TELEKOM SRBIJA IZMEDJU STAROG I NOVOG MODELA TRANZICIJE

Kačarević (levo), Popov, Smiljanić, Kovačević, Putniković

Odbor građana za praćenje namere Vlade Srbije da proda Telekom Srbija održao je 22. juna 2010. godine novu konferenciju za štampu u beogradskom Medija centru, pod nazivom "Telekom Srbija izmedju starog i novog modela tranzicije", da bi ukazao na potrebe i mogućnosti za napuštanje dosadašnjeg načina na koji se sprovodi tranzicija u Srbiji. Na primeru nameravane prodaje Telekoma Srbija, ukazano je na neosnovanost odluka o privatizaciji i utisak da u vladi vlada nered povodom ovakvih postupaka. Pokazalo se da vlada ne samo što nema argumentovano obrazloženje za prodaju Telekoma, već nema ni odluku da se to učini, mada su najviši predstavnici vlasti, deleći obećanja, već višestruko potrošili pretpostavljeni prihod od najavljene prodaje državnog preduzeća za telekomunikacije. Odbor gradjana obratio se i Odboru skupštine Srbije za privredne reforme sa ciljem da poslanike upozna sa rezultatima svojih akcija i da ih zainteresuje za preokret u načinu na koji se transformiše Srbija. Snimke sa konferencije za štampu možete naći ovde: http://www.youtube.com/balkanmagazin#p/c/2F52B472882A8364

Moderator je bila Jelica Putniković urednik u Balkanmagazinu. Objavljujemo neautorizovani transkript sa skupa.

RAZGOVOR

Nema odluke vlade o prodaji Telekoma

Putniković - Jesmo malobrojni ali očigledno da tema privatizacije Telekoma Srbija izgleda sve manje interesuje medije. Nadamo se da je to samo privremeno jer ipak jedna ovako bitna tema trebalo bi da bude zanimljiva i novinarima a takođe i javnosti a, naravno, da će javnost ovako teško saznati šta se o nečemu priča ili ono što je u ovom slučaju mnogo bitnije, šta se ne priča o privatizaciji jedne tako velike i značajne organizacije za privredu Srbije i za sve građane.

Kao što vam je poznato, redakcije časopisa Republika i Internet časopisa Balkanmagazin su još 15. aprila krenule sa organizovanjem okruglih stolova na temu – Zašto se prodaje Telekom Srbija, i to je bio zapravo nastavak akcije koju je grupa intelektualaca pokrenula napisavši Otvoreno pismo predsedniku Srbije. Imali smo i drugi skup 20. maja, na kome smo izneli takođe ono šta je do tada urađeno i kako od vlade i nadležnih u Vladi Srbije, koji su bitni u donošenju odluke o tome da se privatiziuje Telkom Srbija, nismo dobili prava obaveštenja. Javno smo o tome informisali u časopisu Republika, dva prethodna broja broja su posvećena tome. Mi smo takođe na sajt Balanmagazina postavili ceo dosije o Telekomu i stavili na uvid javnosti. O tome kako je išla naša priča sa pokušajima da dobijemo odgovor zašto se prodaje Telekom, uprkos protivljenju velikog broja stručnjaka, danas će vam govoriti članovi Odbora za za praćenje namere Vlade Srbije da proda Telekom. Da vam ih predstavim: dr Aleksandra Smiljanić, profesor Elektrotehničkog fakulteta i ministarka za telekomunikacije u prethodnom sazivu Vlade Srbije, prof. dr Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka, dr Nebojša Popov, glavni urednik Republike i Slavoljub Kačarević, glavni urednik Balkanmagazina.

Zamolila bih Slavoljuba Kačarevića da iznese malo detaljnije o tome šta smo u ova, skoro tri meseca uradili oko informisanja javnosti i pokušaja da saznamo zašto se prodaje Telekom Srbija.

Kačarević - Mi smo ovaj Odbor i napravili kada smo videli da druga strana ili ona strana kojoj smo se obratili, znači državni organi koji su odlučili da prodaju Telekom, nije odgovorila na naš poziv da otvorimo javnu raspravu o takvoj odluci. Vi se sećate da smo imali okrugli sto koji to i nije bio jer sa druge strane nije bilo nikoga, pa smo zato napravili Odbor i taj se Odbor, koristeći naše zakone, obratio tamo gde treba da bismo dobili nekakve odgovore kao što je, zbog čega se prodaje Telekom. Mi smo vas ranije izveštavali o tome šta smo sve uradili, kome smo se obratili; sada ću obavestiti samo o najnovijim događajima. Imamo jedan dva nova odgovora: iz Vlade i iz Ministarstva za finansije, koji su veoma interesantni. Ministarstvo za finansije ne poseduje nikakav dokument o odluci vlade da se proda Telekom i Ministarstvo za finansije se nije uopšte izjašnjavalo o toj odluci, odnosno predlogu odluke da se proda Telekom, što bi bilo po pravilima o radu Vlade Srbije neohodno; da se nadležna ministarstva izjasne o svakoj odluci o kojoj vlada treba da donese neko rešenje. Znači, Ministarstvo za finansije u odgovoru koji smo dobili, kaže da niti je davalo svoje mišljenje na temu privatizacije Telekoma, niti poseduje bilo kakva dokumenta kao što su odluka vlade i sl. Što se Ministarstva za finansije tiče to je neobično, pre svega zato što je ono zaduženo da sprovede prvu fazu odnosno izbor privatizacionog savetnika, o tome smo bili obavešteni u javnosti.

Ali, dobili smo još jedan odgovor koji je možda i interesantniji, koji može da nas dovede i u zabunu ako ne budemo pažljivo tumačili šta se to radi. Dobili smo odgovor od Vlade Srbije u kome piše da Vlada nije donela Odluku o prodaji dela akcija Telekoma. Mi se bavimo, već duže od dva meseca, pokušajem da objasnimo zašto vlada hoće da proda Telekom a oni sada odgovaraju da takvu odluku nisu ni doneli. Podsetiću, i nadam se da to i dalje stoji na sajtu vlade, da je na 237. Sednici Vlade RS, Vlada donela odluku o prodaji dela akcija u svojini Republike Srbije u preduzeću za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. To bi trebalo da i sada može da se nađe, imam ovde link koji mogu da vam dam pa da se klikne lepo na sajt vlade i da se tamo to nađe. Dakle tamo piše da je doneta odluka. To je informacija od 26. marta, kada je bila ta sednica vlade. Ovde je, sa datumom od 15.juna, odgovor Vlade Srbije, na naš zahtev da nam dostavi tekst odluke o prodaji Telekoma, gde piše da - vlada nije donela odluku o prodaji Telekoma. Šta je tu u pitanju to ćemo verovatno razjasniti u nekoj budućnosti.

