MEDIJSKI MRAK GUTA TELEKOM

Vlast krije od javnosti dokumenta i podatke koji se tiču prodaje Telekoma, dok s druge strane mediji skoro da i ne reaguju na apele i argumente stručne javnosti da je prodaja nepotrebna, netransparentna i otvara veliki prostor za korupciju, zaključak je stručnjaka sa konferencije za novinarena Portala Pištaljka, na
temu "Korupcija u prodaji Telekoma".
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije istakla je da je Savet još 20. oktobra uputio pismo Vladi sa predlogom da objavi odluku o prodaji Telekoma, kao i da objavi predlog nadležnog ministarstva sa svim obrazloženjima i analizom zbog čega je neophodna prodaja ove kompanije.


Verica Barać i Aleksandra Smiljanić

"Do danas nam nisu odgovorili. Ostaje pitanje zašto se to krije. Pitanje je i zašto ga prodaje Ministarstvo odnosno Vlada, a ne Agencija za privatizaciju koja je nadležna za prodaju državne imovine. To je kod nas pravilo da se pre privatizacije sakrivaju stvari, a onda na površinu izlaze afere i sudski sporovi, a odštetu posle plaća narod. Mesecima stručna javnost prati prodaju Telekoma, postavljaju pitanja i nikada nisu dobili nijedan odgovor, a u medijima je kao da se ništa ne dešava. U Srbiji su sve institucije blokirane i pod kontrolom Vlade, ali javnost ne može biti blokirana", upozorila je Verica Barać. "Ozbiljnim pritiskom javnosti se može sprečiti prodaja ili uticati da se obavi na zakonit način", izjavila je Verica Barać, uz ocenu da "niko ozbiljan u uslovima krize ne prodaje Telekom. Sve institucije su pod kontrolom stranaka. Zato je ovo test javnosti i medija koji, prema svemu sudeći, nećemo položiti, jer su mediji kontrolisani", rekla je Verica Barać. Ona je istakla da se mora sprečiti prodaja Telekoma jer ako se proda - od kontrole tog novca nema ništa.

Infrastruktura se ne sme prodavati

"Infrastruktura može da se da po koncesiju, ali ne može da se proda. Neke stvari su van prometa. Toga treba da budu svesni i stranci koji budu kupovali, jer mogu da se suoče sa dugotrajnim sudskim sporovima. Infrastruktura mora biti odvojena od kompanije, a tržište librealizovano, kako bi se zaštitio opšti interes. Kada se proda infrastruktura, država prodaje monopol", ocenila je Barać. Ona je podsetila da su tako prodati i izvori nafte i gasa zajedno sa NIS-om ili kamen sa cementarama.

"Tako su rasprodate i luke na Dunavu, a obala i utvrde se ne mogu prodavati. Vlasti namerno ovih 10 godina ne žele da usvoje zakon o javnoj svojin da bi mogle da prodaju sve tako u paketu", ističe Verica Barać. Ona je upozorila i na "slučajnosti" koje se dešavaju oko prodaje Telekoma.

"Jedini privatizacioni savetnik Telekoma 1997. godine bila je konsultantska kuća "Ces Mekon". Sada je čovek iz "Ces Mekona" predsednik vlade, a sin osnivača Ces Mekona je član obe komisije koje odlučuju o prodaji Telekoma danas. To nisu naivne činjenice", istakla je ona.

Svi argumenti vlasti za prodaju Telekoma koji su stigli do javnosti nisu tačni, izjavila je Aleksandra Smiljanić, profesorka na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i bivša ministarka telekomunikacija.

"Telekom izdvaja više za investicije nego u bilo kojoj zemlji u okruženju koje su prodale nacionalne fiksne operatore. Svima je jasno da je konkurencija potrebna ali nigde u svetu telekomunikacije nisu potpuno liberalizovane. Infrastruktura za fiksnu telefoniju se gradi preko 50, a kod nas preko 100 godina i nikom se neće isplatiti da izgradi novu. Kada se proda Telekom sa infrastrukturom to znači da se monopol predaje strancima, a posledice su rast cena, smanjenje investicija i otpuštanja zaposlenih. U Crnoj Gori, Makedoniji i Hrvatskoj gde su privatizovani telekomunikacioni operatori, cene impulsa u lokalnom fiksnom saobraćaju skočile su od četiri do 10 puta. U Srbiji na 100 stanovnika imamo 42 fiksne linije, a u okruženju po 26, što govori o mnogo većim ulaganjima u Srbiji", naglasila je Smiljanić.

