Kultura je, između ostalog, ne misliti samo na svoje dupe

Ne znam kad je počelo, ne verujem da se sve desilo kada je prošle godine Kokan Mladenović olajavao glumce kako su neradnici i tezgaroši i alavi i šta sve ne. On je posledica. Uzrok je negde drugde. Davnije se nešto desilo kada je počela omraza na kulturu, a gnušanje prema umetnosti i još pogubnije od svega, poistovećivanje te dve imenice. Nije to novo, bivalo je (doduše u nekim davno prohujalim vekovima) da se glumac smatra folirantom, slikar budalom, kompozitor dvorskom ulizicom. I uvek se zavisilo od nekih mecena, i uvek su te mecene bili ljudi koji, služeći se talentom drugog, dižu spomenik sebi. Sada su to stranke, u Srbiji, zemlji koja je omrzla kulturu. To su oni ljudi koji, misleći samo na svoje dupe, sponzorišu idiotluke na nivou pamfleta, sebi na čast, drugima na bruku.

Protest za odbranu kulture na Trgu republike u Beogradu

A onda sledi osveta. Ne „mecenama“, nego roblju. Onda nahuškani gladni i musavi narod kaže: „Tako vam i treba, kad ste bili za demokrate“. Reći za nekoga „Tako mu i treba“ početak je kraja kulture. „Tako mu i treba“ je primitivno, naslađivačko i jadno radovanje nečijem problemu. To je likovanje onih koji nikada nisu imali petlju da iza nečega stanu. Pogređe. Budu zloupotrebljeni. To se zove malograđanština. Čuje se na svakom koraku. Razboleo se, tako mu i treba – nije se pazio. Izgubio je posao, tako mu i treba – nije se dovoljno ulizivao. Prebijen je na ulici, tako mu i treba – šta ima da se šeta u gluvo doba. Silovana je, tako joj i treba – što se ne oblači pristojnije.

Tako im i treba, tim umetnicima i kulturnim radnicima, kada se ne bave nečim korisnim. Kultura nije zanat, kultura je način života. Poimanje sveta. Kultura je ne misliti samo na svoje dupe. Biti svestan postojanja i potreba drugog. Kultura je ne gađati glumce paradajzom ako ti se ne dopada predstava. Kultura je gađati paradajzom svakog političara koji pokuša da se okoristi kulturom i tako je dodatno obesmisli.

Nema većih štetočina od kreatora malograđanske nazovikulture, nazovipatriotske simulacije brige za „očuvanje nacionalne kulture“. Nacionalna kultura upravo ispašta zbog tog dušebrižništva, pa više ne znamo ni kojim pismom, i gde, smemo da pišemo. Ako je ćirilica mora da smo nacionalisti, ako je  latinica definitivno smo izdajnici – dakle, ne treba uopšte pisati. Treba se drati.

Najglasnije se treba drati na one koji su subotnji protest za kulturu nazvali kukumavčenjem umetnika koji su razmaženi i hoće neku korist. Taj ćiftinski duh koji u svemu traži neku zatajnu nameru okorišćavanja je, takođe, opozit kulture. To su oni što misle samo na svoje dupe i polazeći od sebe ovu ružnu i nekulturnu osobinu vide svuda oko sebe.  Zato nam je najviše pisanih reči po štampi posvećeno crnoj hronici i heroji su nam oni junaci koji, misleći na svoje dupe, ubijaju za 100 evra. Kultura je zdrava pamet. I taj što krade, laže i ubija, misleći na svoje dupe na kraju balade strada. Kultura je imati predstavu o posledicama svog činjenja.

Kultura je oterati te, na svoje dupe misleće idiote višeg nivoa kojima tepamo da su političari, u tri lepe iz svake kulturne ustanove, kad već ne možemo da ih oteramo iz naših života, s ekrana, sa svih onih mesta gde mogu mirno da kradu i štete i čine nas bednim, glasnim i musavim narodom koji se gloži među sobom.

Kultura je ne gložiti se jer si siromašan. Ne mrzeti svakoga za koga misliš da ima više. Ne svetiti se umetnicima jer ti se čini da ne rade ništa i da se samo igraju, dok ti teško radiš od 7 do 3, ili kad već radiš. Kultura je reći takvima oko sebe da se nose.

Kultura je ne misliti samo na svoje dupe.

http://www.youtube.com/watch?v=KRfRs6reE-Y