Podsećam da je, osim toga što vlada sada tvrdi da nije donela tu Odluku, u međuvemenu, od kada se govori o prodaji Telekoma, znači za poslednja dva - tri meseca, prema izjavama najviših predstavnika Republike, od predsednika pa do nekih ministara i drugih državnih funkcionera, raspodela novca od Telekoma već završena. Čak je jedan list objavio listu obećanja, gde će se potrošiti pare od prodaje Telekoma, koja otprilike za tri ili četiri puta premašuje najveću očekivanu cenu ako se Telekom proda. Dakle, s jedne strane vlada nije ni odlučila da se proda Telekom, bar kao što piše u onome što su nam poslali, a s druge strane pare od te prodaje Telekoma su već potrošene - kroz obećanja.

Naš je zadatak da vidimo da li je odluka doneta ili nije; ako nije, zašto piše na sajtu vlade da jeste; ako takva odluka nije doneta zašto predsednik vlade, predsednik Republike, razni ministri već unapred troše pare i dele obećanja? Vi znate za obećanja da će od toga da se gradi svašta, od kanalizacije u Trgovištu, preko Šumadijskog prstena do Koridora 10, obnove škola, i tako dalje.

Obavestiću vas o još jednom detalju. Mi smo se na početku se obratili ombudsmanu i povereniku za dostupnost informacija sa molbom da učine nešto povodom najavljene prodaje Telkoma.

Od ombudsmana smo dobili obećanja da će uputiti javni apel vladi da se još jednom razmotre svi interesi koji postoje povodom donošenja takve odluke i da se uzmu u obzir oni interesi koji do sada nisu uvaženi kao što su interesi korisnika telekomunikacija, ineresi industrije koja je vezana za teklekomunikacije, interesi u obrazovanju... Međutim, ombudsman to još nije učinio. Očekujemo da će učiniti.

Poverenik za informacije je takođe nagovestio da ima dobru volju da učini nešto ukoliko se ispune uslovi koji su njemu neophodni da bi po zakonu intervenisao i pribavio za nas informacije i odgovore koje mi sami ne možemo da pribavimo. Evo, mi smo se obratili na adrese tri ministarstva, ukoliko ona ne daju odgovore, poverenik je nadležan da te odgovore pribavi, koristeći zakonska ovlašćenja. Jedino je Ministarstvo za finansije odogovorilo, ono što sam vam rekao, da nemaju pojma o tome šta je Vlada odlučivala povodom Telekoma, dok su druga dva ministarstva - za telekomunikacije i za ekonomiju i regionalni razvoj - odbila, odnosno nisu ništa odgovorila, rok je za njihove odgovore je odavno istekao. Mi smo poverenika Rodoljuba Šabića obavestili o tome da su se stekli uslovi da on pribavi takve odgovore od ova dva ministarstva i sada očekujemo da vidimo kako će izgledati njegova akcija, da nam svima omogući dostupnost informacijama.

Putniković - Čekajući na ove odgovore iz Vlade Srbije, poslali smo i u Skupštinu, konkretno Odboru za privrednu reformu, naš dosije o prodaji Telekoma Srbija, tako da očekujemo da će se u narednom periodu možda i poslanici zainteresovati više za ovu temu. Ponudili smo da članovi našeg Odbora odu u Skupštinu da pričaju sa poslanicima o tome, a Aleksandra Smiljanić je napravila analizu posledica prodaje Telekoma Srbija. Mislim da tu ima vrlo zanimljivih detalja koji ukazuju na ono za šta se naš Odbor zalaže, da ne treba, bar ne sada, prodati Telekom Srbija.

Očigledne štete od prodaje Telekoma

Smiljanić - Više puta do sada sam naglasila da Telekom Srbija ne sme da se proda zato što poseduje celokupnu fiksnu telekomunikacionu infrastrukturu Srbije koja je građena više od sto godina i takvu infrastrukturu ne možemo brzo da izgradimo ponovo. Tako bi strana firma, koja bi kupila Telekom, mogla proizvoljno da podiže cene, proizvoljno da investira, verovatno manje, proizvoljno da otpušta, jer s jedne strane nema konkurenciju, a s druge strane želi da maksimizuje profit. Tako nešto se upravo desilo u zemljama regiona koje su prodale operatore.

Prikazaću kratku analizu situacije telekomunikacionih tržišta u zemljama regiona koje su prodale svoje operatore i uporediću je sa telekomunikacionim tržištima u zemljama koje to nisu učinile. Na Balkanmagazinu možete da nađete kompletnu analizu.

U ovoj analizi su korišćeni zvanični podaci, u najvećoj meri firme Cullen International koja se bavi analizom telekomunikacionih tržišta u našem regionu po narudžbi Evropske komisije. Takođe, koristila sam podatke Eurostata i Svetske banke.

Prvi graf pokazuje cene lokalnih impulsa u zemljama regiona u poslednjih pet godina. Date su cene lokalnih impulsa u Hrvatskoj, Makedoniji, Turskoj, Albaniji, Bosni gde imamo tri nacionalna operatora, Crnoj Gori, Srbiji i Kosovo je posebno analizirano. Cene lokalnih impulsa u Srbiji su mnogo niže nego u zemljama regiona. Gotovo svi ovi operatori su prodati, nisu prodati operatori u Bosni, osim Telekoma Srpske i na Kosovu, u trenutku kada su ovi podaci uzeti. Vidimo da su cene lokalnih impulsa od 4 do 10 puta niže u Srbiji nego u zemljama koje su prodale svoje operatore. Ako pogledate podatke na njihovim sajtovima za minimalne pakete ta razlika je još veća, od 5 do 40 puta. Htela bih da napomenem da se lokalni impulsi najviše troše, 56 posto svih poziva u Srbiji su lokalni pozivi.

Sledeći graf pokazuje upoređenje cena međugradskih impulsa. Ova cena u Srbiji je na pretposlednjoj poziciji. Cene međugradskih impulsa u Srbiji su među najjeftinijima, dva i više puta su jeftiniji nego u ovim operatorima koji su prodati.

