GLAVNOG UREDNIKA NIKO NE BRANI

Četiru stuba srpstva su - to je neko još odavno napisao - Srpska pravoslavna crkva, Srpska akademija nauka i umetnosti, Crvena zvezda i Politika. Mada je formulacija pomalo i ironična, ona je poprilično tačna – ovi ''stubovi'' su bili lakmus papir preko koga se u mnogim tinjajućim vremenima videlo šta se dešava u Srbiji.

 

Politika, iako samo jedan od trenutno petnaestak dnevnih listova koji izlaze u Beogradu, uvek je bila pod lupom široke javnosti. Dok su se u drugim redakcijama kadrovske promene smatrale unutrašnjim pitanjem i za njih su znali mahom samo zaposleni i pasionirani čitaoci impresuma – gibanja u Politici uvek su bila vest par ekselans, jer su pokazivala ''micanja'' u vrhu države. Svako ko je vladao, hteo je da uz sebe ima i najstariji dnevni list na Balkanu, pa je i pitanje smena i postavljenja glavnog urednika i direktora Politike pretpostavljalo da se nešto kuva u vladajućoj ''postavi''.

 

Napad na šefovicu

Dve godine pošto je imenovana, sa balastom bliskosti Koštuničinoj opciji, na mesto glodura Politike, Ljiljana Smajlović našla se na udaru dela redakcije. Sindikat novinara Politike (SNP), jedini čisto novinarski od četiri postojeća u kompaniji, zatražio je prošle nedelje njenu smenu zbog ''katastrofalnog stanja u listu''. Optužbe su bile raznorazne - od toga da je tradiciju provladinog lista svela na propartijsko glasilo - do pravljenja jaza između strosedalaca i dođoša unutar redakcije i pada tiraža.

 

predstavnisi sindikata i rukovodstva Politike  (foto: Politika)

        

Počelo je još početkom jeseni kada je novinarski sindikat od poslovodstva tražio neisplaćeni deo regresa za 2006. i ceo iznos regresa za 2007. te naknadu za minuli rad propisanu kolektivnim ugovorom. Preko intraneta, interne kompjuterske mreže, trajala je prepiska s menadžmentom kuće i nije dala rezultate jer, kako kažu izvori iz Politike, „oni nisu shvatali šta se dešava i potpuno su ignorisali sindikalce“. Zahtevi su tada izgledali kao čisto sindikalni i nigde se nije pominjala uređivačka politika niti smena uredništva.

 

Strah od budućnosti

S druge strane, kažu starosedeoci, od postavljanja Smajlovićke na čelo lista vladala je psihoza straha za budućnost novina i njihove pozicije u njoj, među onim članovima redakcije koji su Politiku smatrali svojom kućom i u njoj proveli radni vek. Novo rukovodstvo lista dovodilo je novinare i urednike sa strane, pravdajući se da je podmlađivanje redakcije bio jedan od zahteva vlasnika, pošto je prosek starosti među novinarima i urednicima u Politici bio - 50. Stvorila se nezdrava atmosfera - bilo je, kažu, pretnji otkazima, neki su uzimali otpremnine, 300 evra po godini staža, i odlazili. Niko, međutim, nije otpušten, a menadžment se obavezao da tehnološkog viška neće ni biti.

 

Pojavila se i nesrazmera u zaradama - izvori Balkan magazina navode da, recimo, novopridošli urednici političke rubrike i fotografije imaju platu oko 150.000 dinara, a u menadžmentu ne idu ispod 2000 evra. Generalni direktor, inače, zet Matije Bećkovića, ima čitavih 11.000! Za obračun plata borda menadžera i nekih od novih članova redakcije, kažu naši izvori, unajmljena je firma sa strane, dok je obračun za ostale i dalje vršen u finansijskom odeljenju kompanije Politika.

 

Nekontrolisano objavljijvanje

Nezadovoljstvo je, navodno,  tinjalo i razbuktalo se aktuelnim zahtevom za smenu.

