Maksimum minimuma

Igrokaz je završen, zavesa je spuštena, maske su pale. Sve ono što smo još od ranije znali a što smo odbijali da prihvatimo kao moguće, pokazalo se tačno. Sporazum o predaji Kosova je utvrđen ranije, bilo je samo važno odigrati predstavu pregovora u kojima bi se za javnosti Srbije ostavio utisak da je „čvrsta i principijelna“ pozicija srpskih pregovarača naišla na razumevanje i podršku  zvaničnika EU te da je za srpsku zajednicu izdejstvovano maksimalno što se moglo ostvariti.

Tri su aktera ovog igrokaza koji su značajni. Stvarni centri moći koji odlučuju šta će i kada biti, njihovi podizvođači radova u liku vlade Srbije i na kraju mediji kao bensendin koji treba da doprinese da se naređeno realizuje uz što manje otpora.

Najpre o nalogodavcima:

Odnos snaga u svetu se menja dramatičnom brzinom, na naše oči se ruše postojeći centri moći i uspostavljaju novi. Svetska privreda je na staklenim nogama a opstanak „starih“ geopolitičkih i ekonomskih centara je neraskidivo povezan sa preraspodelom prirodnih resursa (pre svega energetskih) i ovladavanjem kontrolisanim tržištima.

Svet je u pripremama za novi svetski rat koji ne mora biti vođen samo oružanom silom ali čije će posledice biti ništa manje dramatične nego u dva prethodna.

U tom cilju je neophodno staviti ceo Balkan pod kontrolu nosilaca globalizma i to na taj način da se ovaj prostor razbije na što veći broj marionetskih država, nesposobnih za samostalan razvoj. Situaciju nepravednim rešenjima držati stalno na ivici sukoba i manipulacijom etničkim i socijalnim tenzijama otvarati krize i upravljati njima. SFRJ nije razbijena da bi se posle dvadesetogodišnjih ratova ponovo obnovila. Ona je razbijena da bi se njenim narodima pokazalo da je zajednički život nemoguć bez dežurnog policajca i prinudnog upravnika.

O podizvođačima radova:

Pravi centri moći nastoje da rukovode i vlašću i opozicijom. U skladu sa vlastitim procenama dopušta se kontrolisana smena na vlasti da bi se narodu ostavio privid da se nešto menja. U stvari, projektovana politika se ostvaruje, samo personalno, sa drugom ekipom i nešto izmenjenim sredstvima. Kada je predaja KiM u pitanju, na vlast su dovereni nabeđeni „nacionalisti“.  Iz prostog razloga jer narod ne bi bez sukoba i otpora mogao da prihvati da „evroentuzijasti“ predaju KiM. Njega su u ruke Albanaca morali predati baš nabeđeni nacionalisti. Samo tako se može sprečiti opštenarodni bunt i otpor. Da bi igrokaz bio uverljiviji na scenu se uvodi Vojvodina gde se glumi čvrstina nacionalnog opredeljenja. Lansiraju se priče o tome da se dobio maksimum i da „nikada neće priznati nezavisno Kosovo“.  Od priznavanja je izostalo samo otvaranje ambasada u Beogradu i Prištini.

Možda je Kosovo izgubljeno posle Kosovskog boja, možda Velikom seobom krajem sedamnaestog veka, možda zabranom povratka srpskih kolonista 1944, možda ustavom iz 1974, možda? Ali ono što je sigurno - niko do sada nije potpisao predaju Srba pod vlast Albanaca. Možda se, u ovom trenutku, ne može ni „izvući“  više. Ali ne zaboravimo kako je politika prema Kosovu vođena ako ne u popslednjih 20, ono u prošlih 10 godina. Ustupci i povlačenje, iz poteza u potez, iz godine u godinu. Ista ekipa na vlasti i u opoziciji, isti ljudi ista politika samo su uloge podeljene „da se vlasi ne bi dosetili“. Predsednik vlade Dačić se ponaša kao da nije sedeo u prošloj vladi pun mandat kao njen potpredsednik, uostalom kao i Dinkić, Ljajić... Odglumili su promenu i sa istim žarom nastavili gde je Tadić stao, u pravcu koji su im nalogodavci odredili. 

O medijima:

U celom igrokazu medijima je dodeljena najsramnija uloga. Da uspavljuju i umrtvljuju emocije, da varaju spoznaju i proigravaju poverenje. Njima je dodeljena uloga političkog marketinga, da ubede narod da, kao u bajci o carevom novom odelu, „car nije go“. Kako su „naši predstavnici“ lupili rukom o sto, kako su ispunjeni svi naši zahtevi, kako je „Priština saterana u ćošak“...

Ne brukajte sebe i ne potcenjujte inteligenciju naroda. Možda i jeste došlo vreme da se proguta žaba ali nije u redu da je opisujete kao jagnjeći but.

Mi znamo šta je nevolja i razumemo i one koji nisu spremni da podnesu žrtvu. Ali mislimo da je postojeća vlast pala na ispitu oličenom u Svenarodnom protestu od 6. do 8.aprila ove godine na Trgu republike. Mogli ste izaći pred okupljene građane i reći da ste svesni da ste kvislinzi ali da isto kao i Milan Nedić verujete da ćete pokornom službom okupatoru umanjiti patnje naroda, mi bi to razumeli. Mogli ste na nas poslati policiju da nas ispendreči i razjuri, i to bi smo razumeli, pa vi ste na vlasti. Ali ne možemo da razumemo da je vlast u savezu sa medijima od naroda sakrila ovaj protest kao da se nije ni dogodio. Kao da u Srbiji niko nije prepoznao vaše planove i upozorio na ono što smerate. Kao da imate sva moguća ovlašćenja za izdaju koju spremate da učinite. Ako ne znate koga ste izdali pitajte građane, prvo one sa Kosova i Metohije. Pitajte ih da li im je važnije gde će biti sedište suda ili po čijim će im zakonima suditi. Pitajte ih da li je važnije ko bira šefa policije ili čije oznake nosi, čiju politiku brani i ko ga plaća. Pitajte, jer neće proći puno vremena a vas će narod pitati i trežiće jasne i jednostavne odgovore.

*Autor je član Srpskog liberalnog saveta