Vrlo je teško uporediti cene usluga mobilne telefonije zato što postoji veliki broj različitih paketa i te pakete je teško upoređivati. Zato je Cullen International uveo neke standardne pakete za male, srednje i velike korisnike. Oni su pretpostavili određen broj poziva i određenu strukturu poziva, koji procenat poziva ide van mreže, koji ostaju u mreži, koji procenat poziva ide po višoj tarifi, i tako dalje. Ovde su prikazani rezultati za standardne pakete srednjih korisnika a vrlo su slični dijagrami i za male i za velike korisnike. Cene u Srbiji opet vidimo da su najmanje u regionu i to dva ili više puta niže nego u drugim zemljama regiona.

Ovde možemo da postavimo pitanje zašto je to tako? Zato što je tržište mobilne telefonije liberalizovano u svim ovim zemljama, u većoj ili manjoj meri. Međutim, mobilna telefonija ima u Srbiji konkurenciju u jeftinoj fiksnoj telefoniji i zato su cene niže. U trenutku kada bi prodali Telekom Srbija, kada bi porasle cene fiksne telefonije, možemo očekivati da će porasti cene i mobilne telefonije, bez obzira na konkurenciju.

Sledeći je graf koji govori o investicijama u zemljama regiona i taj graf nam daje broj fisknih linija na 100 stanovnika. Vidimo da Srbija ima najveći broj fiksnih linija na 100 stanovnika, ima u ovoj poslednjoj godini 42 fiksne linije na 100 stanovnika; sledeća je Hrvatska sa oko 38 linija, a prosek za region je 26 fisknih linija na 100 stanovnika. Znači, Srbija sa 42 linije na 100 stanovnika je značajno iznad proseka za region, ali je broj linija u Srbiji na 100 stanovnika viši i od evropskog proseka. Evropski prosek je 40 fisknih linija na 100 stanovnika. Ovo govori da su česte kritike na račun Telekoma, da određeni broj stanovnika još uvek nema fiksne telefone, zapravo neopravdane zato što je Telekom Srbija ulagao u fiksnu telefoniju mnogo više nego što je to činio, na primer Dojče telekom u ovim zemljama regiona gde je kupio operatore.

Htela bih da naglasim da kroz fiksne linije ne proalzi samo telefonski signal nego, kao što verovatno znate, prolazi i Internet saobraćaj, "brzi Internet". Odavde možemo da zaključimo da je Srbija zapravo najviše ulagala i u "brzi Internet" i u fiksnu telefoniju jer su te bakarne parice koje idu do korisnika, deo mreže koji zahteva najveća ulaganja. Ta bakarna parica je ćetiri do pet puta skuplja od onog priključka za "brzi Internet".

Ulaganja u mobilnu telefoniju, prikazujemo kroz broj mobilnih, na 100 stanovnika. Vidimo da je opet Srbija među najboljima i da ima poreko 100 mobilnih telefona na 100 stanovnika. To znači da je mobilna mreža kompletno izgrađena i opet da su tu investicije bar iste kao u regionu ako ne i više.

I na kraju, imamo tabelu koja govori o opterećenju zaposlenih u raznim zemljama, u dominatnim operatorima raznih zemalja. Ovde se opterećenje zaposlenih izražava u broju korisnika po jednom zaposlenom i izračunato je na sledeći način: prvo, u trećoj koloni je dat prihod operatora, u četvrtoj koloni je dat prihod u telekomunikacijama u datoj zemlji; kada podelimo prihod operatora sa prihodom telekomunikacija dobijemo deo tržišta koji opslužuje dati dominantni operator i kada taj deo u procentima, pomnožimo sa brojem stanovnika, to je ova prva kolona, dobijemo po koliko stanovnika opslužuje dati dominatni operator, jer kao što sam ranije napominjala, sve ove zemlje imaju dominatne operatore koji su nastali od njihovih telefonskih operatora. Znači, dobijemo broj korisnika datog dominatnog operatora i kad to podelimo sa brojem zaposlenih dobijemo ovu poslednju kolonu koja nam daje broj korisnika po zaposlenom.

"Bele zemlje", koje nisu osenčene zelenom, to su zemlje koje nisu prodale svoje operatore, a zeleno su zemlje koje su prodale svoje operatore. U zemljama koje nisu prodale svoje operatore broj korisnika po zaposlenom je negde oko 350, najmanji je u Nemačkoj gde je 289, a u zemljama koje su prodale operatore broj korisnika po zaposlenom, odnosno opterećenje zaposlenog je mnogo veće. Izuzetak je Crne Gora, sve ostale imaju preko 463 korisnika po zaposlenom. U Mađarskoj i Makedoniji, koje su prodale Dojčetelekomu, imamo po 800 korisnika po zaposlenom. To nam govori da taj operator koji bi kupio Telekom Srbija ili koji kupi nekog drugog operatora, otpušta ne zato što je ima višak zaposlenih, kako to često piše u medijima, već zato da bi maksimizovao profit. Pošto ta firma nema konkurenciju onda kupac operatora ne mora da vodi računa o kvalitetu usluga i o nivou investicije. To je zaključak.

Samo da ponovim ono što sam već rekla. Znači, taj strani kupac operatora želi da maksimizuje profit i to upravo i radi kroz povećanje cena, smanjenja ulaganja i otpuštanja. To sve može da radi zato što nema konkurenciju a, u principu, telekomunikaciona tržišta nisu suviše liberalizovana i konkurencije nema, tako da taj dodatni prihod, strani kupac, naravno uzima ili kao profit ili zapošljava firme iz svoje matične zemlje zato što su vlasnici operatora najčešće države koje žele na taj način da pomognu svoju industriju.

Promašen koncept reformi

Putniković - Od kada je otvorena tema o prodaji Telekoma Srbija sve se ozbiljnije u javnosti govori o potrebi da se sačini novi model tranzicije, da to bude radi obnove i razvoja privrede a ne samo da bi se privreda prodala. Ova tema je aktuelna i u drugim zemljama, naravno da ju je pospešila ekonomska kriza koja je pogodila ceo svet. O argumentima za kritiku postojećeg modela tranzicije i o idejama za novi, i da li ima uopšte naznaka nekog novog modela, reći će nam nešto profesor Mlađen Kovačević.

