Stresna 2016. godina

saopštenje Deloitte d.o.o. Beograd

Zabrinuti milenijalsi* traže stabilnost, priliku da rade sa poslodavcima koji će im omogućiti da utiču na promene (iz saopštenja kompanije Dilojt o globalnom istraživanju posledica prethodne godine)

Beograd – 17. mart 2017. - Stresna 2016. godina uticala je na optimizam, pokazuje godišnje Deloitte-ovo globalno istraživanje Millennial Survey.

• Milenijalsi su zabrinuti zbog brojnih problema sa kojima se moderan svet suočava i žele veće zalaganje multinacionalnih kompanija u prevazilaženju najvećih društvenih izazova;

• Ispitanici sve više dovode u sumnju svoje lične perspektive;

• Oni koji imaju fleksibilne radne uslove pokazuju veću produktivnost, odanost i poverenje.

Turbulentna 2016. godina obeležena terorističkim napadima u Evropi, Bregzitom, spornim predsedničkim izborima u Americi uticala je na poverenje milenijalsa, pokazuje Deloitte-ovo šesto istraživanje Millennial Survey. Milenijalsi su manje spremni da napuštaju svoja sigurna radna mesta, zabrinuti su za bezbednost zbog konflikata, i ne gledaju sa optimizmom na pravac kojim se kreću njihove zemlje. To su glavni zaključci nakon istraživanja u kome je učestvovalo oko 8.000 milenijalsa iz 30 zemalja.

Milenijalsi iz zemalja u razvoju očekuju da budu finansijski (71%) i emocionalno (62%) uspešniji od svojih roditelja. Slika je potpuno drugačija u razvijenim zemljama, gde samo 36 odsto milenijalsa predviđa da će biti finansijski uspešniji od svojih roditelja i 31 odsto da će biti srećniji. SAD su jedino razvijeno tržište gde većina milenijalsa očekuju da budu bolji od svojih roditelja. U samo 11 od ukupno 30 zemalja obuhvaćenih istraživanjem većina očekuje da će biti srećnija od svojih roditelja.

Zabrinutost milenijalsa može biti razlog što sve više mladih stručnjaka želi da ostane na svojim radnim mestima. Prošle godine je zabeležen raskorak od 17 procentnih bodova između onih koji su planirali odlazak u roku od dve godine i onih koji su planirali da ostanu u firmi više od pet godina. Ove godine, tek je sedam procentnih bodova više onih milenijalsa koji planiraju „skori odlazak“.

Želja za sigurnošću se vidi i po tome što bi gotovo dve trećine milenijalsa zadržalo status stalnog radnog odnosa uprkos prednostima koje vide kada bi radili kao frilenseri ili konsultanti – od prilike da rade u različitim sektorima do učenja novih veština ili mogućnosti putovanja ili rada u inostranstvu. Nezaposlenost se našla na trećem mestu od ukupno 18 tematskih područja na kojima je merena zabrinutost ispitanika. 

Milenijalsi se osećaju odgovornima za mnoge probleme, i na radnom mestu, i šire. Ipak, svoja radna mesta doživljavaju kao najveću priliku da utiču na zajednicu. Mogućnost učestvovanja u korisnim aktivnostima na lokalnom nivou, od kojih mnoge omogućuju njihovi poslodavci, pruža im osećaj da na neki način daju svoj doprinos. Ove lokalne promene su malog obima, ali se šire kao talas od pojedinca preko radnog okruženja do društva u celini.

Više od polovine milenijalsa tvrdi da na svom radnom mestu imaju mogućnost da učestvuju u dobrotvornim akcijama. „Rezultati istraživanja pokazuju da će oni koji imaju takvu priliku biti odaniji poslodavcu, što se podudara sa prošlogodišnjom povezanošću između odanosti i cilja kome poslodavac teži“, objašnjava Miloš Macura, regionalni direktor Deloitte-a u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Republici Srpskoj. „Oni koji imaju priliku da daju svoj doprinos manje su pesimistični o opštoj društvenoj i političkoj situaciji u svojim zemljama i imaju pozitivniji stav o ponašanju kompanija.“

Uopšteno, milenijalsi nameravaju da ostanu duže kod onih poslodavaca koji su angažovani oko društveno važnih pitanja kao što su obrazovanje, nezaposlenost i zdravstvena pomoć, a oni najoptimističniji u vezi sa napretkom svoje zemlje skloniji su da informišu svoje poslodavce o svom učestvovanju u rešavanju širih društvenih i ekonomskih problema.

