LIČNI INTERESI – JEDINI RAZLOG ZA PRODAJU TELEKOMA

Vlast nije ni pokušala da argumentuje prodaju Telekoma. Ali, u želji da ga otuđi, išla je dotle da prizna svoju nesposobnost da vodi ovo preduzeće. To je jedini argument Vlade, a koji je određen broj ljudi čak i prihvatio, jer smatraju da je to istina. Ipak, istinski razlozi za prodaju državnog operatora mogu biti isključivo lični interesi, jer građani Srbije prodajom Telekoma puno gube, smatra dr Aleksandra Smiljanić, vanredna profesorka Elektrotehničkog fakulteta . U intervjuu za portal „STOP prodaji Telekoma“, bivša ministarska telekomunikacija kaže kako veruje da postoje pritisci na medije da se prodaja Telekoma „ne diskutuje previše“, kao i da je moguće da novinari ne shvataju u potpunosti pogubnost posledica koje će prodaja Telekoma imati po srpsku ekonomiju.

Kako komentarišete argumente vlasti za prodaju Telekoma? S obzirom na to da nijedan od njih „ne pije vodu“, da li je jedini cilj zbog kog Vlada Srbije prodaje Telekom, zapravo popunjavanje budžeta u predizbornoj godini?

Smiljanić: Vlast nije ni pokušala da argumentuje prodaju Telekoma. Ali u želji da proda Telekom, Vlada je išla dotle da prizna svoju nesposobnost da vodi ovo preduzeće. To je jedini argument koji je određen broj ljudi i prihvatio, jer smatraju da je to istina. Naravno, zbog nesposobnosti Vlade, menja se Vlada, a ne prodaje se Telekom. Drugo, niko ne očekuje od Vlade da vodi Telekom, već da postavi stručan menadžment i da prati njegove rezultate. U trenutku kada isti izostanu, Vlada kao i svaki drugi vlasnik menja menadžment. Istinski razlozi za prodaju Telekoma mogu biti samo lični interesi, jer građani Srbije prodajom Telekoma puno gube.

Koji su Vaši argumenti protiv prodaje Telekoma, kao istaknutog stručnjaka?

Smiljanić: Sa Telekomom se prodaje fiksna mrežna infrastruktura koju su gradile generacije, i koju će korisititi generacije. Takva infrastruktura ne može dobiti ravnopravnog konkurenta. Predstavnik velike svetske kompanije u vlasništvu države Norveške, Telenor, je potvrdio u medijima da joj se izgradnja nove fiksne infrastrukture u Srbiji ne isplati. S druge strane, svima su potrebne komunikacije: građanima, firmama, državnoj upravi. Prema tome kupcu Telekoma je zagarantovan ogroman prihod. U zemljama regiona, cene telekomunikacionih usluga su porasle dva i više puta. Dakle prihod Telekoma će porasti bar dva puta, tj. biće bar dve milijarde evra. Ako se Telekom proda, veliki deo ovog prihoda meren u stotinama miliona evra će se odlivati iz Srbije i to u devizama, što kroz profit, što kroz strane kooperante koji će zameniti domaće kooperante. Ovo odlivanje velikih deviznih sredstava će izazvati značajan pad standarda i gubitak velikog broja radnih mesta (ne samo u telekomunikacionoj industriji). Takođe, ako se Telekom proda, celokupna telekomunikaciona infrastruktura će biti u stranom vlasništvu. Kao rezultat, cene telekomunikacionih usluga, dalji razvoj telekomunikacione infrastrukture i industrije, kao i bezbednost razmene informacija će u potpunosti zavisiti od malog broja stranih kompanija. Ovim kompanijama je cilj da izvuku što veći profit, i ne možemo se nadati da će raditi u interesu države Srbije i njenih građana.

Gotovo celokupna stručna javnost se protivi prodaji Telekoma. Tome treba dodati i najveći broj građana, jer se prema relevatnim istraživanjima čak 62% građana protivi ovoj prodaji? Zašto Vlada ne nalazi za shodno da odgovori na veoma ozbiljna pitanja i sumnje koje prate čitav postupak?

Smiljanić: Vrlo je teško shvatiti ponašanje Vlade, naročito kada je očigledno da se ovom prodajom krše i Ustav i zakoni. S obzirom da Vlada nema nijedan argument u prilog prodaji, osim što za sebe tvrdi da je nesposobna, ona ne može da odgovori na pitanja stručnjaka zašto se Telekom prodaje.

U javnosti postoji veliko interesovanje za temu prodaje Telekoma. O tome svedoči peticija Demokratske stranke Srbije, kojom se traži obustava prodaje i koju je potpisalo više od 100.000 građana, brojne tribine, tekstovi na alternativnim medijima, pokretanje sajta STOP prodaji Telekoma… Ali najveći mediji, a posebno televizije, zatvoreni su za ovu temu. Kako to komentarišete?