Kovačević - Čovek se pita ima li smisla uopšte dalje da pričamo o Telekomu kada i predsednik države, premijer i drugi već vrše raspodelu sredstava, a ne zna se ni koliko će se dobiti. Skoro je ministarka za finansije, moja koleginica Dijana Dragutinović, rekla za NIN da će od prodaje 40 posto akcija najmanje biti ostvareno oko milijardu i po evra a možda i milijardu i šeststotina. Međutim, veliko je pitanje, da li u uslovima kada je Evropa još uvek u velikoj krizi, kada je ogromna neizvesnost šta će se desiti u Portugalu, u Španiji, u Belgiji, u Irskoj, u Italiji, da li je realno očekivati da će ti koji imaju pare uložiti u ovim kriznim vremenima baš ovde, pogotovu što je i Srbija u velikoj društvenoj i ekonomskoj krizi.

Jako je problematično verovanje da će se od eventualne prodaje Telekoma ostvariti toliko koliko se priča, znači milijardu i petsto, milijardu i šeststotina. Bilo bi prirodno da neka institucija u Srbiji kaže koji je to minimum sredstava koji mi očekujemo, kao što je bio slučaj sa Galenikom, i da se kaže – ako bude ispod toga, odlažemo prodaju i čekamo neka druga vremena. Prodaja u nevreme, kada je kriza, kada je ogromna neizvesnost, apriori nije racionalna. To je jedno pitanje koje nije još raščišćeno.

Što se tiče ovoga, da li je vlada donela odluku ili nije donela odluku, mislim da je vlada donela načelnu odluku. Čim je ona raspisala tender za privatizacionog savetnika - ne znam kako se završilo to sa tom Sitigroup, znate da je njihova ponuda jedina, bila defektna, nije bila kompletna, dat im je neki rok, ali šta je bilo sa tim rokom, iz sredstava informisanja nisam video.

Prosto se stiče utisak da je u vladi potpuni nered, ne zna se ni ko šta priča, ni ko šta zastupa, čas jedno, čas drugo, k’o rogovi u vreći. To se izražava sada i oko prodaje Telekoma. Ja sam imao prilike da vidim od jedne vaše koleginice novinarke iz Novosti, tekst u kome je bilo rečeno, kad smo zaključili sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom od dvemilijarde i devetstotionamiliona, da smo mi tad prihvatilii obavezu da izvršimo privatizaciju malte ne svega što je preostalo. Sada je došao Telekom na red, devizna situacija u zemlji je vrlo teška što se izražava i kroz rast valutnog kursa. Država neracionalno troši devizna sredstva dobijena od MMF-a za odbranu valutnog kursa.

Narodna banka je intervenisala na deviznom tržištu i prodala preko milijardu i sto miliona u ovoj godini, a od izbijanja svetske ekonomske krize, znači od početka oktobra 2008. oko dve milijarde i osamstotina milliona je Narodna banka prodala za odbranu valutnog kursa a on je ipak otišao i dalje… Srbija je, potpuno nepotrebno, zbog pogrešnog koncepta reformi, postala narkomanski zavisna od priliva stranog kapitala.

Nikada ne bih svrstao prodaju Telekoma u strane direktne investicije a naša statistika to sve stavi – strane direkntne investicije. To je investicija za onoga ko kupi tako zlatnu koku. Za nas je to dezinvesticija ako te pare potrošimo uludo kao što smo trošili od prodaje mnogih uspešnih preduzeća. Šta smo uradili sa tim parama koje smo dobili od prodaje, šta smo uradili sa tim ogromnim novim zaduživanjima u inostranstvu? Gotovo ništa. Kupovali se glasovi, uvoz ugušio domaću proizvodnju… Sećam se 2001. godine na jednom skupu na Ekonomskom fakultetu, kada su ti naši samozvani vizionari reformi izneli čitav koncept, ja sam rekao: “Taj koncept će imati za posledicu da će i proizvodnja sijalica, u to vreme je "Nikola Tesla" u Pančevu bila vrlo uspešna firma, u dvadesetak zemalja izvozila, biće i ona ugušena." Onda je tadašnji guverner Narodne banke rekao: “I treba da bude ugašena, ako nije sposobna da se bori za kvalitet, za niže troškove...” I tako dalje. I evo ovih dana sam pročitao da je ta fabrika konačno ugašena. Dakle, zbog pogrešnog koncepta reformi Srbija je zapala u ogromnu uvoznu zavisnost, zapala je u jedan strašan problem – da ne može bez priliva stranog kapitala, kao neki čovek koji zavisi od droge, i jedino eto bori se da dobije što je moguće više kredita. Jednom jedan čuveni američki ekonomista, Nobelovac, izvesni Edvard Preskot, rekao: “Svetsku banku i MMF bi trebalo ukinuti. Oni se ponašaju tako kao kad čoveku koji zavisi od droge dajete novi kokain da preživi.” Došli smo u takvu situaciju da nam je strašan problem nedostatak deviza i ja sam duboko ubeđen da je jedan od razloga zašto se Telekom prodaje u nevreme - da se obezbedi devizni priliv. I drugi, čim ste vi u zavisnosti od MMF-a on je i dalje za to rešenje da u Srbiji ništa ne treba da ostane u vlasništvu koje nije privatno.

Imaju malo i pravo oni koji kažu - preduzeća dajete na upravljanje partijskim kadrovima i oni, nesposobni - uništavaju ta preduzeća, propašće ta preduzeća… Ali to onda znači da nešto nije u redu u sferi politike, pa treba menjati nešto u partijama koje postavljaju takve nesposobne upravljače. I drugo, pred izbore bi trebalo da sredstva informisanja nateraju svakog funkcionera da kaže – Ako mi uđemo u koaliciju koja će promeniti vladu, garantujemo da nećemo insistrirati na tome da Telekom, ili EPS ili neki JAT ili ne znam ko, vode partijski kadrovi. Nego konkurs, pa ko bude najbolji kandidat. Ako nemamo najboljeg kandidata u Srbiji, zašto ga ne bismo platili da dođe iz inostranstva?!

