MEDIJI, NOVAC I DRUŠTVENA ULOGA

Ima li budućnosti za štampane medije pored ekspanzije informisanja putem Interneta i da li će preživeti ekonomsku krizu, teme su o kojima je raspravljano u sredu na Samitu štampanih medija u beogradskom hotelu Kontinental.


Beograd - Drugi Press Media Summit Reinventing Print u hotelu Continental:
Zoran Sekulić (u sredini), Vanda Kučera, Vladeta Petrović

Iako se već odavno o medijima govori kao o industriji, novinama i tv emisijama kao proizvodu, a čitaocima kao potrošačima, šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer istakao je da mediji nisu samo industrija, već da imaju ozbiljnu socijalnu ulogu, pogotovo u vremenu krize kada moraju da podrže demokratske procese.
"Mediji sa integritetom i koji su nezavisni, ključni su za demokratsko društvo i vlasnici medija moraju to da znaju. Ipak, dosta je primera, pa i u EU, da se profit stavlja ispred ovih principa”, ukazao je Dežer.

Ambasador Eu u Srbiji napominje da se već nekoliko godina vodi debata o tome da li će Internet uništiti štampane medije, ali oni pokazuju vitalnost, jer 1,2 milijarde ljudi u svetu čita dnevne novine. To je 25 odsto odrasle populacije, a računajući periodičnu štampu 37 odsto popuacije čita štampane medije. S druge strane, položaje štampanih medija je daleko od idealnog i o tome govori pad prihoda od marketinga.

“Uznapredovala kriza uticala je na srpske medije i pitanje je da li privreda može da izdrži njihov veliki broj u Srbiji. Od 60 miliona medijsko marketinškog budžeta televizija je uzela najveći deo i sada je na štampanim medijima da odgovore ovom izazovu", izjavio je Dežer navodeći da na tržištu od 7,2 miliona stanovnika postoji preko 100 televizijskih stanica i više od deset dnevnih novina sa nacionalnom pokrivenošću.

On je pohvalio srpsku vladu zbog donošenja Medijske strategije i spremnost vlade da se izvuče iz vlasništva u medijskim kućama.
Državni sekretar za informisanje i medije Dragana Milićević Milutinović izrazila je uverenje da će Medijska strategija dovesti i do donošenja novih medijskih zakona, što će umnogome uticati na izgled medijske scene.
"Završene su pripreme za formiranje radne grupe za izradu Nacrta zakona o javnom informisanju. Zakon o radio difuziji je u završnoj fazi, ali će sačekati usvajanje Zakona o javnom informisanju kako bi bili usaglašeni", precizirala je Milićević Milutinović.
Prema njenom očekivanju, ovi zakoni će biti gotovi u "rano proleće" iduće godine.
"Politička scena, odnosno parlamentarni izbori, diktiraće kada će ti zakoni biti i usvojeni", rekla je Milićević-Milutinović.
Predsednik Asocijacije medija Srbije Veselin Simonović tvrdi da je tržište na srpskoj medijskoj sceni "urušeno i haotično" i da na njemu vlada "još veće bezakonje nego u prošloj godini".
"Uspeli smo da loš Zakon o oglašavanju uklonimo iz Skupštine, ali
ništa više od toga nismo postigli. Tržište je urušeno i haotično, a kazne prekršiocim zakona selektivne i simbolične", smatra Simonović.

Izvršni direktor Evropske asocijacije novinskih izdavača (ENPA) Fransin Kaningam pohvalila je Srbiju, odnosno srpske medije, što su se prvi pridružili ovoj krovnoj organizaciji za sve štampne medije u Srbiji.
"Misija nam je da predstavimo naše ideje evropskim institucijama i da imamo uticaj na svaku odluku i zakon iz medijske sfere koji se donosi na evropskom nivou", pojasnila je Kaningam i dodala da štampani mediji i njihova onlajn izdanja nisu industrija prošlosti nego budućnosti, jer doprinose demokratskoj debati i razvoju građanske misli.
Glavni urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković upozorio je da štampanim medijima, i pored svih predvidjanja eksperata, "ne bi trebalo spremati nekrolog".
"Raste potreba ljudi da dobiju odgovor zašto se nešto događa. U vreme poplave informacija, kojih ima više nego što možemo da svarimo, ključni su odgovori na to pitanje", smatra Žarković.
Novo doba, dodao je, donelo je i potrebu ka novom profilu novinara i urednika.
"Došlo je doba eksperata koji mogu da pišu lepo i jednostavno o najkomplikovanijim temama. Budućnost štampanih medija tek počinje i
spremni smo da odgovorimo na izazov", zaključio je Žarković.
Robert Čoban, vlasnik Kolor pres grupe, izdavača nekih od najtiražnijih magazina istakao je da su dnevnici i mesečnici u prethodnih godinu dana zabeležili teške padove tiraža, kao i da se veliki broj njih ugasio. On je po tom pitanju pesimističan jer očekuje da će i u narednom periodu biti slična situacija.

“Razlog zašto očekujem da mnogi mediji u Srbiji neće preživeti je zato što su oslonjeni na netržišne izvore finansiranja. To su sredstva iz budžeta koja dobijaju od ministarstava, od javnih preduzeća, inostrani izvori... Svi ti netržišni prihodi traju od pola godine do godinu, a mediji se onda ni ne trude. Kada prestane finansiranje oni su mrtvi. Mediji treba da se okrenu sebi, svojoj kreaciji, sopstvenim brendovima”, smatra Čoban.

On je istakao i da čitaoci ne žele skupe magazine, nedeljnike skuplje od 50, a mesečnike skuplje od 99 dinara. Prema njegovim utiscima, čitaoci i oglašivači traže novine koje daju transparentne podatke o tiražima, sa jeftinijim cenama oglasa i ne žele da im novine naplaćuju nešto što mogu na Internetu da dobiju besplatno.

Zoran Sekulić, glavni i odgovorni urednik agencije Fonet ocenio je da je medijska strategija prvi korak, ali da ključne promene u medijskom sektoru tek predstoje.

“Usvojena medijska strategija za medijski sektor je uglavnom prihvatljiva osim u delu gde država planira osnivanje još šest regionalnih javnih servisa. Dobro je što je precizno napisano da država ne može biti vlasnik medija ni neposredno, ni posredno, preko javnih preduzeća, kao i što se jasno govori o privatizaciji medija. Nakon osam godina od početka privatizacije i dalje imamo između 65 i 70 medija u kojima je država u celosti ili delimično vlasnik. Takođe smo insistirali na transformaciji Tanjuga ili njegovoj privatizaciji, zatim na propisima o koncentraciji i transparetnom vlasništvu nad medijima. Na kraju, akcionim planom se najavljuje menjanje velikog broja zakona i propisa u narednih 18 meseci, pa ćemo videti da li će ova strategija značiti revoluciju u medijskom sektoru ili će samo ostati mrtvo slovo na papiru”, zaključio je Sekulić.