U petak 30. novembra sa imejla Politikine novinarke Snežane Bogdanović koja, interesantno, nije potpisnik teksta, na elektronsku poštu agencije Beta otišlo je pismo Sindikata novinara sa zahtevom za smenu Smajlovićke i generalnog direktora Srđana Janićijevića. Pismo je emitovano u ''etar'' u nedelju 2. decembra s potpisma devetoro novinara: Slobodana Samardžije (predsednik SNP), Dušice Pavićević, Marka Lakića, Boška Jakšića, Ljubodraga Stojadinovića, Zorana Anastasijevića, Novice Kocića, Milana Jankovića i Ivana Cvetkovića. Smajlovićka je bila iznenađena jer nijedan od četiri sindikata nije zatražio njenu smenu u zvaničnoj formi unutar kuće. Opet, Dušica Pavićević,  potpredsednica Sindikata novinara tražila je u nedelju 2. decembra uveče da se sa Politikonog sajta skine Betina vest o zahtevu za smenu ''jer nije autentična i ne zna kako je dospela u javnost''. U opticaju su bile, naime, četiri verzije tog dokumenta, a otišla je, navodno, pogrešna jer su u toku bile konsultacije sa ostalim sindikatima oko konačnog sadržaja. Dežurni urednik Politike te večeri je od Bete dobio obaveštenje da je agencija kao autentično prihvatila to pismo pristiglo sa elektronske adrese Snežane Bogdanović, pozivajući se na njeno ''dugogodišnje prijateljstvo sa Ljubicom Marković, direktorkom Bete''.

 

Konfuzija se iskristalisala sutra ujutru - Izvršni odbor SNP potvrđuje da traži smenu glavne urednice, ali ne i smenu generalnog direktora. U pozivu za konferenciju za štampu zakazanu za utorak 4. decembra pisalo je da Sindikat traži samo ''utvrđivanje odgovornosti Janićijevića''. Nezvanično, tokom vikenda pojedinci iz Sindikata su Janićijeviću ponudili skidanje sa ''liste za odstrel'' a on, navodno, nije hteo o tome da razgovara. Sindikat je, kako saznajemo, poslednje nedelje novembra slično pismo razaslao na adrese svih važnih političkih faktora, od predsednika do premijera i predsedavajućeg parlamenta. U tom dokumentu najavljivan je čak i štrajk kao poslednje rešenje. Štrajk u kasnijim verzijama nije pominjan.

 

U ponedeljak 3. decembra, glavna urednica, takođe intranetom, šalje ''Pismo novinarima Politike''. Ona tvrdi da su sindikalci izneli optužbe bez dokaza. Naglašava da je laž da ona ima diskreciono pravo sklapanja ugovora o radu sa zaposlenima, već to radi isključivo generalni direktor. Na taj način ona priču o platama prebacuje u njegovo dvorište. Odbacuje uz to optužbe da su iz redakcije pod pritsikom otišli ''umni i vredni ljudi'', već samo trojica i to svojom voljom.

 

- Otišao je Ivan Torov koji je kao razlog odlaska naveo to što nije hteo da prihvati moju odluku da njegova kolumna, umesto nedeljom, izlazi sredom. U Politici je proveo samo nekoliko godina, ali je otpremninu dobio kao da je radio 30. Sada je član Političkog saveta LDP... Radivoje Petrović, bivši vodeći politički komentator Politike u vreme Slobodana Miloševića, nije hteo da za platu predviđenu pravilnikom prihvati mesto u Dopisničkoj službi, uzeo je otpremninu i otišao. Rodoljub Gerić otišao je nakon što je redakcijski kolegijum saznao da je, na zahtev Miroslava Miškovića, a bez obaveštavanja poslovodstva Politike, odveo članove Ekonomske rubrike u Deltu, gde nije uspeo da zaštiti ni njih, ni svoj list, od napada tajkuna- piše između ostalog Smajlovićka.  