Ona napominje i da je u prodatim fiksnim operatorima u okruženju otpušten veliki broj ljudi i da je u tim kompanijama odnos broja korisnika prema zaposlenom mnogo veći kod prodatih kompanija, jer one nemaju nikakva ograničenja i nikakvu obavezu prema društvu.

"Zajedno sa Telekomom odlazi i profit od 200 miliona evra u ovoj godini, a ova kompanija ostvaruje veliki profit uz najmanje cene u okruženju. Takođe se gubi kontrola na milijardom evra koliko iznose godišnji prihodi Telekoma. Pošto su potencijalni kupci u vlasništvu drugih država, oni će naše, domaće kooperante i dobavljače zameniti svojim, a to je jedan od razloga što kupuju operatore u inostranstvu. Prodaja Telekoma nije u interesu građana i države, pa se nameće zaključak da je u interesu pojedinaca, a to je korupcija", kategorična je Smiljanić.


Konferencija za novinare Portala Pištaljka na temu "Korupcija u prodaji Telekoma
Srbija": Vladimir Radomirović, Verica Barać, Aleksandra Smiljanić, Branko Pavlović,
Miroslav Zdravković

Već planiraju provizije

Advokat Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju i zastupnik malih akcionara ocenio je da, ako prodamo Telekom, ulazimo na pogrešan voz koji staje na pogrešnim stanicama. On je podsetio i na protivrečnosti vladajuće garniture o prodaji Telekoma.

"Pre nešto više od godinu dana predsednik Tadić je bio izričito protiv prodaje Telekoma. Pre pola godine govorili su nam da je prodaja 40 odsto akcija idealna stvar, a sada nam kažu da je najbolje da prodamo 51 odsto. Oni nemaju nikakvu ozbiljnu analizu, već imaju potpuno drugačije interese i kako se oni menjaju tako se menja i njihovo mišljenje", ističe Pavlović.

Prema njegovim saznanjima "ekipa" na vlasti je već isplanirala kako da 500 miliona evra od prodaje Telekoma skrenu iz budžeta i iskoriste za podmirivanje raznih potreba.

"Zato su i izmestili glavnog savetnika u prodaji u inostranstvo. Najveći deo novca biće iskorišćen da se rastera konkurencija i da se podmiri stranac koji završava ceo posao. Njihov ciljani kupac nema para da kupi Telekom u otvorenoj utakmici i zato mora da se radi zakulisno i pravi atmosfera da niko drugi ne dođe na tender", ustvrdio je Pavlović.

Takođe, niko iz vlasti se do sada nije potrudio da odgovori stručnjacima koji su dovodili u pitanje njihovu odluku o prodaji i obarali njihove argumente.

"Nemaju kontraargumente, jer se tu radio ciframa koje se mogu proveriti. Ostaje im da se prave da stručna javnost ne postoji ili da niko ništa ne može da im kaže jer sve drže u mraku. Za sada još nemamo nikakve obaveze prema investitorima, tako da ima vremena da se otvori javna rasprava. Ali pre svega treba da podele akcije građanima i zaposlenima, pa tek onda da razmišljaju šta dalje", zaključio je Pavlović, zastupnik malih akcionara u mnogim preduzećima u privatizaciji.

Država pred finansijskim kolapsom

Ekonomista Miroslav Zdravković, autor sajta "Ekonomija.org" istakao je da se država zadužuje tempom od 204 miliona dinara dnevno a da je, od formiranja, ova Vlada pogoršala svoje finansijsko stanje za 167 milijardi dinara, ako se ne računaju prihodi od NIS-a.

"Telekom je potrošen unapred a sada samo pričaju priče o nekim investicijama. Para za inesticije nema. Država je izgubila poverenje, banke joj više ne veruju i ne daju pare. Osim toga, u sporazumu sa MMF-om su se obavezali da će prodati Telekom a lokalni problemi ne interesuju Fond. U takvoj situaciji državu bilo ko može da iskoristi i da kupi bilo šta ispod cene. Prodaja Telekoma ne može ništa da poboljša, a ne bi me čudilo da već u aprilu počne priča kako EPS pravi gubitke i treba da se proda", upozorio je Zdravković.