Zapanjujuće (za neupućene) ali istinito: Nepotizam na RTK!

Povod priče o aferama koje traju od osnivanja RTK2 (srpskog programa javnog servisa Kosova) je nedavno pisanje desničarskog prištevskog lista Zeri o načinu trošenja novca kosovskih poreskih obveznika a od strane Srba na rukovodećim mestima ove kuće. Tekst ovog lista je tabloidan, ovaj list je lako kompromitovati jer je nastrojen, između ostalog,  Samoopredeljenju a trenutno služi Haradinajevoj borbi protiv Tačija na predstojećim izborima, te RTK smatra (kao i gotovo svi Srbi na Kosovu, što je, uostalom, i istina imajući u vidu ko je generalni direktor a ko njegova zamenica) Tačijevom televizijom.

Željko Joksimović, direktor srpskog kanala RTK

Cirkus, a nije cirkus

Ukratko, prema pisanju ovog lista,  direktor RTK2 Žarko Joksimović zaposlio je sina, kuma, tetku, komšinicu, prijateljicu (radi se o ženi s kojom sarađuje u privatnoj produkciji svog sina ...). Kada su autori teksta koji je objavio Zeri kontaktirali Joksimovića, on se „odrekao sina“ što je odjeknulo na sva zvona. Naime, Joksimović je izjavio da snimatelj Nemanja nije njegov sin već da se samo isto prezivaju.

List Zeri, napadajući ceo RTK za ovakvu vrstu zapošljavanja i trošenja velikog novca na nepotrebne emisije, skupa putovanja itd, primećuje kako su se srpske kolege vrlo brzo ugledale na Albance iz ove kuće.  Zamenica generalnog direktora RTK (Mentora Šalje) Anamari Repić, kao urednika sajta zaposlila je izvesnog Novakovića, s kojim – prema pisanju lista Zeri – živi. Repićeva je ovo porekla i izjavila da ona „kao prvo, živi sama a za ostalo da se obrate predstavnicima za medije RTK“.

Generalni direktor, Mentor Šalja, takođe je zapošljavao ljude bez konkursa, radna mesta se kupuju i - da ne ulazim više u detalje, od jedne TV stanice koja je trebalo da bude srpski servis napravljena je papazjanija priučenih kadrova, ljudi koji nemaju veze s televizijom, preskupih emisija koje više liče na pranje novca nego pravljenje programa. Primer za to je emisija „Kuhinjica“  u produkciji „Scorpion production“ iz Novog Sada po ceni od 44.820 evra. Na sve to, RTK2 nije čak ni platila novosadskoj produkciji.

Sindikalna akcija

Nakon pisanja lista Zeri, Nezavisni sindikat RTK zatražio je od tužilaštva i Euleksa da odmah preduzmu hitne mere na rasvetljavanju stanja u RTK; od Skupštine Kosova, da odmah smeni rukovodstvo RTK s ciljem nezavisnog toka istrage; da Skupština inicira formiranje jedne parlamentarne istražne komisije za konstataciju pravog stanja u RTK; Skupština da preduzme mere za poništenje svih javnih konkursa do potpunog razjašnjenja situacije u RTK; autoriteti koji donose odluke a koji nisu umešani u koruptivne afere da se distanciraju kako u protivnom ne bi bili jednako odgovorni za situaciju...

„Ovaj zahtev se zasniva i na iznetim zabrinutostima oko manipulacije sa milionskim ciframa nasleđenog duga, sumnji oko zloupotrebe tendera, za manipulaciju o realnom finansijskom stanju RTK-a, sumnji oko posredovanja u plaćanju hiljada evra za zapošljavanje u RTK kao i nagrađivanje osumnjičenih za takva koruptivna dela na rukovodeća mesta od strane od ovog mendžmenta.“ Sindikat se, ujedno, distancira od objavljivanja ličnih podataka od strane RTK aplikanata ostalih medija na konkurs za zapošljavanje u RTK.

„Sindikat izražava žaljenje za ovo objavljivanje koje pored toga što nije etičko, predstavlja i flagrantno kršenje Zakona o zaštiti ličnih podataka, navodi se u saopštenju za javnost koje je potpisao predsednik NSRTK Fadilj B.Hodža.“

Od početka - naopako

Ovo, gorenapisano je notorna pojava. Novine pišu, u Srbiji je, doduše, nezamislivo da se zbog tabloidnog pisanja (ma koliko nekad tabloidi iznosili tačne podatke) desi bilo šta u nekom od državnih medija, ni UNS ni NUNS često ne reaguju na mnogo ozbiljnije lopovluke i ova afera ne bi bila tema da nije reč o Kosovu i odluci međunarodne zajednice nakon bečkih pregovora (2007) o „nezavisnom televizijskom kanalu na srpskom jeziku koji pokriva celu teritoriju Kosova“. To se kasnije našlo u Ahtisarijevom planu, na insistiranje Beograda, i to je bio jedan od uslova priznanja nezavisnosti Kosova od strane zapadnih zemalja, te je kao takav, ušao u Ustav Kosova.

