Nemačka bez stranaca – scenario katastrofe

Fikcija pomaže ponekad da se bolje shvati stvarnost. Novinari Pit fon (Pitt von) Bebenburg i Matias Tieme (Mathias Thieme) u knjizi Nemačka bez stranaca - scenario, objavljenoj ovih dana, tragali su za odgovorom na pitanje šta bi bilo kada bi se iz Nemačke iselilo 7,4 miliona ljudi koji nemaju nemački pasoš. Šta bi to značilo za tržišta rada, poreze, ekonomiju, socijalne sisteme, porodicu, obrazovanje, odnos Nemačke sa svetom...

Knjiga polazi od hipoteze da je na vlast u Nemačkoj došla ultra-desničarska populistička vlada koja je iselila iz Nemačke sve strance, čak i one koji su u braku s Nemcima. I tako bi se od Nemačke stvorila jedna sasvim nova, fiktivna sredina koju, inače, mnogo Nemaca priželjkuju. Za poziv Stranci napolje (Auslender raus) simpatije, naime, ima oko polovine rodjenih Nemaca...

Novinari su zatražili (i dobili) pomoć i saradnju niza institucija i eksperata. U knjizi se, najpre, opisuje kako najbrže počinju da propadaju grane u kojima radi natprosečan broj stranaca. To su, pre svega, saobraćaj, restorani, kiosci s brzom hranom, hotelijerstvo, službe čišćenja, održavanja,  razne socijalne usluge... Pred kolapsom bi se, na pirmer, našla briga za stare, telesno i duševno bolesne kojoj bi se morali posvetiti njhovi najbliži srodnici i zbog toga napustiti svoj posao... Ukratko, Nemačku čeka grozna budućnost.

Slučaj svoje vrste jeste međunarodno bankarstvo u čijem srednjem i višem menadžmentu ima dosta stranaca pa bi strane banke počele zatvarati svoje filijale u Nemačkoj. To bi, naravno, imalo teške finansisjke posledice po Nemačku. Preduzećima ne bi imao ko da pruža novčane usluge. Akcionarska društva kao što su Daimler-Benc. Bajer, E.ON...počela bi odlaziti iz Nemačke što bi vodilo u berzanski krah. Budžeti savezne države, pokrajina i lokalnih zajednica ostali bez  najmanje   

50 milijardi evra iz poreza. Godišnji bruto domaći produkt (BDP) bi se smanjio za 150 do 200 milijardi evra. Posledice: viši porezi, povećana socijalna davanja, povišavanje granice za odlazak u penziju...

No, to nije sve. Bebenburg i Tieme tvrde:

Takva masivna intrevencija u život društva bi izazvala lančane reakcije što bi rezultiralo stanjem koje bi se bližilo ratnom. Nemački režim bez stranaca bi odbio turiste (gubitak od oko 26 milijarde evra godišnje). Nemci, koji bi bili svoji na svome, morali bi ne samo više nego i prinudno da rade jer bi u nizu grana nastao dramatičan nedostatak radne snage. Politički bi se zemlja zbog izgona stranaca našla u izolaciji koja bi ishod imala u isključenju iz EU.

Iluzija je da bi bez auslendera  kriminal bio manji. Naprotiv, ako bi iz Nemačke uopšte bilo moguće da se oteraju svi stranci, to bi značilo da se država pretvorila u policijsku i da se potencijal nasilja povisio. Društvo bi se još više podelilo na bogate i siromašne. A kad stranaca nema, morali bi se potražiti drugi žrtveni janjci i krivci na kojima bi se iskaljivale frustracije. A sve bi to vodilo društvo u pravcu građanskog ili klasnog rata...

Izgon stranaca bi mnogo oštrije pogodio zapadni nego istočni deo zemlje. U oblastima bivše NDR stranaca je, naime, nekoliko puta manje.

Nisu, ipak svi stranci isti ni u nemačkim očima. Medju njima postoji rasna i etnička hjerarhija.  Pomenuta polovina Nemaca koji misle da je stranaca u njihovoj zemlji previše i da bi ih trebalo oterati, na umu imaju, uglavnom, Afrikance, Arape i Turke. Neki svoj izbor nepoželjnih stranaca, bojeći se se od islamizacije EU, sužavaju na muslimane.

U zaključku knjige čitaoca čeka, ipak, bitna uteha. Do opisanih grozota najverovatnije neće doći jer,  uprkos iskustava s dolaskom Hitlera na vlast u Nemačkoj, teško se može pretpostaviti da bi se tako nešto moglo ponoviti. Mada važi i ono - nikad ne reci nikad ...

Nemačka ima 81,8 miliona stanovnika, medju njima je 7,4 miliona bez nemačkog državljanstva. Pored toga, u zemlji živi i 8,6 miliona ljudi stranog porekla tj rođenih izvan Nemačke. Od gradova, egzodus stranaca bi najviše pogodio Frankfurt na Majni (minus 25,1 posto stanovnika), Štutgart (23,1), Minhen (23), Nirnberg (20,1). Od pokrajina najviše bi stanovnika izgubio Berlin (13,6 posto), Hamburg (13,5), Baden - Virtemberg (11,9), Esen (11,2), Severna Rajna – Vestfalija (10,5).

SR Nemačka bi, na primer, odjednom izgubila oko 15 hiljada umetnika, 11,5  posto studenata... U ugostiteljstvu svaki peti zaposleni je stranac, u socijalnim uslugama svaki deveti, u auto-industriji svaki deseti. U upravi niza velikih firmi oko trećine čine stranci.