RASRDJENI SVIH ZEMALJA, UJEDINITE SE!

“Rasrdite se” (Indignez-vous, Edition Indigene), politički pamflet Stefana Esela pojavio se u francuskim knjižarama 20. oktobra prošle godine. Za samo 80 dana, ova knjižica se prodala u tiražu od 950.000 primeraka, postavši tako ne samo najveći francuski izdavački uspeh 2010. godine, nego i društveni fenomen. U čemu leži uspeh pamfleta dugog 32 strane i prodavanog za tri evra? Odredjeni analitičari smatraju da je u pitanju spoj malog broja strana, niske cene i komercijalnog naslova, medjutim, problem je mnogo složeniji od marketinške ujdurme.


Stefan Esel

Eselov pamflet je poziv na društveno-političko angažovanje u ime nepravdi koje manjine čine većini.

“Želim vam svima da imate motiv za rasrdjenost. To je dragoceno. Kada vas nešto rasrdi kao što je mene rasrdio nacizam, onda postajete borbeni, jaki i angažovani”, piše Esel, Francuz rodjen u Berlinu od oca Jevrejina, francuskog ambasadora, učesnik II svetskog rata, logoraš u Buhenvaldu, jedan od autora Povelje ljudskih prava sačinjene 1948. godine. Star 93. godine, Esel više nije u obavezi da ikome išta dokazuje, ali smatra da mu je obaveza da podseti gde se nalaze granice ljudskosti.

“Razlozi da se rasrdimo, danas, mogu da izgledaju manje jasni nego ranije, jer je svet odviše složen. Ko komanduje, ko odlučuje? Izmedju svih struja nije lako videti ko vlada. Mi više nemamo posla sa malom elitom čija kretanja dobro razumemo. U pitanju je šira struktura za koju znamo da je medjuzavisna”, piše Esel. “Današnja medjunarodna diktatura finansijera (...) preti miru i demokratiji”, nastavlja on, rasrdjen pred licemerjem vlada i velikih kompanija koje u javnim nastupima neprekidno propagiraju prava, jednakost i ekonomiju koja služi svima, a posebno najsiromašnijima. U stvarnosti, oni uvek nalaze jednostrana rešenja koja im omogućavaju da sačuvaju političku i ekonomsku moć od koje ima korist samo odredjena elita, a ne većina gradjana.

“Mi živimo u svetu u kome posednici još uvek imaju pravo na svu zaradu, dok ostali ne znaju kako da pruže otpor.”

Esel podseća čitavu Francusku da je neophodno zajedničke vrednosti staviti iznad akumuliranja ličnog materijalnog bogatstva. Instrument Republike ne može da bude okamenjena doktrina komunista, ali ni beskonačne i samoubilačke stepenice kapitalizma. Uprkos opštoj duhovnoj klonulosti koja vlada zemljom, Esel svojim tekstom pokušava da u Francuzima probudi vulkan koji, doduše, zagrmi povremeno ali nikada ne bljune lavu jer je, zbog preterane zabrinutosti za sopstveno blagostanje, ona postala mlaka. Pored egoizma i novca, najčešće, nema mesta ni za kakve druge vrednosti. Iz ekonomskih kriza nisu izvučene nikakve pouke, jaz izmedju bogatih i siromašnih danas je veći nego ikada a trka za novcem ohrabrivana je više nego išta drugo.

Na mesto Sarkozijevog šupljeg slogana “raditi više i zaraditi više”, kojim se rad svodi samo na novac, Esel smatra da bi nacija mogla pre da se okupi oko ideje “raditi više i deliti bolje”. Okupiti se oko alternative u kojoj bi “opšti interes” bio iznad “ličnog interesa”, za njega bi bio povratak osnovnoj devizi francuske Republike – “sloboda, jednakost, bratstvo”. Esel smatra da je za tako nešto sloboda osnovni uslov, ali i jedan od najnesigurnijih elemenata. Bez osigurane jednakosti u pravima i solidarnosti, sloboda nema smisla.

Procenjujući da se sloboda danas ogleda u ekonomiji finansijera i da je stavljena na raspolaganje samo nekolicine posednika, on zaključuje da takve prilike nisu pomirljive ni sa jednakošću, niti sa bratstvom. Zato Esel poziva na “gandifikaciju” i “mirnu pobunu”, u kojoj bi rasrdjenost bila ključ angažovanja. Izbacujući druge motivacije koje bi mogle da se pretvore u političku akciju – osvešćivanje, racionalna odluka, ljubav prema pravdi i istini – on smatra da gradjani ne bi trebalo da se prepuste vladajućim strukturama, nego da se organizuju kroz velike medjunarodne društvene forume i tako sebi da otvore puteve neophodnih ekonomskih obnova.

Stefan Esel smatra da je od 1948. godine učinjen značajan progres – dekolonizacija, ukidanje rasne segregacije, pad Berlinskog zida – medjutim, ta tendencija je zaustavljena i okrenuta u suprotnom pravcu od 2000. godine. Po njegovom mišljenju, na početku 21. veka, prekretnica je bila dolazak Džordža V. Buša na čelo SAD-a, 11. septembar i vojna intrvencija u Iraku. “Nalazimo se na pragu, izmedju užasa prve decenije i mogućnosti narednih decenija. Medjutim, potrebno je verovati; potrebno je, uvek, nadati se”, zaključuje Esel, dodajući da se današnje političke i ekonomske strukture nalaze se u velikim problemima jer ne znaju da reše nove probleme, pre svega, zaštitu planete i raspodelu bogatstva.

Ideja za ovu knjižicu nastala je iz kratkog govora Stefana Esela maja 2009. godine na visoravni Glier, jednom od legendarnih mesta francuskog Pokreta otpora tokom II svetskog rata. Izdavač, inače vrlo angažovan u borbi za ljudska prava i ljudsko dostojanstvo, ponudio je Eselu da proširi govor i objavila ga u malom tiražu od osam hiljada primeraka. Danas, kada je broj prodatih kopija stodvadeset puta premašio prvi tiraž, za pamflet su se zainteresovali izdavači iz petnaestak zemalja sa više kontinenata, što dokazuje da su nepravde toliko velike i neizdržive da se društvo, na svim meridijanima, svakoga dana sve više cepa. Nadajmo se da će se Eselova misao uroditi plodom i da će narcisoidno društvo krenuti putem solidarnosti.

http://www.dailymotion.com/video/x9c5vr_stephane-hessel-au-plateau-des-glie_news

(Snimak govora Stefana Esela maja 2009. godine na visoravni Glier, nadahnuće za pamflet “Rasrdite se”)