Opelo

Ovo je, pretpostavljam, poslednji pokušaj mobilisanja za Kosovo zainteresovanih snaga. Posle uspešnog zastrašivanja referendumom od kojeg se odustalo (jer šta ako sporazum bude prihvaćen ili se na referendum niko ne odazove?), posle nekoliko protesta koji su umorili i najupornije – došlo je do ovog, dugo najavljivanog. I desilo se i to čudo, da svešteno lice održi opelo. Državi. Vladi. Nama?

Beograd, 10.05.2013 - miting na Trgu Republike pod sloganom "Ostajemo u Srbiji", u organizaciji rukovodstva četiri opštine sa severa Kosova, koja se protive sporazumu o normalizaciji odnosa sa Prištinom: mitropolit crnogorsko - primorski Amfilohije, penzionisani episkop hercegovački Atanasije

I kako god ovaj tok misli mogao da deluje ovako ili onako, bez zle i bez dobre, bez dakle ikakve namere, setim se naslova. Za kim zvona zvone? Za tobom. Za nama. Za jednim odavno upokojenim načinom borbe za ljude. Za zemlju. Za Kosovo. Sveštena su lica učen svet, i dvojica vladika na mitingu prisustvujućih svakako znaju šta se onakvim govorima moglo izazvati. Neka niko ne misli da ću pasti u napast i sve pripisati  zaveri, ali ovaj je skandal bolno podsetio na tuču – pre nego je Artemije postao raskolnik – u porti manastira Gračanica. Pandurska su to posla, i treba se toga manuti.

Da je stvar mirisala na loše kazalo je i to što su se sve druge vladike izmakle. I ljudima se nije dolazilo. Ne jer ih baš briga za Kosovo. Stvar se oseća u zraku, kao pred zemljotres ili oluju. Naizgled nije se desilo ništa. Još jedan od neuspelih mitinga oko Kosova, malo govorancije, dosada, razlaz.

Ustvari, desilo se sve. I to opelo održano nad izdajnicima održano je nad svima nama.  Posle ovoga može ko hoće, može kako god hoće da se busa u grudi i da peva pesme plačući nad Kosovom, može sve. Ali zvono je odzvonilo i uzalud svaki naredni pokušaj.

Nego pamet u glavu, nego lopate u ruke, i da se opela drže na sahranama verujućih (neverujući da se ne uznemiravaju) i nikada više na mitinzima. Nije red, ima i živih, i ovde i na Kosovu i širom sveta.