U EU otvorena sezona lova na novinare

Viktoria Marinova (30), mlada bugarska novinarka, silovana i ubijena prošle subote istraživala je zloupotrebu evropskih fondova, upravo kao i Dafne Karuana Galicija, novinarka sa Malte ubijena krajem prošle godine i slovački novinar Jan Kuciak ubijen  u februaru zajedno sa svojom ženom.

Zajednički imenitelj u ova tri slučaja nije samo činjenica da su svo troje ubijenih istraživački novinari iz zemlje članice Evropske unije. Zajedničko im je i da su istraživali zloupotrebu evropskih fondova i da se ne zna ko je naredbodavac. Sve ove afere istražuju se kako-tako na lokalnom nivou? Nijedna istraga još nije pokrenuta unutar insistucija EU u Briselu.

Ruse, 08.10.2018 - odavanje počasti za ubijenu bugarsku novinarku Viktoriju Marinovu

Niko nije otvorio pitanje u čemu je stvar sa evropskim fondovima Da li je to slučajna podudarnost da budu ubijeni novinari koji istražuju zloupotrebe novca iz evropske kase napunjene taksama, uglavnom zapadnoevropskih poreskih obveznika ?

Ako bi se ovo pitanje otvorilo, kao bezdan bi se otvorila i mnoga druga o uticaju organizovanpog kriminala u strukturama vlasti kako država članica EU tako i institucijama EU, od prave « industrije »  utaje poreza u Luksemburgu, Belgiji, Holandiji do činjenice da najveće evropske banke peru gangsterski novac, da o tome postoje izveštaji i niko ne otvara istrage. Uostalom, Ugovor o funkcionisanju EU ograničava mogućnost kontrole i praćenja kretanja kapitala i to u ime slobode i demokratije.

Regionalni bugarski javni tužilac izjavio je u nedelju da je Viktoria Marinova bila silovana, da je dobila udarac u glavu i da je bila zadavljena. Isti precizan sled dogadjaj opisan je i u izveštaju o ubistvu švedske novinarke Kim Val u avgustu 2017. godine. Još jedna podudarnost u nizu.

Iza Marinove je ostalo njeno maloletno dete. Vodila je emisiju lokalne televizije u mestu Ruse, na severu Bugarske, na granici sa Rumunijom, posvećenu društvenim temama. Krajem septembra gosti su joj bili jedan bugarski i jedan rumunski novinar koji su istraživali zloupotrebe evropskih subvencija u koje su bili umešani poslanici i takozvani «poslovni ljudi».

 «U trenutku kada je bila ubijena, Marinova je kao novinarka i kao producent radila na istraživanju korupcije i evropskih fondova», objavjio je juče Euronjuz. Jedan od osnivača sajta Bivol.bg Asen Jordanov izjavio je agneciji AFP da su novinari njegovog sajta dobili pretnje zbog istraživanja na tu temu.

Parlamentarni odbor za pravosudje i ljudska prava u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, koji ove nedelje zaseda u Strazburu,  okupivši delegacije iz 47 zemalja članica, održao je juče redovni sastanak posvećen toku parlamentarne istrage o ubistvu malteške novinarke Dafne Karuane Galicije. Za sada, zvanična krivična istraga na Malti se ne pomera, nema nezavisnih sudija, ni nezavisne istrage. Javna je tajna da su mnogi osumnjičeni na vlasti i u opoziciji lično bliski sa visokim evropskim funkcionerima.

Kada je jedan od učesnika sastanka juče, ovde u Strazburu pomenuo ubistvo Viktorie Marinove, bugarski poslanik Danail Kirilov je tražio reč. 

«Nema indikacija da je to političko ubistvo. Reč je pre o seksualnom deliktu», rekao je Kirilov, dodavši kao i predsednik vlade njegove zemlje, da će istraga vrlo brzo rasvetliti slučaj.

Uostalom i francuski mediji su uglavnom skretali juče pažnju na položaj žena novinarki u Bugarskoj i tome slično. Kao da smatraju najverovatnijim da je Viktoria Marinova bila ubijena zato što je žena – novinarka. Slučajno ili ne, ovo se prilično rimuje sa saopštenjem bugarske policije.

Ubijeni Jan Kuciak otkrio je u Slovačkoj otprilike ono što je Dafne Galicija otkrila na Malti, a Viktoria Marinova bila na putu da otkrije u Bugarskoj: poreske prevare i korupciju u okruženju predsednika vlade, podmićiovanje ministara od strane firmi koje državi prodaju svoju robu i td. Kuciak je za svoj sajt Actuality.ski istraživao i delovanje u Slovačkoj italijanske mafijaške organizacije iz kalabrije Ndrangeta, najzlogalsnije na svetu, 

Ni ovo ubistvo nije uticalo da neko okrene ispitivački pogled ka Briselu, ka evropskim institucijama koje narodi sve masovnije odbacuju, upravo zbog korupcije i nedosatatka demokratije, okrećući se nečem možda još mračnijem – uvodjenju «reda».

Kako sve ovo razumeti? 

«Pa poruka je jasna, novinari ne istražujte (zlo)upotrebu evropskih fondova! Sezona lova na novinare u Evropskoj uniji je otvorena», kaže moj slovenački kolega Branko Soban («Delo») dok slušamo «izlaganje» Kirilova.