Na kraju, oko ovog novog modela; ovo što smo do sada imali, to uopšte ne zaslužuje da se zove model. Ovo što smo mi do sada imali, to je princip – zaduži se gde god možeš, prodaj što god možeš, troši što god možeš, nema štednje. Potpuno se deformisala i tražnja i ponuda, dakle ugušila se domaća proizvodnja. Poljska je ’92. ili ’93. napustila taj model koji se zasnivao na takozvanom Vašingtonskom konsenzusu. Poljska je 2008. godine imala oko 86 posto viši nivo prerađivačke industrije nego 2000. a Srbija samo 16 posto veći nivo industrijske proizvodnje, pa sada industrijska proizvodnja iznosi negde oko 38 posto iz ’89. godine. To je sve, rekao bih, posledica promašenog koncepta reformi koji nam je velikim delom nametnut.

Naš glavni vizionar reformi, on se bar tako predstavljao, profesor Labus je na jednom skupu Srpske akademije nauke i umetnosti ’92. godine rekao: "Mi ne znamo da izvršimo transformaciju, tranziciju. To treba dati strancima." U međuvremenu se pojavio taj Vašingtonski konsenzus, Monetarni fond i Svetska banka nisu imali ništa drugo da preporuče, tu je bio jedan stav – privatizujte sve, sveobuhvatna, što brža privatizacija. Pa taj rodonačelnik neoliberalizma Fridman je zemljama u tranzicijiji jednom trrenutku ’92. godine preporučio – privatizujte, privatizuje i samo pivatizujte. Dve godine pred smrt, on je umro 2006. rekao je – priznajem, pogrešio sam.

Privatizacija bez institucija, bez pravnog sitema često daje negativne efekte. I ono što je mene najviše neprijatno iznenadilo je, očekivao sam kada je Koštunica došao za predsednika vlade, kao pravnik, da će maksimalno raditi na jačanju institucija pravne države, međutim, na žalost, to se nije desilo. Sada se nalazimo u situaciji kad kažu – ovaj model privatizacije, tranzicije je prevaziđen. Pa nije prevaziđen, nego moramo priznati da je on potpuno neuspešan, da je bio pogrešan. Ali to neće ova vlast da prizna zato što su svi ti ljudi, sem Labusa, i dalje u toj vladi.

Kada smo startovali, na Ekonomskom fakultetu 2001. godine rekao sam: "Nama su u ovoj teškoj situacji potrebni velemajstori koji tri, četiri poteza dobro vide, unapred. Ova ekipa koja se okupila, kao Labus, Pitić, Đelić, Dinkić, Srba Antić koji je poslat u Međunarodni monetarni fond, Jelašić i tako dalje, to su ljudi koji samo vide jedan potez unapred i često vrlo problematičan. I od tih ljudi ne možete očekivati da daju neka dobra rešenja; pašće pod uticaj MMF-a". Tako se i desilo. Ovih dana, na sva zvona, priča se – novi model. Šta je taj novi model? Ima mnogo kontradikcija. Ova trojka - Klub privrednika, Savez ekonomista Srbije koji je, uzgred budi rečeno, deo socijalističkog saveza, ima samo rukovodstvo, nema članove po imenu i prezimenu i Toplica Spasojević predstavnik nekih korporativnih direktora - oni sad izlaze sa nekim maglovitim konceptom: stabilan valutni kurs, pa naravno za njih bi najviše stabilan valutni kurs odgovarao da bude 90; pa onda stabilne cene, pa onda kažu industrijski razvoj, pa infrastrukutra, pa energetika, pa gde je nova industrijalizacija .. Pa sa čim?! Zašto to do sada nismo radili?! Zašto nam je tako niska industrijska proizvodnja? Niko od njih neće da kaže da je koncept bio pogrešan. Sve dok su na funkcijama ljudi koji su od početka bili prisutni - teško je očekivati da oni to priznaju…

Kao što vidite, u toj vladi postoji jako veliko neslaganje, oko PDV-a i mnogih drugih stvari, pa i o prodaji Telekoma postoji neslaganje i biće verovatno narednih meseci vrlo zanimljivo kako će se stvari odvijati.

U šta ćemo pare potrošiti, od Telekoma? Za mene se postavlja osnovno pitanje, ako Telekom obezbeđuje profit - neka nam dokažu da će to u šta ulažu, imati veću stopu profita. Ako toga nema, nema logike prodati. Kažu, najviše ćemo uložiti u puteve, u železnicu i tako dalje. Pa dobijamo toliko para od Svetske banke od Evropske investicione banke i nismo ni iskoristili ta sredstva zato što nisu razrešeni mnogi imovinski odnosi, na primer, na Koridoru 10.

Dakle, mnogo konfuzije a ono što je iznad svega, prosto se nameće kao zaključak: kako god da se završi, za nas, za stanovnike to neće biti dobro. Ova vlast, način na koji je radila do sada i na koji sada radi, ne uliva poverenja da će to sve oko Telekoma biti uspešno završeno.

Koncept da se ne propadne do kraja

Putniković - Možda je malo duže potrajalo ali čuli smo ekonomske argumente. Gospodina Nebojšu Popova zamolila bih da kaže nešto o mogućim očekivanjima od aktuelne vlasti da promene model tranzicije jer, očigledno, na političarima je da oni donesu neke odluke i da ipak počne nešto da se menja u državi Srbiji.

Popov - Čuli ste na početku da mi dugo već pokušavamo da ustanovimo ko je, i na osnovu čega, doneo odluku da se prodaje deo akcija Teleokoma i ustanovili smo do sada da se ne zna ko je doneo odluku, da li je uopšte doneta odluka. Čuli ste to, a čuli ste a možete i da čitate na raznim mestima, da se priča o tome kako ća biti utrošene pare od prodaje. Tu nije lako sačuvati ne samo minimum pameti nego i minimum duševnog zdravlja.

Ja imam veliko poštovanje prema kolegama koji su govorili, naročito prema njihovim prliježnostima u analizi podataka i u metodologiji izvlačenja zaključaka, tako da ću reći isključivo nešto o sebi i u svoje ime. Ja se osećam zaista na ivici ludila. Naime, podseća me ova pozicija u kojoj se nalazim, pričajući o Telekomu, na jednog čoveka, pre nešto više od trideset godina, u vreme kada se u Sava centru održavao jedan veliki politički skup, istorijski tako su oni govorili. Taj čovek se popeo na drvo ispred Robne kuće na Terazijama i počeo da govori: "Narode svi te lažu, dođi i ja ću ti reći istinu." I počeo da se skuplja narod. On nije stigao da kaže ni šta ovi lažu i, naravno, ni šta je istina, nego su došli neki vatrogasci, skinuli ga i odveli u ludaru. Ja sam onemoćao da bih mogao da se penjem na drvo a trudim se da ne poludim. Tako da imam, donekle, razumevanja što je ovde manje novinara nego nas koji govorimo jer, između ostalog, brinu ljudi i o svom duševnom zdravlju.