Kako je uopšte došlo do RTK2 umesto nezavisnog srpskog TV kanala na Kosovu? Glasanjem SLS - Srba koji su koalicioni partneri Tačijeve stranke i kršenjem kosovskog Ustava i zloupotrebom ideje i predloga  UNS-a, predvođenim Ninom Brajovićem, i kosovskog ogranka ovog udruženja Društva novinara KiM, na čijem se čelu nalazio Žarko Joksimović, još 2007. godine.

„Naša ideja, još 2005. godine (kada su započeti bečki pregovori)  bila je da se dobije taj jedan nezavisni TV kanal koji bi pokrivao celo Kosovo“, objašnjava Brajović, „zatim i druge pogodnosti, kao što su dokumentacija TV Priština, ali suština je bilo da imamo javni servis kao obavezu celog kosovskog društva koje bi ga finansiralo“.

Budimir Ničić, u emisiji „Slučaj“ u produkciji Centra (septembra 2013.), govori da je problem u tome što taj TV kanal nije dobio nezavisnost ni u tehničkom, ni finansijskom, ni programskom niti bilo kom drugom smislu.

„Mi nismo dobili nezavisni srpski kanal iako to stoji u Ustavu Kosova“.

Argon Bajrami, urednik Koha Ditore, u istoj emisiji govori o tome kako je taj kanal repriza načina poslovanja RTK1, koji nije formiran na najbolji način, koji nije profesionalan i kako je tako od posle rata do danas.

Sa svim nepravilnostima rada RTK2, koji je trebalo da služi srpskoj zajednici i da bude uporište srpskog novinarstva na Kosovu kao i da, u slučaju da eventualno jednog dana bude ugašen, ojača srpske medije kroz saradnju s nezavisnim produkcijama kako jednog dana novinarstvo na srpskom jeziku ne bi sasvim nestalo s Kosova – upoznat je Euleks i upoznato je tužilaštvo Kosova još u septembru 2013. Niko nije reagovao i jedino je Koha Ditore posvetila jednu stranicu emisiji „Slučaj“, o nepravilnostima rada RTK2.

Sama odluka o formiranju RTK2 nije doneta u skladu sa istraživanjima prema kojima ni 2% srpskog stanovništva na Kosovu ne veruje kosovskom javnom servisu i protiv volje predstavnika srpskih novinara Kosova. Srbi i OSCE doživljavaju RTK  kao huškačku TV od 2004, podsećaju da je upravo s te stanice puštena vest o „nahuškavanju pasa na albanske dečake, od strane Srba“, nakon čega je, na vest o udavljenim dečacima, počeo najveći pogrom Srba na KiM od kraja rata, naime do 17 marta. Na pritisak kosovske vlade i SLS partije Srba, izabrana je najneprihvatljivija opcija. Umesto nezavisnog kanala, 8. marta 2012. usvojen je zakon prema kome se upravljanje srpskim kanalom daje državnoj televiziji Kosova.

Međunarodna krizna grupa u izveštaju iz te godine navodi da odgovornost za to snose srpski predstavnici vlasti na Kosovu čije je glasanje omogućilo zamenu nezavisnog srpskog kanala jednom kontrolisanom televizijom, i to od strane RTK.  Nemački ambasador Ernst Rajnhel (do 2013.) koji je jedan od inicijatora ideje da se napokon započne sa otvaranjem srpskog kanala, objašnjava kako je smatrao da je bitno da se stvore uslovi za nezavisnu srpsku TV stanicu koja će imati kvalitetan program i kako nije ulazio u to da li će ta stanica biti deo javnog servisa ili odvojena.

Na prvi konkurs iz 2012, raspisan za direktora, nije se prijavio nijedan predstavnik srpskih medija. Šef kancelarije Piter Fejt insistirao je da se na to mesto, uprkos svemu, dovede Srbin. Da bi ispunili Fejtovu nameru ICO organizuje sastanke, ali niko ne pristaje.

Pred odlazak s Kosova Piter Fejt koristi svoju moć da poništi konkurs i dovodi na mesto direktora Žarka Joksimovića, dugogodišnjeg dopisnika RTS sa Kosova, mimo svih propisa. Žarko Joksimović, koji tvrdi da ne zna zašto je doveden, i dalje je na platnom spisku RTS.  

