkovale petrogradske radnice. Od 1946. godine ovaj praznik se slavi u mnogim zemljama.
Danas kada se u Francuskoj 37. put zvanično obeležava Dan žena, želimo, ne samo Francuskinjama, nego i svim ženama, da se u svojim pravima izjednače sa muškarcima i pozivamo sve muškarca da i oni pomognu u tome.
