Neuspešna štednja u EU
Evrozona osiromašila zbog sprovođenja politike štednje?
(foto, Athens, 01.11.2013 - protest nastavnika i univerzitetskih radnika ispred grčkog parlamenta u Atini protiv mera štednje)
Politika štednje u evrozoni i EU, po mišljenju građana država Unije, nije dala željeni uspeh niti je dalje poželjna. Galupova anketa, rađena u EU, pokazuje da se oko 50 odsto anektiranih izjasnilo da su mere štednje bile do sada neuspešne po ekonomski i socijalni život EU.
Više štete nego koristi
Po Galupovj studiji, 51 odsto građana Evropske unije ocenilo je da politika štednje koju su usvojile vlade evropskih država ne daje željene rezultate. Samo pet odsto anketiranih misli suprotno, dok 34 odsto njih smatra da je potrebno vreme da bi mere štednje počele da daju rezultate.
Negativne ocene o merama štednje najizraženije su u kriznim državama evrozone i to u Grčkoj (80 odsto), Portugaliji (64 odsto) i Kipru (64 odsto).
Istraživanje je takođe otkrilo da čak 60 odsto građana Evrope smatra da postoje bolja rešenja izlaska iz krize od štednje. Ovaj procenat najveći je kod Grka (94), Portugalaca (81) i Španaca (80).
Anketa je sprovedena u periodu od 13. do 23. septembara na reprezentativnom uzorku od 6.177 punoletnih građana Evropske unije. Ako se ova anketa prihvati kao realnost, onda su mere štednje, po „diktatu“ MMF, EU i ECB, donele više štete nego koristi u kriznim državama
Grčki fiskalni plan izaziva zabrinutost
Kriza u EU i evrozoni nije još prevaziđena, iako postoje najave poboljšanja. Uprvo zbog toga je Evropska centralna banka (ECB) predložila formiranje specijalnog budžeta za zemlje evrozone. Po oceni zvaničnika iz ECB, između 15 i 20 milijardi evra moglo bi biti ostavljeno po strani, zarad ublažavanja finansijskog tereta pojedinih bolnih reformi.
Grčka je iznela svoj plan produženja rokova otplate za obveznice vredne 4,5 milijardi evra da bi popunila rupu u budžetu, ali se taj plan nije „dopao“ zvaničnicima ECB koji smatraju da "nema šanse" da produženje rokova otplate obveznica može da popuni budžetske rupe.
Grčki ministar finansija, Janis Sturnaras, smatra da će Grčka produžiti rokove dospeća obveznica vrednih 4,5 milijardi evra, kao rešenje za dobijanje nove međunarodne pomoći. Po mišljenju ministra Sturnarasa, ovaj potez će omogućiti Grčkoj da otplati 4,4 milijarde evra duga ali se zbog toga pale „crvena svetla“ zabrinutosti u EU i Međunarodnom monetarnom fondu.
Oprezna politika MMF prema Grčkoj
Nešto opreznije ali i dalje zahtevne stavove ima MMF koji čeka rezultate aktuelnih vladinih rezova, reformi i privatizacionih mera, kao i da li su one doprinele smanjenju budžetskog deficita. MMF traži od Grčke dodatnu uštedu od 6,7 milijardi evra.
Predstavnici MMF nemaju još jasnu sliku novih mera podrške Grčkoj. Prva dama MMF Lagardova kaže:
"Mogu vam reći samo jednu stvar a to je da, ukoliko nove mere budu potrebne, one neće biti u obliku dodatnih fiskalnih mera, niti u vidu smanjenja plata ili penzija". Lagardova očekuje izveštaj inspektora „trojke“ kako bi se mogla oceniti situacija u grčkoj fiskalnoj politici i odnosu prema „trojci“ - MMF, EU i ECB.
Ako se sagledaju stavovi iz anekete Galupa oko loše ocene rezultata štednje, moguće je da Grčka bude motivisana na drugim osnovama koje podstiču investicije i ekonomski razvoj.
