PREDLOG ZAKONA O ZABRANI DISKRIMINACIJE
Za ulazak u EU obim zaštite ovih prava nije određen pa je svakoj državi, zavisno od konkretnih okolnosti, ostavljeno da odluči o obimu te zaštite. Kako će reagovati matičari kada dobiju zahtev za registraciju braka istopolnih lica, pita se u saopštenju Fonda za razvoj demokratije.
U zaštiti od diskriminacije, kao svoj dan, lezbijska, gej, biseksualna i transseksualna populacija (LGBT) slavi 27.06.1969. godine kada je došlo do sukoba sa policijom u Njujorku. Od tada američki državnici uvažavaju glasove ove populacije pa se računa da je Klinton u izbornoj kampanji dobio oko dvadeset miliona LGBT glasova.
Inače, sve do 1974. godine u SAD se smatralo da je homoseksulanost oboljenje. Te godine, Američko psihijatrijsko društvo, većinom glasova, donelo je odluku da homoseksulanost više nije oboljenje.
Tri godine kasnije, 1977. godine, Svetska zdravstvena organizacija homoseksulanost je skinula sa liste bolesti.
Uslov, nepoznatiog obima, za ulazak u EU
U cilju zaštite LGBT od diskriminacije, članom 13. Amsterdamskog ugovora utvrđena je obaveza zemalja, koje hoće da postanu članice Evropske unije, da moraju doneti posebne antidiskriminatorne zakone bez obzira što zaštitu ljudskih prava predviđaju i svojim ustavima.
Međutim, za ulazak u EU obim zaštite ovih prava nije određen pa je svakoj državi, zavisno od konkretnih okolnosti, ostavljeno da odluči o obimu te zaštite.
Javnost Srbije nije upoznata sa obimom prava LGBT u drugim zemljama, osim informacije da je Predlog srpskog Zakona o zabrani diskriminacije pohvaljen u SAD i Nemačkoj iako njihovi propisi ne sadrže toliki obim prava niti toliki obim zaštite. Predlog Zakona o zabrani diskriminacije izjednačio je u potpunosti sve domaće i strane državljane u Srbiji i pružio im je neograničenu zaštitu u pogledu seksualne orijentacije ili bilo kojih drugih prava.
Čija su prava veća?
Verovatno smatrajući da se radi o izjednačavanju suprostavljenih prava - prava marginalne grupacije sa pravima pretežne populacije - za sada su reagovale verske zajednice, ali se mogu očekivati i drugi nesporazumi u primeni ovog zakona. Npr. kako će reagovati matičari kada dobiju zahtev za registraciju braka istopolnih lica; kako će reagovati centri za socijalni rad kada usvojenje deteta zatraže istopolni supružnici itd.
U tom smislu treba pomenuti za Srbiju obavezujuće propise, Ustav Srbije i Evropsku konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda jer, primera radi, član 62. Ustava Srbije i član 12. Evropske konvencije zabranjuju istopolne brakove.
Iz napred navedenih razloga bilo bi korisno da se o obimu zaštićenih prava, blagovremeno izjasne građani, matičari, sudovi, policija, Ustavni sud Srbije, verske organizacije i svi drugi koji će, pod pretnjom kažnjavanja, biti obavezni da primenjuju ovaj zakon ili da utvrđuju cilj i/ili nameru iz člana 3. Predloga Zakona koji glasi:
“Zabranjeno je vršenje prava utvrđenih ovim zakonom protivno cilju u kome su priznata ili s namerom da se povrede ili ograniče prava drugih“.
Fond za razvoj demokratije