Nije lako izaći na kraj sa ovakvom temom. Nije lako izaći, jer ovi koji su na vlasti i koji donose sve odluke, i njihovi savetnici, tvrde da sve što rade, rade isključlivo radi dobra naroda, društva, države, Srbije, budućnosti, pričaju i o deci i unucima, na duge staze, a ako bi to bilo tako onda je nazamislivo da tajno donose odluku o tome kakva dobročinstva čine. Čine dobročinstva a da niko ne zna ko o tome odlučuje, na osnovu čega, zašto, kako. I to onda nameće pitanje da li je neophodno zasnovati jedan novi pravac u žurnalistici. Mi imamo, kao što znate i istraživačko novinarstvao imamo i vrlo razvijeno istražno, koje imitira tužilaštva, policiju i znaju sve detalje koje čak ne možete naći ni u beleškama Šešelja, Mladića i ovim drugim feljtoiniziranim istinama o novim zbivanjima. Sada bi, izgleda, trebalo zasnovati jedan novi pravac u žurnalistici, neku vrstu hodočasničkog novinarsta koje bi išlo tragom ovih naših dobročinitelja i samo da ustanovljavaju gde, kako, koji dobri oni naum imaju, gde će podići školu, kuću za izbeglice, put, glavne pravce, sporedne pravce. Oni koji bi to doveli u pitanje, ta njihova dobročinstva, izgledali bi kao zločiniteji.

Ovo što je Jelica najavila da bih o tome govorio, samo ću naznačiti temu – da li ima uopšte ikakvih izgleda da se definiše jasno racionalno, razumno, prihvatljivo, realno, nešto što bi se zvalo model društvenih promena, tranzicije, model reformi. Što god mislili vi ili mi zajedno, o ekonomistima, ta udruženja ekonomista su imala skup gde su rekli - ovaj model ne valja, mora se praviti novi. Što god mi mislili o privrednicima nekoliko udruženja privrednika je reklo - neophodan je novi model tranzicije. O tome govore i u mnogim drugim zemljama. Razne stranke, molim vas lepo, u ovoj zemlju dosta užurbano pričaju o tome da je neophodno da donesu nove programe i nove vizije promena. Gotovo svi govore već dosta dugo o reformama. Sada samo da inoviraju te ideje o reformama. Ako to nema racionalnu osnovu i pokriće, vrlo je logično pretpostaviti da mi imamo mnogo radionica lažnih kovača, lažnih nada. To je nešto prosto neverovatno, nakon Starog zaveta i svega onog što u njemu piše, pa i Novog zaveta i svega onoga što i u njemu piše, i ono što se o tome zna, kuda su išli kako su krenuli iz Egipta ka Obećanoj zemlji - pričati posle svega što mi znamo, kako smo sigurno na doborom putu i samo treba ići za onim koji je trasirao taj put? Govore čak i o mapi puta, malte ne znaju svaku stanicu na kojoj će popiti piće, primezetiti, pa će stići do tog cilja.

Nisam spreman da kažem, kao onaj nesrećnik govornik na Terazijama, da svi lažu a ja znam istinu. Koliko ja znam, mnogi lažu, a nije dovoljno da ja verujem da oni lažu ako to ne mogu da dokažem. Ali da se bavim samo tuđim lažima, pa to smatram uzaludnim poslom. Zato smo se i dogovorili da napravimo ovaj sledeći potez a to je da se obratimo jednoj adresi unutar institucionalnog sistema, dakle, ne kako smo počeli - predsedniku Republike, počeli smo od vrha, pa ministarstva, pa ova dvojica, ombudsman i referent za informacije. Sada idemo na Odbor za privredne reforme Narodne skupštine Srbije. Rećićete nam da smo neozbiljni u tome jer, videli ste na prvoj strani Politike, to je jedini Odbor narodne skupštine koji nije održao nijednu sednicu a u njemu se nalaze predstavnici mnogih stranaka. Pa to je: stalno se krećemo na toj crti - jesi li normalan, jesi li lud? Je l' se praviš lud ili podvaljuješ, šta je?


Zahtev Odbora gradjana Odboru za privredne reforme Skupštine Srbije

Ljudi koji veruju - a mi verujemo da institucije imaju neku svoju racionalnu ulogu, pa hoćemo da ispitamo da li taj deo instistucioanlnog sistema ima bilo kakvu predstavu i stav o dosadašnjem modelu tranzicije i o novom modelu tranzicije. Kada to budemo ustanovili, na osnovu svega ovoga što smo do sada istraživali, verujem da ćemo moći da se približimo jednoj konačnoj slici o tome šta je ovde po sredi sa ovom fantastičnom pričom o sudbini Telekoma jednog od najprosperitetnijih profitablnijih preduzeća u ovoj zemlji. Šta stoji iza svega toga, ispod toga, iza toga i u čemu je stvar?! I ukoliko, ipak, budemo mogli da se oslonimo na one koji drže do razuma, koji neće da polude i koji ne misle da su definitivno pobedili lažovi i lopovi - ima neke nade da se smisli neki koncept da ne poropadnemo baš do dna. Mada mnogi ljudi licitiraju već jako dugo da li ovde uopšte ima dna, jer kako nebeski narod nema kraja ni na nebu, nema ni u podzemlju. Ali dajte da ne poludimo do kraja, da vidimo šta možemo da uradimo, pa ćemo makar taj izveštaj podneti, uhvatićemo jednog novinara na Terazijama da ga dovedemo i da mu ispričamo našu priču jer, očigledno, mnoge novinare iz raznih razloga ovo ne zanima. Moje skromno mišljenje je da je jedan od razloga da čuvaju duševno zdravlje da ne pošašave, ili da ih neko ne strpa u ludaru.

Nacionalna bezbednost u rukama strane firme

Putniković - Mislim da je ovde ipak preostalo još novinara, kolega je najavio da će imati neka pitanja.

