ORGANIZOVANO EVROPSKO PEGLANJE MEDIJA

Madjarska je 1. januara preuzela predsedavanje Savetom Evropske unije a Viktor Orban, šef madjarske vlade, konzervativac i populista, u narednih šest meseci uticaće svojim vizijama na zakonodavne i regulativne odluke Unije. Ova vest skoro da i ne bi imala posebnog značaja, da se madjarski premijer nije odlikovao nedavno donetim zakonom o progonu novinara. Naime, 21. decembra, u madjarskom parlamentu, koji dvotrećinski drži Orbanova partija Fidesz, usvojen je novi zakon o medijima.


Viktor Orban, šef madjarske vlade

Svaki prilog ili tekst objavljen u javnosti, mora da bude "politički uravnotežen" i da ne vredja "ljudsko dostojanstvo". Kazne za kršenje ovih maglovitih i nedefinisanih pravila biće, za televiziju, 720.000 evra, a za novine i internet sajtove 90.000 evra. Medijski savet, organ koji će kontrolisati javna glasila i novinare, sastoji se od pet članova Orbanove partije Fidesz. Da bi peglanje medija bilo potpuno, Medijski savet može da kontroliše sva dokumenta i sve instrumente inkriminisanog medija, već na osnovu sumnji da ovi pripremaju vesti čiji sadržaj nije "politički uravnotežen". Pošto zlo mora da se satre u korenu, Orbanov zakon, pod pretnjom kazne zatvora, zahtevaće od novinara da otkrivaju svoje izvore za svako pitanje koje bude proglašeno kao važno za državnu bezbednost.

Ova vest nije podigla previše prašine u Evropskoj uniji te se, osim Nemačke i Luksemburga, niko nije oglasio. Pogotovo se nije oglasila Francuska, zemlja koja tvrdi da je iznedrila Povelju ljudskih prava i time omogućila stvaranje modernih demokratija. Poznavaoci prilika nisu se začudili jer francuski predsednik Nikola Sarkozi već duže vreme pokušava da ućutka novinare svoje zemlje. Radikalizacija je započela prošle godine.

Filip Val, direktor državne radio stanice France Inter, tokom prošle godine, otpustio je pet hroničara koji su svojim humorističkim prilozima komentarisali svakodnevnicu. Kritikovanje vlade, ministara, predsednika i njihovih prijatelja, koštalo ih je radnog mesta. Istovremeno, u javnost je procurela afera Lilijane Betankur, milijarderke i vlasnice kozmetičkog giganta Oreal. Postoje osnovane sumnje da je Lilijan Betankur ilegalno finansirala predsedničku kampanju Nikole Sarkozija a da joj je on, potom, "legalno" smanjio porez za 30 miliona evra.

Više novinara je krenulo u potragu za dokumentima i svedocima, što se pokazalo vrlo neprijatno za predsednika države. Tako su, tokom oktobra, nepoznata lica upala u stanove novinara redakcija Le Monde, Le Point i Mediapart i ukrala, ne novac, nakit i stereo uredjaje, nego lične kompjutere novinara koji su pisali o aferi Betankur. Poruka je bila jasna – držimo vas na oku, vas i vaše izvore.

Potom, novembra meseca, na neformalnoj konferenciji za štampu u Lisabonu, novinari su predsedniku Sarkoziju počeli da postavljaju pitanja povodom prodaje podmornica pakistanskoj vojsi i velike kradje novca koja se odigrala 1995. godine. U pitanju su milioni evra koji su kao mito dati pakistanskim oficirima a iste tolike sume završile su u džepovima francuskih političara, posebno Eduara Baladira, za koga se veruje da je tim novcem finansirao svoju predsedničku kampanju koju su organizovala dva mlada političara – Nikola Bazir i Nikola Sarkozi, inače ministar Budžeta u Baladirovoj vladi.

Baladir je izgubio, Širak je postao predsednik i, smatra se, da je vrlo brzo obustavio novčane isplate pakistanskim moćnicima. Pretpostavlja se da su razljućeni pakistanski posrednici, 2002. godine, organizovali atentat na Direkciju za pomorsku izgradnju u Karačiju u kome je poginulo jedanaest francuskih državljana. Niko od novinara do sada nije uspeo da se dokopa bilo kakvog dokumenta jer vlada, uporno, na svaki od njih lepi etiketu "državna tajna".

Na spomenutoj konferenciji za štampu u Lisabonu, jedan novinar je za svoj stav o aferi Karači, koji je proizilazio iz "ličnog ubedjenja", dobio nervozan odgovor predsednika države:

"Vi mora da ste pedofil; to je moje lično ubedjenje."

Sarkozi je odmah i završio konferenciju za štampu, pozdravljajući novinare:

"Prijatelji pedofili, vidimo se sutra. "

U ovakvom svetlu, potpuno je jasno zašto se francuski predsednik nije oglasio povodom represivnih madjarskih zakona o medijima. Naravno, neophodno je i spomenuti da se na čelu devetnaest, od dvadeset sedam zemalja Evropske unije, nalaze konzervativni, liberalni ili populistički predsednici kojima demokratija nije najvažniji politički cilj.

Uprkos sve moćnijim sredstvima komunikacija, novinarstvo nailazi na sve veće prepreke. Jedna od prepreka je, sve češće, tretiranje informacije kao najobičnije robe a druga, mnogo teža, jeste progon novinara i ućutkivanje njihovih izvora. Jedini način da novinari ne budu zarobljenici nedemokratski režimlija jeste čitalaštvo zainteresovano za dogadjaje oko sebe.

Zato, čitajte vesti, ukrštajte informacije, razmišljate o njima, pričajte o pročitanom i kažite nam vaše mišljenje. To je jedini način da se u današnjem svetu slobodnog prometa robe, očuva i slobodan prometa informacija. Ne dozvolite da nas čvrstorukaške metode raznih Orbana, Berluskonija, Sarkozija i Dinkića sateraju u jednoumlje i medijsku tišinu. Teka tada od demokratije neće ostati ništa.