Kiša od antena ili Sunca

Samo nekoliko dana od početka majskih poplava u Srbiji bilo je potrebno da se u medijima i na društvenim mrežama pojave tvrdnje i spekulacije da je to posledica delovanja zloglasnog H.A.A.R.P. sistema stacioniranog na Aljasci. I više od toga, na Jutjubu (Youtubu) su se pojavili snimci antena u Srbiji koje su navodno deo H.A.A.R.P.-a.

U četvrtak na Građevinskom fakultetu, profesor Petar Kočović održao je predavanje u kome je približio funkcionisanje H.A.A.R.P.-a, dok je Nedeljko Todorović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji zajedno sa kolegom Milanom Duvančevićem već više od decenije proučava uticaj sunčeve aktivnosti na vremenske prilike, objasnio šta je zaista uzrokovalo obilne kiše i istorijske poplave u Srbiji 2014.

Petar Kočović

Istraživanje jonosfere

Za početak, H.A.A.R.P. (High Frequency Active Auroral Research Program) je program za istraživanje jonosfere koji zajednički sprovode SAD vazduhoplovne snage, SAD mornarica, Univerzitet Aljaska i Agencija za napredne odbrambene istraživačke projekte (DARPA). Sastoji se od sistema antena snage (prema podacima iz 2006.) 3,6 megavata stacionarinh kod grada Gakona na Aljasci 1993. godine. Strujom ga napaja elektrana u kojoj se nalazi pet dizel generatora snage po 2.500 kilovata. Zanimljivo je da je u vojnom budžetu 2013. godine izdvojeno 11 milijardi dolara za ovaj projekat, kaže Kočović.

Neki od ciljeva H.A.A.R.P.-a su oporavak radijacionog pojasa, kreiranje veštačkog jonosferskog ogledala, kreiranje ELF (extreme long frequency), kreiranje oblaka plazme u jonosferi i modifikacija magnetnih svojstava naše planete.

Kako je objasnio Kočović, Aurora u nazivu se odnosi na fenomen na zemlji poznat kao Aurora borealis (na severu) i Aurora australis (na jugu) koje nastaju sudarom solarnog vetra naelektrisanih čestica iz magnetosfere sa termosferom. Slične pojave se javljaju i na Jupiteru i Saturnu.

ELF talasi se nalaze na levom kraju spektra radio talasa sa frekvencijom od svega tri do 30 herza i prostiru se na dužinama od čak 100.000 do 10.000 kilometara.

Ono što je zanimljivo je da H.A.A.R.P. ne radi stalno već se samo povremeno uključuje. Do avgusta 2012. godine objavljivani su šematski prikazi koji su prikazivali kada je ovaj sistem radio. Neki naučnici su ustanovili da postoji poklapanje perioda kada je H.A.A.R.P. bio uključen sa zemljotresom na Haitiju 2010. i cunamijem koji je pogodio Japan 2011. godine što je u stvari bila podloga za sve teorije zavere vezane za H.A.A.R.P.

Međutim, ovaj sistem ne postoji samo na Aljasci, već slične antene postoje i na drugim lokacijama, mada većinom neaktivne, i na teritoriji bivšeg SSSR-a. Tako u Rusiji, na lokaciji Istra postoje tz. Teslini kalemovi izgrađeni još 1970. godine, zatim Duga 3 koja se sastoji iz tri anetne u Černobilu, Černiševu i istočnom Sibiru, zatim Suri u Nižnjem Novgorodu, u Irkutsku, Zmievu u Ukrajini.

Međutim ideja o meteo ratovima uopšte nije nova niti izmišljena. Još 1929. godine objavljen je rad sa idejom da se u svemir instaliraju ogromna ogledala koja bi reflektovala sunčevu svetlost na Zemlju i koristila se kao oružje. Učlanku iz 1935. godine Nikola Tesla govori o „mašinama koje će zasutaviti ratove“. Upravo ovaj članak je bio polazna tačka Bernardu Istlundu koji je 1987. godine patentirao H.A.A.R.P.

Još od šezdesetih godina naučnici, uglavnom finansirani iz vojnih budžeta radili su na eksperimantima modifikacije jonosfere, magnetosfere i klime.

