Bugarska – zemlja najnesrećnijih Evropljana
Bugari su, i objektivno i subjektivno, najnesrećniji u EU. U većini slučajeva radi se, u stvari, o očajništvu, o čemu najrečitije govori talas samoubistava, posebno samospaljivanja koja izazivaju opšti užas
(foto, Demonstracije protiv bede u Sofiji februara ove godine)
Bedom i besperspektivnošću stanovništva Bugarska premašuje sve druge zemlje Evropske unije. Očajanje dovodi ljude u situaciju iz koje ne vide drugi izlaz osim da dignu ruku na sebe. Učestala samoubistva i talas samospaljivanja, kakav je u novijoj evropskoj istoriji imao pandan samo u spaljivanju Jana Palaha i nekoliko drugih mladića u Čehoslovačkoj posle vojne intrevencije Varšavskog pakta 1968, izazivaju atmosferu opšteg straha i užasavanja.
Protekle sedmice pokušao je da se ubije još jedan bugarski Palah. Sa kanisterom benzina, 73-godišnjio starac ušao je pravo u predsedničku palatu u Sofiji. Obezbeđenje ga je sprečilo u poslednjem trenutku u samoubilačkoj nameri – polio se benzinom ali šibicu nije stigao da zapali.
Tako je ovaj slučaj završen, srećom, bez žrtava - za razliku od nekoliko prethodnih samospaljivanja. Proteklih nekoliko sedmica, posle izbijanja opšteg revolta u društvu, iniciranog nepodnošljivim računima za struju, od posledica teških opekotina izazvanih samospaljivanjem umrlo je petoro Bugara, a trojica bugarskih Palaha nalaze se u kritičniom stanju u bolnicama.
Poslednji u seriji mrtvih umro je početkom prošle nedelje u bolnici vojne mornarice u Varni. Ovaj 40-godišnjak, otac jednog deteta, poticao je iz siromašnog severoistoka zemlje, a zapalio se demonstrativno na stadionu u gradu Sitovo.
Beda, očaj i besperspektivnost guraju u naručje smrti sve veći broj naših istočnih suseda-žitelja najsiromašnije zemlje u EU. Samo u Sofiji za prva dva meseca ove godine ubio se 131 čovek! Neuspelih pokušaja samubistava je preko pet stotina, tj oko četiri puta više od uspelih.
Naprosto, očajništvo, piše bugarski list Monitor. Zahvata najviše penzionere i siromašne.
Očajni Bugari - upravo tako se i zove akcioni program kojim vlada nastoji da zaustavi ili bar smanji talas samoubistava zbog bede. Vlada traži od svih zdravstvenih i socijalnih radnika, posebno psihologa i psihijatara, da se koncentrišu na kontakte s očajnicima koji hoće da se ubiju i da učine sve da ih odvrate od toga.
No, vlada je i sama svesna da se više radi o očajničkoj, nego o dobro promišljenoj inicijativi. Ukratko, neke brze i spektakularne rezultate ne treba očekivati ali je važno da je počelo nešto na tome da se radi. Pomoćnik ministra zdravlja Miroslav Nenkov argumentuje da je akcija uspela, ako se spreči makar jedna suvišna smrt.
Potencijalne samoubice ne odvraćaju zasad ni gotovo svakodnevni apeli patrijarha Neofita, novog poglavara Bugarske pravoslavne crkve.
Svaki dan se ljudi vešaju, bacaju pod vozove, skaču s mostova i visokih zgrada..., piše bugarska agencija Novinite. Zemlja je, prema ovoj agenciji, preplavljena talasom samubistava.
Očajništvo od bede, međutim, teško se može šire sprečavati terapijama kod psihiloga. U Bugarskoj oko petine građana mora da živeti sa mesečnim prihodima manjim od 120 evra po stanovniku. Prema nedavno objavljenim podacima Eurostata, ekstremnom bedom i socijalnim isključivanjem ugroženo je čak 41 procenta Bugara, po čemu ova zemlja prednjči u EU (odmah uz Bugarsku su Rumunija i Letonija sa 40 posto).
Najmanje su bedom ugroženi Česi – svega 15 posto njih, slede Holanđani i Šveđani (16 posto). Iz primera Češke, koja je ispod proseka razvijenosti Unije, vidi se, ipak, da nije važno samo koliko je neka zemlja razvijena nego i kakav socijalni sistem ima. Bugarska, očito, pravedan i efikasan takav sistem nema.