Gledano u celini, stavovi milenijalsa o poslovnom okruženju i dalje su sve bolji. Već treću godinu zaredom raste broj ispitanika koji smatraju da se njihovi poslodavci ponašaju etično i da čelni ljudi doprinose stvaranju kvalitetnijeg društva. Manji je broj onih koji smatraju da se poslovni subjekti rukovode isključivo ostvarivanjem dobiti i svoje prioritete određuju vodeći vrlo malo računa o društvu.

Mada je šest od deset milenijalsa izjavilo da su multinacionalne korporacije imale pozitivan uticaj na probleme koji ih najviše muče, smatraju da velike organizacije mogu da učine mnogo više.

„Prošlogodišnji događaji bili su poziv za buđenje i privrednim i političkim liderima“, kaže Macura. „Poslovna zajednica može i mora da se fokusira na pesimizam mladih dajući veći doprinos zajednici. U najboljoj smo poziciji da se usredsredimo na rešavanje najvećih problema društva i preuzmemo ulogu lidera na putu ka stvaranju ekonomskog sistema koji bi funkcionisao za svakoga.“

Sveukupno, 84 odsto milenijalsa izjavilo je da u svojim organizacijama ima određenu mogućnost fleksibilnosti u radu, a 39% reklo je da rade u uslovima visoke fleksibilnosti. Smatraju da fleksibilni uslovi rada doprinose većoj produktivnosti i angažovanosti radnika i istovremeno pobuđuju dobar osećaj, doprinose zdravlju i sreći zaposlenih.

Čini se da su oni koji rade u fleksibilnim uslovima odaniji svojim poslodavcima i dva i po puta su skloniji utvrditi da se mogućnost fleksibilnog rada pozitivno odražava na finansijske rezultate od onih koji rade u organizacijama koje imaju rigidnije uslove rada. Dve trećine onih sa mogućnošću rada u fleksibilnim uslovima kažu da veruju u to da njihove kolege to znaju da prepoznaju, a 78% smatra da uživaju poverenje svojih neposredno nadređenih.

Drugi nalazi istraživanja:

Automatizacija – pretnja i prilika

Automatizacija nesumnjivo budi strah – 40% ispitanika je vidi kao pretnju svom radnom mestu; 44% očekuje smanjenje potražnje za sopstvenim veštinama; većina veruje da će morati da se prekvalifikuju; 53% smatra da će automatizacija dovesti do depersonalizacije. Nasuprot tome, mnogi ispitanici – naročito milenijalsi koji se smatraju „super povezanim“ automatizaciju vide kao priliku za delovanje koje donosi dodatnu vrednost, odnosno kreativnost i učenje novih veština.

Traži se otvorenost i strastvenost, ne radikalnost. Ispitani milenijalsi uopšteno gledano, ne podržavaju lidere čiji su stavovi kontroverzni, unose razdor ili teže radikalnim umesto postupnim promenama. Bolje se osećaju kada poslovni i politički lideri govore jednostavnim jezikom i bez uvijanja.

Skeptičnost u vezi sa saradnjom poslovne zajednice i države

Iz perspektive rešavanja društvenih problema, milenijalsi se podjednako dele na one koji veruju u dobru saradnju između poslovne zajednice i države (49%) i one koji u to ne veruju (48%). Samo 27 odsto ispitanika smatra da saradnja između poslovnih subjekata i države ide u korist građana, odnosno društva.

Milenijalsi su blagonakloni prema generaciji Z, populaciji do navršenih 18 godina života, jer smatraju da imaju izrazite informatičko-tehnološke veštine i sposobnost kreativnog razmišljanja. Šest od deset milenijalsa smatra da će generacija Z imati pozitivan uticaj kako bude rastao njihov udeo na radnim mestima, što je istaknutije na tržištima u razvoju (70 odsto) nego na zrelim tržištima (52 odsto).

*(Milenijalsi - osobe koje su dostizale zrelo doba oko 2000. godine, primedba Redakcije)


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...