Pa na šta vam to liče odbrana (i poslednji dani) i na šta ste spali

Večiti aparatčici, smešna lica čija je stranka nekada  vedrila i oblačila i, citiraću jednu komentatorku, uništila na Kosovu sve što se dalo uništiti, spala je na to da vređa novinare, što još uvek nije pretnja ali liči. Zastareli rukopis - bavili ste se grabežom pa niste stigli da se obučite u suptilnijim metodama. Skoro da je čoveka sramota da se s vama naganja, a nekada ste ličili na nešto – makar ste bili dostojni neprijatelji.

Nema više dostojnih u Srbiji, na visoko podigli se sutereni, dostojanstva podeliše idioti.

Ali, pređimo na stvar.

Prvo je autor emisije Slobodno Srpski i dopisnk Glasa Amerike tužio gospodina gradonačelnika Gračanice, Bojana Stojanovića, alijas Teslicu zbog volšebnog dolaženja u posed njegove prepiske sa direktorom Regionalne korporacije za vodosnabdevanje (a zbog priloga o tome zašto u ambulanti u Čaglavici nema vode), te objavljivanja na sajtu Opštine Gračanica.

Prepiska je povučena sa sajta nakon reagovanja Društva novinara Kosova i Metohije. Ničić je sačuvani snimak prepiske sa sajta Opštine Gračanica priložio policiji.

Nedavno, novinarka Frankfurtskih vesti Jelena Petković, piše tekst o prodaji Marigone – to jest o dodeli građevinskih dozvola Albancima i ubrzanoj promeni etničke strukture u toj, za jug Kosova, najvažnijoj srpskoj opštini.

Dan kasnije oglašava se Bojan Stojanović (gradonačelnik) i na nekoj lokalnoj radio stanici objašnjava kako plaćeni novinari pišu gluposti i pljuju ljude da bi tokom leta podigli čitanost.

Na to reaguje UNS. Teslica, to jest Bojan Stojanović ćuti.

Neki dan na sajtu Balkanmagazin moja malenkost piše tekst o istom slučaju, slučaju gradonačelnika bez svesti šta radi za Srbe s juga Kosova, dodeljujući na hiljade dozvola za izgradnju, prvenstveno u Marigoni,  zatim Čaglavici i Lapljem selu (gde se pojavljuje nekih 34 motela – po rečima gradonačelnika).

Reč je o privatizovanoj zemlji srpskog preduzeća Ratar kao i o privatnim  imanjima koja je neko privatizovao, oteo, kupio, sve zajedno.

Nakon toga se na mom Fejsbuk profilu pojavljuje izvesni Igor Odalović, prema nezvaničnim izvorima brat od tetke Bojana Stojanovića i momak čiji je nekakav dalji stric Veljko Odalović – SPS kadar s Kosova koji, navodno, Teslici i njemu sličnima „čuva leđa“.

Tu mi objašnjava kako pišem tekstove za gram trave, što on zna jer se druži sa ljudima bliskim meni. Ne pada mi na pamet da se pravdam, ali „ljudi bliski meni“ odlično znaju da, nađavola ili nažalost, uopšte ne mogu da duvam travu jer toliko kašljem da sam odustala maltene čim sam probala. A znaju i da nisam „baba-devojka“ nego poštena raspuštenica. Ali nema veze, to jest ima u sredini gde je važno bračno stanje autora. Zatim pominje nekog koautora mojih tekstova i pita se da li ja samo ispravljam njegove pravopisne i druge greške ili radimo zajedno. Objašnjava mi kako sam fašista koji poziva na linč. I sve to ponavlja u jedno 30-ak komentara.

Kako sve ovo nije pretnja ali miriše na istu, mislim da je potrebno znati u šta se čovek upušta kada dirne u prodaju Marigone, Bojana Stojanovića i Odalovića.

Rukops je prilično zastareo, svodi se na vređanje i degradaciju novinara koji znaju nešto o njihovim jadnim i tužnim poslovima i zabrinjavajućoj nezainteresovanosti za posledice tih tužnih poslova.

Ako vam je, siroti ostaci SPS-a na Kosovu i ulizice Tačiju koji se ograđuje od vas (u nedavnoj izjavi da Priština odavno nema nadležnost za dodelu  tih građevinskih dozvola, te da oni nemaju ništa s tim što Srbi hoće da ih prodaju), ako vam je dakle poslednja linija odbrane momak koji je nečiji rođak i igra se „ja imam podatke o tebi ali neću ti ništa reći“ detinjarije, lice koje ne zna šta znači fašizam (pitala sam ga nekoliko puta) i opsednut je Budimirom Ničićem (dakle, novinarom) kojem je posvetio jedno 15 komentara – onda ste zaista  potpuno nedostojni da se o vama piše. Troše reči. I vreme.

P. S. To što se obraćam vama (moram da pojasnim pošto ne znate da čitate) samo je forma. Obraćam se kolegama koji su pisali ili imali nameru da pišu o vama, da razmisle imaju li želudac za ovakav brlog. I čitaocima naravno.