Zatim je, odmah, budžetom RTK2  platio nekad svojoj (a sada u vlasništvu njegovig sina) privatnoj produkciji „Link“ priloge. U obavezi je RTK2 da 20% budžeta od milion evra godišnje koristi za saradnju sa nezavisnim medijima. RTK2, međutim, ove programe dobija od Oebsa, s kojim nezavisne televizije potpisuju ugovore.

Samo najgore

O programu ovog kanala srpski novinari mogu da kažu samo najgore. Emituju se prilozi iz Istambula, Crne Gore, Guče, Brisela a sa nedelju dana zakašnjenja, iako se na teren šalju povlašćeni novinari koji se često vraćaju i bez ikakvog materijala. Takođe, novinari se kupuju „bonusima“, tj isplatom fiktivnih troškova s putovanja na koja nisu išli.

Zoran Ćulafić

O ovome smo razgovarali sa Zoranom Ćulafićem, koji je ostavio posao urednika međunarodnog radija u Južnom Sudanu, pozvan na RTK od strane Joksimovića, verujući da će ukoliko budu radili kao tim moći da od čak i takve televizije naprave nešto korisno za srpsku zajednicu. Zaposlen je kao glavni i odgovorni urednik aprila 2013, ugovor o radu video je tek u avgustu (kao i ostali radnici ove kuće) nakon čega je otkriven bizaran podatak da ono što piše u ugovoru nema veze s poslom koji ljudi obavljaju. Tako je u ugovoru kamermana pisalo „šofer“, u ugovoru urednika „voditelj“ i tome slično.

„Podršku sam dobio jer ne pripadam nikakvim klanovima i nisam pristrasan, niko iz UO RTK nije imao ništa protiv mog dolaska na mesto glavnog urednika“, rekao je Ćulafić. „Bio sam spreman na sve moguće sabotaže ali nisam očekivao da će dolaziti od strane čoveka koji me je i pozvao, dakle, direktora Joksimovića“.

Kada je do saradnje došlo desilo se nešto drugo. Ćulafić nije bio ni konsultovan na temu emisija koje su išle u program, a ispod kojih je bio potpisan kao urednik. Na to je upozoravao Joksimovića koji, prema njegovim rečima, nije imao vremena za njega nakon što je odbio „bonus“ u vidu dodatnih prihoda goreopisanih kao što su isplate putnih troškova i dnevnica za nepostojeća putovanja. Na taj način sebe je izbacio iz tima koji čine Mentor Šalja, generalni direktor RTK, zatim njegova zamenica Anamari Repić i Joksimović koji je, prema Ćulafićevoj proceni, veoma pametno prepoznat od strane Mentora Šalje kao čovek kojim je lako manipulisati novcem i iluzijom da ima moć i, što je najvažnije, omogućavanjem da čini krivična dela poslujući na takav način.

„Žao mi je što je propuštena prilika da se napravi dobra srpska televizija“, kaže Ćulafić, „stvoren je sistem zastrašivanja, ucenjivanja zaposlenih koji primaju oko 500 – 600 evra mesečno i kojima Joksimović otvoreno govori da mogu slobobodno da idu, na najmanju primedbu“

Ćulafićev advokat Jokanović podneo je tužbu i već mesecima čeka na ročište.

„Tužbu sam podneo samo zbog toga što ne želim da mi se u CV upiše da sam otpušten zbog neprofesionalizma i neodgovornosti, kako je navedeno u raskidu ugovora a otkaz sam dobio nakon gostovanja u emisiji „Dogovor“, nekoliko sati pre njenog emitovanja – što je priča za sebe – a gde sam izneo sve neregularnosti u radu borda, nepotizam, neprofesionalizam, mešanje direktora u uređivačku politiku, to što sam bio potpisan kao urednik emisija koje nisam ni video, iza kojih ne stojim, ukazao na nemogućnost rada na takvom mestu“.

On takođe ističe da je pokušao da objasni bordu da je saradnja sa nezavisnim produkcijama neophodna iz mnogo razloga, kao i da je neophodno podržati ih jer postoji mogućnost da RTK2 jednog dana bude ugašen, i kako je sam Joksimović dao sve od sebe da onemogući rad kolegama iz drugih kuća, vređao ih na najprimitivniji način i pomogao da stanje srpskih medija na Kosovu bude gore nego pre osnivanja RTK2, kao i da su upravo ljudi iz nezavisnih medija učinili to da novinarstvo na srpskom jeziku opstane na Kosovu. Joksimović je, međutim, imao sluha samo za jednu nezavisnu produkciju, u vlasništvu njegove porodice, tj produkciju „Link“.