Ukrajina, BiH i obojene revolucije

Tribinu, na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu u utorak 25. februara, otvorio je Miloš Milojević koji je ukazao da se u srpskim medijima, kada je reč o dešavanjima u Ukrajini, veštački, isključivim osloncem na informacije zapadnih medija, stvara manihejska slika da je reč o isključivoj borbi protiv korumpiranog režima a zanemaruju su dubinski uzroci krize i potencijalne političke implikacije. Slična situacija je i sa dešavanjima u Federaciji BiH gde se insistira isključivo na socijalnom karakteru protesta a zanemaruje se realna mogućnost da ovi protesti budu politički zloupotrebljeni. 

Religijske podele, uticaj velikih sila i sukobi domaćih političara

Od trojice govornika prvi je izlagao Dobrosav Vujović koji je osvetlio religijsku i etničku pozadinu podela u ukrajinskom društvu. Na prostoru današnje Ukrajine religija je, kako je to za područje centralnog Balkana zapazio istoričar Milorad Ekmečić, bila vododelnica nacija koja je umnogome odredila potonji politički razvoj. 

Centralni deo tribine bilo je izlaganje Sergeja Belousa, Rusa iz Harkova, magistra istorije i stručnjaka za istoriju kosovske krize. Belous je dao pregled dešavanja u Ukrajini, sa posebno detaljnim osvrtom na događaje u Kijevu (sukobi u ulici Gruševskog, pogibije demonstranata, juriši na zgrade administracije). Prema njegovim rečima, ukrajinska kriza je složena i višeslojna. Njenu spoljašnju dinamiku određuju geopolitičke igre velikih sila dok unutrašnju određuju sukobi različitih elita i centara moći u okvirima same ukrajinske političke elite (podvojenost je postojala, napominje, i u samom Janukovičevom kabinetu).

Različite ekstremističke, pronacističke grupacije, mogu da predstavljaju opasnost po stabilnost zemlje, naglasio je Beolous, jer ne prihvataju čak ni umerenije lidere opozicije Janukoviču, već teže preuzimanju kontrole nad bezbednosnim strukturama.

Nametanje istine i usmeravanje nezadovoljstva

On je istakao kao posebno ilustrativno za situaciju u Ukrajini, činjenicu da svako preispitivanje toka demonstracija, odgovornosti za nasilje i pozivanje da se ekstrmistički elementi obuzdaju  - postaje sankcioisano kao krivično delo. Nametnuta istina o toku tobožnje revolucije ne sme biti dovedena u pitanje. 

Tribina je zatvorena izlaganjem Stefana Karganovića o situaciji u Bosni i Hercegovini i mogućim posledicama ovih dešavanja po stabilnost Republike Srpske. Karganović je ukazao da je ozbiljno socijalno nezadovoljstvo sasvim opravdano ali da je masu nezadovoljnih lako preusmeriti ka drugačijim političkim ciljevima. Izložena je tehnologija ovih složenih političkih operacija i zaključeno da je postoji scenario planiran i za RS. Kao krajnji cilj uočena je promena ustavnog uređenja BiH i formiranje nove političke elite koja bi bila nosilac nadnacionalnog identiteta. Kao način da se ovo spreči predloženo je proaktivno delovanje u RS.

Tribini je prisustovalo više od 100 posetilaca a izlaganja je pratila kraća diskusija.