Čeda Rajačić - Pratim vojsku i policiju i zanima me samo na neki način nacionalna bezbednost. Ono na šta bih ovde skrenuo pažnju je da se jako malo priča o nacionalnoj bezbednosti, da se jako malo pominje da je Telekom kao nosilac svih mreža i bivši monopolista, odnosno i sadašnji monopolista, vlasnik najmanje 50 posto kapaciteta svega što je stavljeno u zemlju. To podrazumeva da ako je vojska Srbije htela da postavi optički kabl između Beograda i Niša, 50 posto vlasnik tog kabla je praktično Telekom. Šta će se dogoditi kada bude prodat Telekom? Da li ćemo mi poveriti na taj način sopstvenu bezbednost, nacionalnu bezbednost nekoj inostranoj firmi da nas ona praktično štiti u budućnosti?!

Ono što bih hteo da dodam to je da sam se i ja trudio da istražujem nešto. Poslao sam dopise Ministarstvu odbrane i Ministarstvu unutrašnjih poslova vezano za analize ugroženosti tih ministarstava prodajom Telekoma. Došao je odgovor da se ni jedno ni drugo ministarstvo nije bavilo analizom ugroženosti tih ministarstava vezano za prodaju Telekoma.

Smiljanić - Mreža Telekoma ne može da se zaobiđe. Telekom ima gotovo sve bakarna parice, međugradsku mrežu i tako dalje. Kada komuniciramo u zemlji, naše informacije moraju da prođu kroz mrežu tog nekog stranog operatora ukoliko bude prodat Telekom. Čim prolazi kroz njegovu mrežu on može podatke da skida i da ih koristi, ukoliko su šifrovani da ih dešifruje. Tako da to definitivno jeste opasnost za bezbednost zemlje. Ovde je problem što mi više nećemo imati alternativu. Sada imamo mogućnost da izbegnemo stranog operatora ukoliko je priroda informacija takva da to treba učiniti, a sada više nećemo imati tu mogućnost.

Čeda Rajačić - Još samo dodatak. Indija ima milijardu stanovnika, ima jako velike telekome. Za njih je stvar nacionalne bezbednosti da li će moći inostrana kompanija da proda samostalno centralu i sama da instalira. Kod njih su to rešili na takav način da je rečeno: Mogu inostrane centrale ali samo u kooperaciji sa domaćim firmama, što znači, kupi se licenca ili neka firma ulaže praktično u neku domaću njihovu telekomunikacionu firmu koja proizvodi centrale i onda se na taj način prave centrale. Indijci su ti koji postavljaju te centrale.

Nedostižni dominantni operator i oslobadjanje od monopola u telekomunikacijama

Nikola Marković - Imali smo prilike da i ovoga puta vidimo da u ovoj zemlji ipak postoji stručna savest i da nije sve baš prekriveno nekom paučinom, nego da postoje i sasvim slobodna i objektivna mišljenja o ovoj oblasti. Ja sam se javio za reč da bih postavio za dr Smiljanić jedno pitanje. Ona je dala izvanrednu analizu, koja mislim da bi trebalo da postane dostupna javnosti a mislim da ni oni koji su donosili odluku o Telekomu nisu imali u vidu takve precizne podatke koji inspirišu na zaključak koji je ona na kraju iznela. No ja imam jedno pitanje. Ona je rekla da će takav trend povećanja cena da usledi zato što će budući vlasnik Telekoma delovati u uslovima monopola. Međutim, mi imamo odluke o tome da je Telenor novi fiksni operater, znači nije samo Telekom tu, a i Orion telekom se pojavio, znači treći operater koji je ne znam na koji je način dobio te sve licence, ali on već na teritoriji Beograda deluje i u oblasti fiksne telefonije. Pitanje je, da li je tačno da je i dalje potpuni monopol ili će oni da naprave neki kartel da bi dizali cene?

Smiljanić - Prvo, oni su dobili samo neke dozvole da koriste telekomunikacionu mrežu, infrastruktura je još uvek u vlasništvu Telekoma. Ono što su oni dobili jeste neki papir koji može i da se promeni, a videli smo i da taj papir ne deluje kao da je u skladu sa Zakonom, koliko smo mogli da proučimo, zato što su onda takve iste dozvole trebalo da dobiju i drugi operatori s obzirom da i po starom i po novom zakonu Telekom je obavezan da pod jednakim uslovima izdaje svoje kapacitete. U svakom slučaju, jedini koji ima infrastrukturu je još uvek Telekom. Orion ima CDMA licencu, ali to je infrastruktura sa mnogo manjim kapacitetom nego što je kapacitet Telekoma koji ima dvaipo miliona bakarnih parica do korisnika, međugradsku mrežu i integrisane usluge. Slična je stvar i sa Telenorom. Čak i Telenor koji je tako velika i moćna firma, ne verujem da može skoro da napravi mrežu kao što je Telekomova, niti verujem da će imati želju da to uradi. Pretpostavljam da će graditi samo tamo gde je profitabilno i to će biti zapravo veoma malo tržište koje će on pokrivati.

Kovačević – Dodao bih da ne treba monopol shvatiti kao jedno jedino preduzeće. Ako Telekom bude zadržao 95 ili 90 procenata tržišta, a ova dva dobiju po 5 ili 3, faktički, on i dalje ima monopol. U Engleskoj se tačno zna da jedno preduzeće, ako ima 35 posto ili 33 posto, a ona druga dva imaju, ili petnaest drugih imaju po 1 ili 2, tretira se da je to monopol. Tako da će proći, slažem se, puno godina da Telekom, ili onaj ko ga bude kupio, izgubi monopol ali je jako važno da se takav monopol kontroliše od strane institucija, da ne zloupotrebi svoj položaj. To je suština regulisanja ponašanja monopola.

Smiljanić - Još nešto sam htela da kažem. Na jednom grafiku sam dala prihode dominantnih operatora i ukupne prihode vezano za ovo pitanje. Na poslednjoj tabeli imate kolonu sa prihodima dominatnih operatora i ukupnim prihodima u telekomunikacijama. Tamo možete da vidite da su, čak i u ovim zemljama kao što su Švedska, Belgija i tako dalje, gde su, navodno, librealizovana tržišta, da taj dominantni operator ima bar 45 posto ukupnih prihoda u telekominikacijama. Dakle, ja mislim da nigde u svetu zapravo ovo tržište nije liberalizovano, zato što su svuda u svetu te mreže građene preko sto godina i tog dominantnog operatora niko ne može da stigne.