 

Javna ogovaranja

Glavna urednica kaže i da su vlasnici lista, Politika AD i nemački WAZ, naložili još pre njenog dolaska restrukturizaciju kompanije.

 

- Posebno se insistiralo na nezadovoljavajućoj  strukturi novinarskog kadra. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo za dve godine uspeli da zaposlimo ne samo desetak iskusnih profesionalaca, već i dvadesetak mladih novinara koji su ponikli u Politici – piše Smajlovićka u pismu od ponedeljka, navodeći, ukratko, da se bune mahom neradnici koji se plaše nove sistemizacije radnih mesta i gubljenja privilegija. Posebno apostrofira komentatora Boška Jakšića, koga etiketira kao bliskog LDP-u i u zaključku pisma poentira na njegov račun:

 

''Čovek koji je Hadži Dragana Antića na vrhuncu moći zamolio da mu bude venčani kum i koji u vreme tog kumstva nije smeo ni u akrostihu da napiše niti jednu kritičku reč protiv vlasti, tek je u poslednjih godinu dana prikupio hrabrost i dobio slobodu da u politici napiše ono šta misli''.

 

(Smajlovićka tu aludira na čuveni akrostih koji su činila početna slova pasusa u Jakšićevom dopisničkom tekstu iz Rima, odakle je nepoznatoj osobi poslao vrlo pikantnu ljubavnu poruku.)            

 

U utorak 4. decembra Sindikat novinara drži konferenciju za novinare. Tu se ispostavlja da priča o nekom dilu sa Janićijevićem ipak nije samo trač - govornici akcenat bacaju na ''ponašanje Smajlovićke i uređivačku politiku''. Plate pominju, tek uzgred. Paralelno, dok je trajala konferencija, na sastanak uređivačkog kolegijuma Politike, neuobičajeno, dolazi i direktor Janićijević.

 

Ćutanje ili Otkaz

- On obećava veće plate, dok mu Smajlovićka u jednom momentu kaže da obmanjuje narod. Tu se oni lepo isvađaju i kolegijum se završi – kaže izvor Balkan magazina.

Celog dana čekao se redakcijski sastanak zakazan za utorak u 20 sati. Janićijević je, naime, intranetom poslao poziv za sastanak i obećao da će svi tu moći da kažu sve što im je na srcu. Uz to, on je naglasio da će svako ko iznosi prljav veš u javnost - dobiti otkaz!

 

- To je bio metod Hadži Dragana Antića. U njegovo vreme si mogao da letiš i ako te neko uhvati kako u kafani Grmeč uz piće ogovaraš rukovodstvo kuće - seća se jedan novinar Politike.

 

U utorak predveče stiže informacija iz kabineta direktora da se redakcijski premešta za sredu u 9 sati prepodne, jer je to veče bilo otvaranje izložbe Goranke Matić, urednice fotografije!

U sredu ujutru na sastanku atmosfera je bila krajnje napeta. Ljiljana Smajlović je Dušicu Pavićević nazvala ''jadnicom'', a  Sindikat novinara – zaverenicima. Nastaje polemika sa ''zaverenicima'' koji dižu glas a to u jednom trenutku prekida Verner Herić, zamenik direktora ispred nemačkog WAZ-a, obećanjem da će plate od 1. januara biti uvećene 10 posto. Dolazi do smeha i negodovanja, rasprava traje, direktor Janićijević priznaje neke greške i na kraju pred svima ljubi u obraz filmsku kritičarku Dubravki Lakić, pošto mu je ona rekla da je čula kako je smatra ''matorom i ružnom''. Sve se završilo zakazivanjem još jednog sastanka za poslednji četvrtak pred Novu godinu.

