VIKILIKS, INFORMACIJA ILI MANIPULACIJA?
Redakcija Monda i čitaoci, odabrali Džulijana Asanža, vlasnika Vikiliksa za ličnost godine. Koliko vrede informacije koje nam je Vikiliks obezbedio i čemu one, zapravo, mogu da posluže?
Ugledni francuski dnevnik Le Monde, za ličnost 2010. godine, u petak 24. decembra, odabrao je Džulijana Asanža, vlasnika Vikiliksa, čoveka koga pola planete obožava, a druga polovina mrzi. Jesenas, Asanž je odlučio da poveri 250.000 diplomatskih depeša, dobijenih na polulegalana način, nekolicini uticajnih dnevnika (The New York Times, The Guardian, Der Spiegel, El Pais), medju kojima je bio i Le Monde. Pariski dnevnik objavio je oko dve hiljade depeša i posvetio dosta pažnje Asanžu. Silvi Kaufman, direktorka redakcije, obrazložila je izbor za ličnost godine: “Dvoumili smo se izmedju Aun San Su Ći, burmanske dobitnice Nobelove nagrade za mir, koja otelotvoruje odredjeni ideal, snagu i ličnost, i Džulijana Asanža, osobe koja je označila godinu, našu redakciju i naše čitaoce.”
Nastavljajući obrazloženje, ona je objasnila da je redakcija sebi postavila pitanje da li je neophodno da ličnost godine bude pozitivna osoba ili heroj. Prevagu je odneo Asanž koji je, na vrlo živ i radikalan način, pokrenuo pitanja o iskrenosti i otvorenosti. Odluka redakcije bila je u potpunom skladu sa izborom čitalaca koji su glasali na Internetu. Istovremeno, Asanž je, po mišljenju poznatog američkog magazina Forbes, svrstan medju 68 najuticajnijih osoba planete.
Vikiliks: poslednje otkriće... “Deda Mraz ne postoji...” (Baudry)
Naravno, postavlja se ogromno pitanje koliko vrede informacije koje nam je Vikiliks obezbedio i čemu one, zapravo, mogu da posluže. Iz diplomatskih depeša saznali smo dve stvari. Prva i potpuno nevažna jeste da Galina Kolotnicka, Gadafijeva “bolničarka”, ima velike grudi i da libijski diktator više ne organizuje “bunga-bunga” sa svojim crnim Amazonkama, nego sa plavokosim Ukrajinkama. U istu kategoriju spadaju i svi diplomatski tračevi, tačnije, većina depeša, koje izgledaju kao da su prepisane iz Kurira.
Druga, izuzetno važna informacija, jeste da je Iran od Severne Koreje kupio rakete dometa do 3.000 km, kao i izjave svih vladara golfskih zemalja da što pre treba stati na put Iranu. Saudijski kralj Abdulah je od Amerike, čak, tražio da napadnu Iran i da “zmiji odseku glavu”. Iz ovih informacija, inače jedinih koje zaslužuju da se tako nazovu, može da se pretpostavi da SAD priprema vojni napad na Iran. Istovremeno, one bi trebalo da pripreme javnost da tu agresiju traže sve golfske kraljevine i emirati. Znači, više nije u pitanju američka strateška potreba da vladaju svim izvorima nafte u tom delu sveta, nego da izvrše “narodnu volju”.
Informacije i manipulacije koje su prošle kroz Vikiliks, ukazale su nam da je predsednik Barak Obama, dobitnik prošlogodišnje Nobelove nagrade za mir, ipak na liniji svog prethodnika, Džordža Buša mladjeg, i finansijerskih naredbodavaca koji diktiraju unutrašnju i spoljnu politiku SAD-a. Istovremeno, to znači da će američki narod, prve žrtve američke politike, kao i svi ostali žitelji planete, slušati i ovog američkog predsednika kako nam Orvelovu ironiju prodaje kao demokratiju: “Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je snaga.”