Nedeljko Todorović

Erupcije na Suncu i kiše na Zemlji

„Kiša i poplave u Srbiji su prirodni fenomen i nisu ni u kakvoj korelaciji, statističkoj niti praktičnojh, sa H.A.A.R.P.-om“, kategoričan je Nedeljko Todorović iz RHMZ-a.

Izvor svih vremenskih događanja na Zemlji je Sunce, odnosno sunčeva energija. Od ukupne energije koja dolazi od Sunca 99 odsto je nematerijalna elektromagnetna energija, koju vidimo kao belu svetlost, a jedan odsto je materijalna energija, odnosno čestice.

Na Suncu, čija je minimalna temperatura na površini 5.200 stepeni Celzijusa, povremeno izbijaju eksplozije i erupcije, a taj materijal se raspršujhe širom Sunčevog sistema brzinom i do 150 miliona kilometara na čas. Za razumevanje dešavanja sa klimom na Zemlji potrebno je znati i da Sunce rotira oko svoje ose od 25 dana u blizini ekvatora do 30 dana na polu, odnonso u proseku za 27 dana.

Brana od energije, odnosno jona koji stižu sa Sunca je magnetosfera, odnosno Van Alenovi elektromagnetni pojasevi. Ovaj pojas se postavlja kao štit od energetskih čestica koje stižu sa Sunca, ali istovremeno na severnom i južnom polu nalaze se polarna vrata kroz koja deo ovih čestica ulazi na Zemlju i koje su odgovorne za vremenske prilike i ciklone u vazduhu kao i morske struje u okeanima.

U aprilu je primećena velika erupcija na Suncu, ali kako objašnjava Todorović, imali smo direktan upad energije kroz veliku ekvatorijalnu anomaliju iznad Atlantika i kao posledica toga 16. i 17. aprila imali smo obilne kiše u južnoj i jugozapadnoj Srbiji. Te kiše su bile sličnog intenziteta kao kiše koje su u maju pale u Beogradu, Obrenovcu, Loznici.

Novi ciklon i kiše ponovile su se 14. i 15. maja, odnonso nakon 28 dana,  tačno koliko traje rotacija Sunca, i zbog toga što se centar ciklona pomerio prema severoistoku, najviše kiše je palo u zapadnoj Srbiji, BiH i Hrvatskoj.

„Svaki ciklon, odnosno oblačnost i padavine zavise od mnogo faktora kao što su količina energije oslobođene na Suncu, brzina solarnih vetrova, temperatura ...Kod nas je recimo prošla zima bila blaga, a u Severnoj Americi je bila oštra i hladna, jer su tuda ulazile energetske čestice i stalno obnavljale ciklon“, objašnjava Todorović, dodajući da se u svetu veliki broj naučnika bavi statističkim praćenjem i koreliranjem dešavanja na Suncu sa vremenskim prilikama na Zemlji. Kako Todorović ističe to još ne znači pouzdanu uzročno posledičnu vezu ali daje neke indikacije o tome šta je zapravo uzrok vremenskih nepogoda na našoj planeti.

Količina energije koja sa Sunca stiže na Zemlju i ulazi kroz polarna vrata je ogromna, čak do 150 gigavata. Prema nekim spekulacijama, onih 3,6 megavata snage H.A.A.R.P.-a može da indukuje snagu od 1,7 gigavata u jonosferi. Međutim, i ta snaga je na donjoj granici snage koja iz sata u sat ulazi na Zemlju, a kad se tome doda činjenica da se povremeno uključuje teško je doneti zaključak da ovaj sistem može da utiče na vremenske prilike na Zemlji.

Na kraju, objašnjenje za navodne H.A.A.R.P. antene u Srbiji, a pominju se u javnosti Barajevo i Rakovica, dao je Kočović koji je našao podatke da Srbija uz ogroman broj zemalja sarađuje sa Univerzitetom Stanford koji je zadužen za merenja u jonosferi. Jedna od tih mernih stanica je i u Beogradu, i to prema Kočoviću negde kod Vukovog spomenika, kao i Zagrebu, Temišvaru i još na preko hiljadu lokacija u svetu.