 

Istorijat sukoba u Politici

Sukobi unutar Politike, još od Osme sednice, bili su najava sukoba unutar vlasti. Od letos se pričalo da su, navodno, DS i DSS podelili upravljanje Politikom – ''žutima'' je trebalo da pripadne glavnouredničko mesto, a ''legalistima'' direktorsko. Spekulisalo se i da će Smajlovićka na diplomatsku misiju u Brisel dok se, kao njen naslednik pominjao Miša Brkić, urednik u Ekonomistu i dugogodišnji dopisnik Glasa Amerike iz Beograda.  Brkić je, navodno, ponudu odbio.

 

Uređivačka politika lista od dolaska Smajlovićke može se opisati kao šarolika i dosta pitka - list je otvoren za kolumniste dijametralno suprotnih mišljenja - od Dragoljuba Žarkovića (Vreme) do Đorđa Vukadinovića (Nova srpska politička misao), promenjen je grafički dizajn (što je takođe izazvalo revolt starosedelaca) i ne stoji tvrdnja da su ''dođoši'' baš nekompetentni. Primera radi, zamenik urednika spoljne rubrike Vladimir Radomirović bio je glavni urednik magazina Reporter, urednik unutrašnje Milorad Vesić, bio je prvi autor ''Insajdera'' i urednik informativnog programa TV B92, Rade Stanić je glavnourednikovao nedeljnikom Evropa... Ostali su uglavnom poznati novinari srednje generacije, nekompromitovani u Miloševićevom režimu, za razliku od pojedinih  starosedelaca Politike. Međutim, promene nisu prijale čitaocima, tiraž je ove godine pokazivao tendenciju stalnog pada, mada Smajlovićka tvrdi da je od ove jeseni počeo da raste i bez nagradne igre koju sprovode neki drugi konkurentski dnevni listovi.

 

 

Da je politička pozadina sukoba moguća, govore i događaji od pre mesec dana - Smajlovićka je u redakcijskom komentaru navela da je Miroslav Mišković zvao pojedine urednike i novinare Politike nezadovoljan njihovim pisanjem. Do tog trenutka trajala je prava kanonada uvreda i napada na nju od strane Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića. Pošto je progovorila o Delti, doduše, sa zakašnjenjem od mesec dana, ona je čak navedena kao svedok Miškovićevih pritisaka na novinare u krivičnoj prijavi koju je LDP podneo protiv pojedinih ministara Vlade i urednika nekih medija. Njen tekst je osvanuo i na sajtu ''čedista''.

 

Iz centrale medijskog koncerna WAZ, suvlasnika Politike, koji je istovremeno vlasnik 38 dnevnih listova u deset zemalja, stiglo je u međuvremenu saopštenje, da će se oni ubuduće mešati u uređivačku politiku svojih medija u zemljama istočne i jugoistočne Evrope i bolje kontrolisati njihov rad. Interesantno je da se WAZ, bar su tako tvrdili, ništa nije pitao kada je Smajlovićka postavljena na uredničko mesto u oktobru 2005. godine, i kad su smenjeni glavni urednik Milan Mišić i direktor Darko Ribnikar. Čak su tvrdili da su iznenađeni, verovatno jer su ova dvojica vodili kuću kada je WAZ ušao ''u zgradu u Makedonskoj''. Moguće je da WAZ sada gura svoje rešenje, u sadejstvu ili ne, sa suvlasnicima iz Politike A.D. a poznato je da se rukovodstvo ovog koncerna u vreme ulaska na srpsko tržište smatralo bliskim sa Zoranom Đinđićem i njegovom Demokratskom strankom.

 

Dok se u Politici prebrojavaju kumovi Dragana Hadži Antića i utvrđuje koji se doajen budi u podne, a koji ni ne dolazi na posao, dve struje u Makedonskoj, u stvari, počinju predizbornu kampanju. U svojoj kući, ali i u državi. U zavisnosti od toga ko će pobediti izgledaće i Politika. Tako je vazda bilo. Geslo - kad kažem novine, mislim Politika, donekle je tačno.

 

Bolje je - kad kažem Politika, mislim - politika.