NEMAČKI VOJNICI ODLIKOVANI PRVI PUT POSLE RATA
Sporna odluka nemačke kancelarke - opasan presedan?
Kancelarka Nemačke Angela Merkel dodelila je četvorici vojnika na službi u Avganistanu ordene za hrabrost, prva odličja nemačkim vojnicima posle Drugog svjetskog rata. Levica i pacifisti su, medjutim, odmah na to reagovali kao iglom ubodeni, upzoravajući da bi to mogao biti "opasan presedan".
(AP Photo/Herbert Knosowski)
Nigde u svetu to ne bi privuklo nikakvu pažnju, bila bi to eventualno samo agencijska vest... Predsednica vlade zakačila je ordene na grudi četvorice vojnika za pokazano junaštvo. Ali, to u ovoj zemlji, medjutim, odmah evocira mučne uspomene na Treći Rajh i nacističku propagandu. Gvozdeni krst je svojeručno zakačinjao na grudi vojnika lično nacistički firer Adolf Hitler. On je to odlikovanje dobio u Prvom svetskom ratu i uvijek je govorio da je to bio jedan od najlepših trenutaka u njegovom životu. Posle poraza nacista i završetka rata odlikovanje vojnika je postalo tabu. Pacifistička Nemačka je živela s geslom: nikad više rat...
Poslednjih desetak godina Bundeswhr se, medjutim, aktivnije uključuje u rešavanje regionalnih sukoba i borbu protiv terorizma. U mirovnim operacijama u inostranstvu angažovano je sada preko sedam hiljada nemačkih vojnika, od čega polovina u Avganistanu. Vlada je nedavno zato odlučila da prvi put posle rata oživi praksu odlikovanja vojnika. Precizirano je da se dodeljuju ordeni za dela koja "daleko premašuju hrabrost u okviru izvršavanja naredjenja" i uvedena je Medalja odnosno Krst za hrabrost koji se i po nazivu i izgledu razlikuje od famoznog Gvozdenog krsta, uvedenog još u vreme Prusa, kasnije "obogaćenog" svastikom tj kukastim krstom.
Takozvani Krst hrabrosti dobili su vojnici koji su su prošle godine u avganistanskom Kunduzu rizikovali živote spasavajuúci ranjene vojnike i decu koje je napao atentator na biciklu. "U Nemačkoj se stalno diskutuje o rizicima kojima su izloženi naši vojnici", rekla je na ceremoniji uručivanja ordena kancelarka Merkel. Krupne reči nije štedeo ni ministar odbrane Franz-Jozef Jung koji je poneseno govorio o "istorijskom danu za Bundeswehr". Takav pristup forsira naročito konzervativna sttranka CDU koja je sebi postavila za cilj da popravi sliku vojske u javnosti.
Levica je dodeljivanje odlikovanja kritikovala oštro, označila to za "glorifikaciju armije" i "oživljavanje suvišnih rituala". Toj kritici se priključila jevrejska zajednica koja smatra da se radi o "probnim balonima koji treba da testiraju reagovanje naroda".
Sudelovanje u operaciji protiv talibana u Nemačkoj je sve manje popularno. Prema poslednjim anketama, čak 61 posto Nemaca traži da Bundeswehr odmah napusti ovu zemlju. Tu misiju je 2002. godine podržavala većina Nemaca. Nepopularnosti je doprinelo posebno to što je u medjuvremenu u toj operaciji poginulo 35 nemačkih vojnika, a mnogima smeta i orvelovska retorika Ministarstva odbrane koje ne govori o ratu već docira o tome da vojska služi za odbranu, a ne za borbu.
Povlačenje, medjutim, nije uopšte aktuelno. Nemački parlament je nedavno usvojio slanje još četiri aviona Avaks i 300 dodatnih vojnika u Avganistan. To su novi kandidati za ordenje, ali i mrtvačke kovčege.
