Bivši „kancelar“, Bolji Čovek i jedna ostavka koja ništa ne menja
Napustio je žurku u vreme kada je fajront već uveliko u toku
(foto, Aleksandar Vulin, do juče direktor Kancelarije za Kosmet)
Zanimljiva ostavka, zanimljivo izlaganje Aleksandra Vulina – gde on govori kako je njegov šef Vučić bolji čovek od njega ali će ipak odbiti tog boljeg čoveka – govori o, na prvom mestu, strahu od tog – boljeg čoveka.
On predlaže referendum. Predlaganje referunduma, kako sam kaže, nije sakrivanje iza naroda. Međutim, jeste. Ali ovo nije tekst o demagogiji. Šta god ovaj čovek pričao – a ipak mu je za odati priznanje da je i, kao mnogo mlađi nego danas, moćnoj Miri Marković rekao svoje istorijsko ne (bez ironije, malo, veliko, lično, kakvo god „ne“ jeste istorijsko za čoveka koji ga izgovara) – ono što je najjači utisak je strah. Ili izvlačenje, što ne umanjuje strah s početka.
Aleksandar Vulin u utorak uveče u emisiji RTS saopštio ostavku
Tajne slaganja i neslaganja
On sada priča o čak i o Gorancima, priča o tome kako je bolje da Srbi izađu na kosovske izbore podržani a ne prokazani od strane svoje države. On hvali Vučića, ograđuje se od svih onih koji vladu nazivaju izdajničkom, on nikako da objasni u čemu se tačno ne slaže sa Vučićem. Međutim, on počinje da priča o tome kako bi se loše osećao pred Srbima s Kosova. Dobar pomak – primetio je da oni postoje, iako je u ovu priču ušao kao čovek koji nije znao ni ko mu je neformalno obezbeđenje na Severu. Čuo je i za selo Suvo Grlo, kod Drenice. Znam, trebalo bi da se podrazumeva, ali ipak prevazilazi očekivanje od jedne nezainteresovane ekipe koja gleda da se ratosilja Kosova što pre.
On priča o etničkom čišćenju. Pa u čemu se onda slaže sa dobrim čovekom Vučićem ako je sve to tako crno? A sporazum odličan? Otkud sad to? Otkud sad odjednom pominjanje Oluje, Srba s Juga i sa Severa, otkud sad obzir prema Srbima s Kosova? Otkud briga? Otkud priča o školstvu i pravosuđu? Otkud priča o preuranjenim dogovorima.
Da li je Vulin tokom ovih meseci upoznao neke Srbe s Kosova pa ga je sramota ili Vulin zna nešto što mi ne znamo?
Možda zna zašto Dačić panično ponavlja da nikada nećemo priznati Kosovo.
Ovde se vidi snimak čitave emisije na RTS
Težina života
Možda zna da Vučić neće imati nerava ni vremena da se bavi ni Vulinom a ni Kosovom, jer će morati da se bori s demonima o kojima malo znamo. Može Vulin da laska Vučiću kako je on hrabar čovek koji je preuzeo odgovornost, može čak i nacionalistom da ga naziva a sebe levičarom, mada je jasno da ovde više ne postoji problem ideoloških razlika – postoji samo razlika u stepenu ucenjenosti i sposobnosti da se uradi sve da bi se zadržala pozicija. Alternativa tome može da bude zatvor a može i gore nešto.
U prošlom tekstu sam, na ne baš pristojan način, najavila da je blizu kraj Vulinovog bavljenja Kosovom (bar u ulozi kancelara) i sada mi je drago što sam bila u pravu. Ne zbog mene (bez lažne skromnosti, nije mi prvi put da znam šta će biti i otprilike kada će biti), mogu da kažem da mi je drago zbog njega. Želim da budem, možda, i naivna i da pomislim da se taj čovek blagovremeno ispisao iz jedne gadne mrlje u istoriji. Može to da se nazove i bežanjem s tonućeg broda, a brod tone i to je jasno svakom taksisti, prodavcu na pijaci ili prosečnom, nezainteresovanom gledaocu vesti koji jedva čeka da se završe pa da gleda Velikog Brata.
Da sumiramo, Vulin je dao ostavku i počeo da priča, izvinjavajući se Boljem Čoveku, o datumu i Vidovdanu, o Srbima s Kosova i njihovoj volji, njihovim strahovima, težini života na tom mestu i svim onim stvarima za koje je naša vlada sasvim nezainteresovana. Na čelu sa Boljim Čovekom.
Aleksandar Vulin kao član srpske delegacije na pregovorima u Briselu 3. aprila 2013.
Omča oko vrata
Za Vulina bi, kaže, ovo bilo previše, ne bi mogao da prelomi, ne bi mogao s tim da živi. Iako je, kaže, čak i sin Boljeg Čoveka hodočastio o Vidovdanu na Kosovo, gde se tukao sa KPS-om. Vulinu se, takođe, vratio stari evroskepticizam. Istina, kada je sve završeno, sve ono najgore, kada je granica priznata, kada republika Kosova ima svoj teritorijalni integritet i tako dalje i tako dalje. Dakle, napustio je žurku u vreme kada je fajront već uveliko u toku.
Ova ostavka može, takođe, da se posmatra kao vesnik. Kao onaj soko, ptica starinska što u pesmama donosi glas. Ima ulogu antičkog hora i najavljuje događaje. Ti događaji mogli bi da se ogledaju u ostavkama koje će uslediti. O junacima koji će polako napuštati ovaj pogrešan boj, svi oni koji su u mogućnosti, i da će u prvim redovima ostati samo oni koji su na to prinuđeni. Ovo je vlada ucenjenih ljudi, i kada oni pričaju o tome kako ne može da se čeka septembar (mada ne vidim šta bi se bolje dobilo i u tom septembru), oni zapravo pričaju sledeće: Omča nam je oko vrata i mi jako žurimo. Iz ličnih razloga.
Dakle, koliko god Vulin hvalio Boljeg Čoveka, ostaju dva utiska. Vulin je upoznao Kosovo i Vulin ne vadi iz usta SNS i Vučića i o njima priča biranim rečima, snishodljivo i s mnogo hvale – a to pomalo, možda se varam, liči na gorepomenuti strah. Strah od Boljeg Čoveka. Čudan Bolji Čovek kada ga se toliko plaše.
