MILANOVIĆ: RAKIĆ JAČI OD TADIĆA

Vapaj velikog broja ljudi koji pate od bahatih korupcionaša, koje štiti vlast, kao i nemogućnost da dalje časno obavlja posao, bili su razlozi savetnika ministra zdravlja Ljube Milanovića da javno progovori o ovom društvenom zlu.

U razgovoru za naš list upro je prstom u državnu vlast, prozvao kabinet predsednika Tadića, okrivio neke ljude iz vrha policije za opstrukciju, a specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića optužio za tajno i neovlašćeno skidanje sa spiska onih koji su posle sprovedenih istraga bili predviđeni za hapšenje.
Posle svega izrečenog i dalje ste na mestu savetnika ministra zdravlja?
- Povući ću se samo u slučaju da svi sa liste budu pohapšeni i procesuirani. Boriću se sve dok me ne najure. Na to su me obavezale patnje i vapaji ljudi koji svakodnevno stradaju od bahatosti korumpiranih. Obavezali su me i oni koji su imali veliku korist od korupcije. Najzad, rekao sam sebi da ukoliko dođem u situaciju da mi ruke budu vezane - obratiću se medijima. To vreme je došlo i, evo, progovorio sam.

Ko vam je onda vezao ruke - vlast, policija...?
- Pre svega vlast, koja je izbegavala da se suprotstavi pomahnitaloj korupciji. Vlast koja je primenjivala selektivnu pravdu, čime je vređala dostojanstvo i čast svojih građana.

Takođe, i policija koja je imala sve podatke o svim slučajevima, ali su njeni pojedinci u vrhu vršili otvorene opstrukcije, čime su kaljali obraz onim časnim policajcima sa kojima sam iskreno sarađivao.

Da li i ministar policije pripada tom optuženom vrhu?
- Ministar policije je pre svega političar i ne znam kako je razumeo moje poruke. No, ako je pametan tumačiće ih pravilno, jer moje izjave samo mu idu u prilog, olakšavaju mu posao.

Da budem precizniji, ministar ima veliku odgovornost u MUP-u, a nikakve ingerencije. Sve sam rekao.

Prozvali ste mnoge, pomenuli ste i predsednika države Tadića?
- Iz vaspitanja i patriotizma nikada ne bih vređao funkciju predsednika države, jer bi time vređao i Srbiju. Dakle, nisam prozvao Tadića, već njegov kabinet, a u kabinetu Mikija Rakića, kao osnovnog krivca za teške slučajeve korupcije u zemlji. Zbog te njegove neobjašnjive moći mislim da Rakić više nije šef kabineta, već predsednik države, a Tadić šef kabineta.

No, takva pojava nije izolovan slučaj, Borko Stefanović prevazišao je svog šefa Jeremića, koji više ne može ni da uđe u Ministarstvo na čijem je čelu. A, Tadić je kriv jer je na tim funkcijama postavio sve te ljude.

Znači, direktno za korupciju okrivljujete Mikija Rakića?
- Taj čovek je po Srbiji razmeštao svoje ljude. Pa, ko onda može da bude krivac?

Uprli ste prstom i na šefa BIA Sašu Vukadinovića?
- Ma kakav šef BIA, on jadan ne zna ni gde stanuje, ni gde je. Zbog toga ima pratnju ne da bi ga čuvali, već da bi ga odvezli do kuće. On je jedan od onih koji nije sposoban da smisli neku rafiniranu akciju, ali može da organizuje da me neko prebije.

Opasno je, kažu, suprotstavljati se obaveštajcima?
- Baš oni su me naučili da trpim i da se ne žalim na odgovor sistema. Još 1996. dobio sam prvu motku po glavi kada sam posle završene istrage optužio Jovicu Stanišića za Badžino ubistvo. Tada sam "zaradio" četiri i po meseca zatvora u Nišu.

Bio sam jedini koji je 2000. godine krenuo na zemunski klan i Legiju, definisao ih kao najopasniji problem u zemlji. A, kada sam podneo tajni izveštaj o ubistvu Ćuruvije, odmah sam bio sklonjen, a oni koji su me "počistili" i danas se nalaze na visokim funkcijama.

Na kraju, ima li rešenja, kakva su vam očekivanja?
- Očekivanja su različita, već vidim mehanizme dezavuisanja mog imena i integriteta. Oplešće me po svim pravcima, reći će da nisam to što jesam. Međutim, nastavljam borbu i ukoliko bude trebalo izgovoriću još gore stvari, obelodaniću još mnogo toga.

Stankoviću treba vremena

- Ministar zdravlja Zoran Stanković je jedna časna jedinstvena figura i na njegov rad i dobre namere niko ne može da stavi bilo kakvu primedbu. Korupciju, koja divlja, nasledio je. Da bi je rešio potrebno mu je vreme.

Od "Poskoka" do obaveštajca
Ljuba Milanović ceo svoj dosadašnji radni vek proveo je u policiji kao inspektor i obaveštajac.

Zapamćen je, između ostalog, po vođenju specijalne istražne jedinice "Poskok", koja je kasnije rasformirana.

Godine 2005. bio je imenovan za šefa Spoljne obaveštajne službe (SID), zadužene za kontakte sa stranim obaveštajcima u zvanju ambasadora.

Posle toga, otišao je u Zagreb u svojstvu savetnika ambasadora u Hrvatskoj.