Smiljanić: Moram da kažem da je većina novina objavljivala članke o mogućim lošim posledicama prodaje Telekoma. Međutim, bilo je mnogo manje članaka na ovu temu nego na neke druge mnogo manje važne teme. Danima se na primer ispunjava medijski prostor pričama o rekonstrukciji Vlade radi ušteda. Bruto plata ministra je par desetina hiljada evra godišnje, a ako prodamo Telekom stotine miliona evra će se odlivati iz zemlje što je jednako zapošljavanju oko pedeset hiljada ministara. (Naravno, dovoljan je samo mali broj ministara da se upropasti zemlja, ali to je druga tema.) Po mom mišljenju, prodaja Telekoma je najvažnija tema u ovom trenutku. Televizije su naročito zatvorene za temu prodaje Telekoma. Verujem da postoje pritisci na medije da se ova tema ne diskutuje previše. Ali moguće je i da novinari ne shvataju u potpunosti pogubnost posledica koje će prodaja Telekoma imati po srpsku ekonomiju. Ne umem da procenim u kojoj meri je razlog za potiskivanje ove teme pritisak na medije, a u kojoj meri je to nerazumevanje problema.

Kako objašnjavate najnovije, nepotvrđene, informacije da su od kupovine Telekoma odustali ruski Vimplekom, Frans telekom, Turksel i egipatski egipatski Veder investments, pa i meksički milijarder Karlos Slim i da kao najozbiljniji kupci preostaju Dojč telekom i Austrija telekom?

Smiljanić: Mislim da vlast kroz vesti o ovoj kombinatorici o kupcima koje protura u medije, uspeva da skrene pažnju sa suštinskih pitanja, a to su: zašto se uopšte Telekom prodaje kada je očigledno da će ova prodaja imati pogubne posledice i kako se vlast usuđuje da proda Telekom kada je to u suprotnosti sa našim zakonima. Da sam novinar, bilo bi mi jako interesantno da saznam (i to saznanje podelim sa javnošću) od predstavnika potencijalnih kupaca da li su čitali Ustav Srbije ili Zakon o privatizaciji, prema kojima se u Srbiji ne prodaju dobra u opštoj upotrebi (kao što je telekomunikaciona infrastruktura) i, uzgred, prema kome Agencija za privatizaciju prodaje državno vlasništvo, a ne Vlada.

Nedavno je izbila velika afera u Nemačkoj, jer je Dojč telekom prisluškivao svoje korisnike? Imajući u vidu da Srbija prodaje i infrastrukturu, postoje li garancije da se nešto slično neće dešavati u Srbiji?

Smiljanić: Ne postoje nikakve garancije da se to neće dešavati u Srbiji. Ustvari, kako su izveštavali svetski mediji, Dojče Telekom je prisluškivao svoje korisnike i u Hrvatskoj. Konkretno, Dojče Telekom je špijunirao novinare koji su pisali članke o nepravilnosti u poslovanju ove velike kompanije. To govori koliko će biti teško kontrolisati rad kupca Telekoma ako se isti zaista proda. Kako ćemo ikad moći da proverimo da se isti neće dogovarati o podizanju cena sa VIP-om i Telenorom, što po zakonu ne bi smeli da rade? Šta će se dešavati novinarima koji pokušaju da istraže ovu temu? Naša regulatorna agencija za telekomunikacije (RATEL) nije se pokazala dosad, i donela je niz nepravilnih odluka koje po pravilu štite velike firme, a ne konkurenciju na tržištu i potrošače. Nema indikacija da će se ovo promeniti, a regulatorna tela su i u drugim zemljama nemoćna u odnosu na velike operatore.

Tender za prodaju Telekoma Srbija se približava kraju. Po Vašem sudu, koji treba da budu naredni koraci, stručne javnosti, opozicionih stranaka, ali i naroda koji je protiv prodaje?

Smiljanić: Mislim da je važno da svako uradi onoliko koliko može. Građani treba da potpisuju peticiju, treba da demonstriraju. Takođe, građani treba da zovu političare, i da im pišu, i da izraze svoje neslaganje sa prodajom Telekoma. Naročito je važno da se obrate članovima Vlade koji su glasali za ovu prodaju, mada nisu imali pravo da to učine. Građani treba da se javljaju i lokalnim političarima koji su im bliži. Partije koje se ne slažu sa prodajom, treba da uporno ukazuju na nezakonitost i pogubne posledice prodaje Telekoma. Treba da koriste što više svog medijskog prostora za ovu temu od sudbinske važnosti. Bilo bi dobro da partije organizuju i demonstracije protiv prodaje Telekoma. Mislim da ovakve demonstrancije sa konkretnom ekonomskom porukom nedostaju u Srbiji. Novinari treba da izveštavaju, a urednici da im puštaju članke.

Aleksandra Smiljanić je rođena u Beogradu, a diplomirala je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala elektrotehniku na Prinstonu, u Americi. Oblasti njenog rada su komunikacione mreže, arhitektura i kontrolni algoritmi internet rutera. Radila je kao profesor na Beogradskom univerzitetu, na Politehničkom univerzitetu u Bruklinu i„Stoni bruk“ univerzitetu u Njujorku. Radila je u istraživačkim laboratorijama AT&T i u NEC u SAD-u.

Izvor:Ekonomski savet DSS