SLUČAJ TELEKOM: JAVNOST PROTIV VLASTI
Vlasti se i dalje ne obaziru na upozorenja stručnjaka da je prodaja najvrednijeg srpskog preduzeća kontraproduktivna, nepotrebna i nezakonita, zaključeno na skupu “Telekom će prodati, zar ne?”
Stručna javnost je retko kada do sad reagovala kao protiv privatizacije Telekoma Srbija, iznoseći brojne argumente zašto kompaniju sa najvećim profitom u Srbiji ne treba uopšte prodavati, a ako baš mora - zašto vreme krize nije najbolji trenutak, zašto se ne sme prodavati infrastruktura, zašto se moraju poštovati zakoni i procedure. Međutim, bahatost političara na vlasti možda je više nego ikada došla do izražaja, stručna javnost ne dobija nijedan odgovor, a mediji pod kontrolom vlasti o svemu tome gromoglasno ćute, tvrde učesnici skupa u Medija centru “Telekom će prodati, zar ne?”.
Pres klub "Telekom će se prodati, zar ne?" (s leva na desno): Jelica Putniković,
moderator, Slavoljub Kandić, Verica Barać, Dragan Petrović
Za sindikate Telekoma priča još nije gotova, a Slavoljub Kandić, predsednik Jedinstvenog sindikata Telekoma Srbija ističe da do privatizacije ima još dosta da se desi.
“Ovo je nemila tema za zaposlene u Telekomu. Država je u velikoj krizi kada želi da proda ono što je najvrednije u Srbiji, ali ne sme da kaže to građanima. Stav svih sindikata u Telekom grupi, što znači i u Telekomu Srpske, M-telu u Crnoj Gori i Telusu, je da su protiv privatizacije. Prodajom se ne dobija ništa osim novca koji bi se potrošio, kao i do sada, za predizbornu kampanju. S druge strane, gotovo je sigurno da će poskupeti usluge, kao što se i dogodilo svuda u okruženju. To pre svega znači poskupljenje pretplate na šta građani ne mogu nikako da utiču. Investicioni ciklus će biti manji nego što je sada, a u tenderu nigde ne piše ništa o obaveznim investicijama. Telekom je prošle godine investirao 230 miliona evra i to ne samo u gradovima već i po selima. Na kraju, iz iskustva u okruženju možemo reći da će doći do otpuštanja i zato su radnici zabrinuti za svoj status. Prema elaboratu Siti banke Telekom nema viška zaposlenih, ali novi vlasnik će gledati samo kako da poveća profit, zato će otpuštati ljude, a zato će opadati i kvalitet usluga”, upozorava Kandić.
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije ističe da je ovo ozbiljan primer sistemske korupcij, jer kada god se ne poštuju propisi i procedure može se u to posumnjati.
“Trebalo je da Ministarstvo za telekomunikacije predstavi Vladi svoju odluku o prodaji sa kompletnom analizom i obrazloženjem, pa Vlada da donese odluku sa obrazloženjem i sve to da bude dostupno javnosti. Prodaja državnog kapitala mora se voditi po Zakonu o privatizaciji, koji je koliko - toliko transparentan, a mi ovde mesecima ne znamo ko prodaje, a ministarka za telekomunikacije ni sama ne zna šta se prodaje”, tvrdi Baraćeva.
Verica Barać - predsednica Saveta za borbu protiv korupcije
Poseban fenomen je što se prodaje najprofitabilnija firma, a evropski standardi to čak ni ne zahtevaju od nas.
“Evropa traži liberalizaciju tržišta i uvođenje konkurencije, a ne prodaju dominantnog operatera. U većini razvijenih zemalja upravo tako je i urađeno. Takođe, prema Zakonu o privatizaciji i Zakonu o koncesijama infrastruktura ne može biti u prometu, već se samo može dati na korišćenje ili u koncesiju. Ipak, očigledno je da država prodaje infrastrukturu, što je prirodan monopol, a to je najopasnije. Država je trebalo da zadrži infrastrukturu i da je svim zainteresovanim da na korišćenje pod povoljnim uslovima”, kaže predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
Druga je priča da država prodaje vrednu kompaniju u trenutku kada nema šanse da izvuče visoku cenu.
Dragan Petrović, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu ističe da je prema nekim procenama vrednost Telekoma 5,5 milijardi evra, dok je cifra koja se sada nudi za 51 odsto kapitala daleko niža.
“Prodaja je uski interes političke oligarhije, da prodaju dok su na vlasti, jer sutra možda neće biti. Veštački će podići standard građana, a za to koriste prodaju kapitalnih dobara i zaduživanje države”, ocenjuje Petrović.
Slavoljub Kandić je ocenio da kada uporedi sa cenom za koju je prodat Mobtel ili za koju je kupljen Telekom Srpske, onda se Telekom prodaje za bagatelu.
Govornici su ocenili da u Srbiji ne samo da nedostaje kritika javnosti, već ne postoji ni opozicija, jer se niko nije ozbiljno suprotstavio prodaji Telekoma.
“Prodaja Telekoma je fantastična šansa za opozicionu stranku da pokaže kako vlast salbo radi. Ali kod nas sve opozicione stranke samo deklarativno i blago su rekle da su protiv prodaje, ali ništa po tom pitanju nisu uradili. S druge strane, mediji su kontrolisani, pa tako javni srevis nije imao nijedan ozbiljan razgovor na ovu temu, a ostali mediji uglavnom samo pričaju o tome kako će se potrošiti pare. Ministar nas vraća na plemenski, ili možda mafijaški, nivo, pa nam govori kako treba da im verujemo na reč da neće proćerdati pare. I to u državi u kojoj ne postoji nikakva kontrola trošenja javnih finansija”, ogorčena je Verica Barać.
Ona je dodala i sumnjivu ulogu konsultantske kuće CesMekon u prodajama Telekoma.
“Kada je Milošević prodavao deo Telekoma 1997. godine, jedini domaći konsultant bio je CesMekon. Sadašnji premijer Mirko Cvetković bio je izvršni direktor ove kuće i to dok je radio kao direktor Agencije za privatizaciju. Sada je njegov savetnik i član dve komisije za prodaju Telekoma, sin vlasnik CesMekona, Dušan Nikezić”, objasnila je Barać.
Slavoljub Kandić je ukazao i na činjenicu da će novi vlasnik sasvim sigurno koristiti firme iz sopstvenih zemalja kao podizvođače, a takođe će i nabavljati opremu od njih umesto od srpskih preduzeća.
“Od Telekoma ne žive samo zaposleni u ovoj kompaniji već i hiljade ljudi u firmama koje su naslonjene na Telekom. Pa i sada sa 20 odsto, grčki OTE na svakom koraku gleda da angažuje grčke firme u nabavkama”, kaže Kandić.