Koliko će državu koštati prodaja Telekoma

Bogoljub Lazić - Imam jedno kratko pitanje za profesora Kovačevića. Da li u ovom momentu kada se donosi Zakon o elektronskim komunikacijama koji je, da tako kažem, proevropski, potpuno liberalizovan, u trenutku kada se prodaje Telekom i njegova infrastruktura se daje na apsolutno korišćenje njegovoj konkurenciji, da li je to u ovom momentu štetno i koliko bi to po Vašoj proceni snizilo cenu Telekoma? I još jedno pitanje za celi Odbor. Pošto ste lepo istraživanje napravili da li bi mogli da istražite koliko državna uprava u svim strukturama plaća svoje telekomunikacione usluge u ovom trenutku, da vidimo koliko će to biti iz budžeta i koliko je potrebno da bi se realizovale sve državne mreže koje se planiraju strategijama razvoja, da vidimo odakle ćemo to finansirati. Kad prodamo Telekom nećemo imati profita i nećemo imati svoje firme koje to mogu da iznesu. Prema tome, razvoj informacionog društva koji se sada već novom strategijom predstavlja, razvoj elektronskih komunikacija praktično neće moći da se realizuje. Da li možete nekako da pokrenete takvo istraživanje?

Kovačević - Vrlo je teško. Znate kako se kod nas formiraju timovi koji prave nacrt zakona. To su najčešće politički podobni ljudi. Na žalost, ima tu i mnogo ljudi iz moje struke. Pretvorili su se u neku vrstu advokata pa kažu – recite mi šta treba da dokazujem, a ja ću reći koliko treba da to platiš. I napravi se neki nacrt po nalogu jednog ministra a drugi neće mnogo da se mešaju u to. Najbolji primer, Zakon o elektronskim komunikacijama. Dođe na Skupštinu, u Skupštini to je opet pitanje morala, važni zakoni se donose a trećina poslanika i to uglavnom samo opozicija, nekada vrlo jake argumente iznose, a ovi drugi iz vlasti apsolutno ne reaguju. Otprilike se ponašaju – pustite te budale, nek lupaju, nećemo da se spustimo na njihov nivo i da polemišemo. I sad se opet pribojavam da neko ima neki nteres da se taj Zakon što pre donese, ali nikad ne znate ko je radio na tom nacrtu zakona. Da li su to naši ljudi po imenu i prezimenu. I tu se postavlja pitanje, ako to gura jedan ministar koji je uticajan a ima veliku moć ucene, zbog glasova, zbog pada Vlade, znate onih 126, 127 , da će se to nekako progurati i tek ćemo kad sve to prođe shvatiti zašto je to bilo i šta se sa tim htelo postići.

Nemamo mi informacije. U bilo koju državnu ustanovu ako hoću da odem, kod mog bivšeg studenta, samo kažu – profesore, molim vas nemojte dolaziti kod mene. I stvarno, već jedno dve - tri godine ni u jednu ustanovu, ne pada mi na pamet da odem kod nekog mog bivšeg studenta i da mu napravim neku štetu, jednostavno da ga po kratkom postupku “šutnu”, imate viškova u administraciji svuda. Tako da sam uskraćen, nemam informacije koje imaju činovnici...

Zanimljivo je pitanje što se tiče bezbednosti. Imam utisak da tu opet jedan broj ljudi kaže – što pre treba da uđemo u NATO, pa kad uđemo u NATO sve će to drugačije, i bezbednost i policija i vojska i tako dalje. Na žalost, ako se nastavi ovako kako se do sada radilo, mi ćemo postati neka vrsta kolonije pa u koloniji - kakva vojska, kakvi minsitri ..

Ne vidim da ova vlast može nešto bitnije da promeni. Treba povećati izvoz, nova industrijalizacija, povećati materijalnu proizvodnju, ma to su fraze, kako, sa čim?! Ima jedna lepa pesmica, sa tim da završim: ”Možemo se mi praviti i do neba fini, ali i za ljubav potrebne su kalorije i vitamini.” Sa kojim sredstvima ćemo mi krenuti u novu industrijalizaciju?

Jedan Slovenac nam je vrlo lepo rekao – ljudi, spašavajte svako preduzeće koje možete spasiti. To je naša strategija u Ljubljani. Lako je domaća preduzeća uništiti ogromnim uvozom, ali kad ga uništite, da dođe novo tako kvalitetno preduzeće treba da prođe mnogo vremena. Pitam se koliko godina sada treba da prođe da bi se formirao jedan novi Nikola Tesla, Koštana ili Ivo Lola Ribar. Proći će godine. Sad samo ponavljaju - sitna industrija, sitna industrija…. U svakoj zemlji noseće su velike firme a ogroman broj malih se veže za te velike firme. Znači od sad ćemo mi biti samo sitna industrija. Od toga nema mnogo koristi.

Bogoljub Lazić - Sa aspekta bezbednosti, za vreme bombradovanja veze su jako dobro funkcionisale bez obzira na sva ta rušenja i razaranja. To možemo da zahvalimo sledećoj situaciji. Znači u vremenu kada je Telekom ušao u razvoj novih telekomunikacionih tehnologija tada je napravljen dogovor da nijedna velika kompanija koja uvozi opremu ne može direktno da je uveze. Napravili smo zajednička preduzeća, ako se sećate Simens VF Tel, Pupin Alkatel i tako dalje. Koji je zadatak bio? Oprema dolazi, preuzimaju naši inženjeri, oni je montiraju, oni softverom ovladavaju i mi znamo tehnologiju. U ovom slučaju kad samo budemo uvozili tehnologiju i ostanemo bez inženjera a svi će raditi napolju, mi ćemo čekati da neko dođe da nam popravi centrale i to će trajati danima, a ne daj Bože da se nešto desi kao što je neko bombardovanje ili neka havarija, tu su nam vrlo mali izgledi…

Putniković - Vas koji ste se ovako lepo uključili u diskusiju pozvaćemo, ako nas u Skupštinu Srbije Odbor za privrednu reformu pozove, pa da iznesete svoje argumente i da nam tako pomognete jer ako možda mi sami iz našeg Odbora nismo uspeli da zainteresujemo vladu, možda uz vašu pomoć uspemo Skupštinu Srbije.

Popov - Ako neko dođe sledeći put, s obzirom koliko nas ima, možemo i na ručak da ih vodimo i da nastavimo debatu…