DA LI SU MOGUĆI SLOBODNI IZBORI BEZ SLOBODNIH MEDIJA?

“Savet za borbu protiv korupcije prikupio je podatke na osnovu kojih se može zaključiti da se na medije u Srbiji vrši snažan politički pritisak, zbog čega je nad njima uspostavljena potpuna kontrola. Više ne postoji medij iz kojeg građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije, jer pod snažnim pritiskom koji stiže iz političkih krugova, mediji prećutkuju događaje ili o njima izveštavaju selektivno i nepotpuno“, zaključak je Izveštaja o pritiscima i kontroli medija koji je sastavio vladin Savet za borbu protiv korupcije i koji već mesec dana niko ni iz vlasti ni iz analiziranih medija ne demantuje; i ne samo to već se prave kao da taj dokument ni ne postoji.


Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije

U takvom ambijentu građani Srbije dočekuju izbore 2012. godine na kojima bi trebalo da donesu odluku o tome kakva državna politika će se sprovoditi naredne četiri godine. Dovoljno je malo zdravog razuma da se postavi pitanje „kako doneti pravilnu odluku kada se ne mogu dobiti objektivne i potpune informacije?“ Onaj ko ulaže na berzi bez pravih i tačnih informacija često gubi izgubi novac, a u ovom slučaju ulog je mnogo veći. Konačno, legitimno je i pitanje da li možemo imati slobodne izbore ako mediji nisu slobodni i da li bi to bio dovoljan razlog da se izbori bojkotuju.

Ćutanje medija o (ne)slobodi

Snježana Milivojević, profesor na Fakultetu političkih nauka smatra da je teško građanima da donesu racionalne i objektivne odluke na osnovu informacija iz ucenjenih medija. Takođe, mediji nisu neophodni samo pred izbore, već i u svakodnevnom životu. Zato je alarmantno to što je većina medija autocenzurom izbegla da izvesti o izveštaju o koji tiče slobode medija.


Snježana Milivojević

„Mediji su jedna od najznačajnijih institucija za slobodne izbore. Njihova uloga u izborima je komplikovana i njihov zadatak nije samo da se partije preko njih obraćaju javnosti već i da kritički prate izborni proces. U uslovima kada su ucenjeni, oni se lako mogu pretvoriti u servis političkih partija a ne instrument javnosti. Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije prikazao je drastične razmere političkog klijentelizma i povezanosti političke i ekonomske elite. Društvo ima ozbiljan problem, jer posle 10 godina tranzicije pričamo o osnovnim kategorijama demokratije, o slobodi medija. Politička moć pretočena u ekonomsku moć koja se opet koristi za političke ciljeve nije demokratski pomak“, ukazuje profesorka Milivojević.

Dobra vest za demokratiju - sa Interneta

Tradicionalni mediji već plaćaju cenu gubljenja ugleda jer publika beži od njih a to se dešava i u drugim zemljama. Međutim, dobra vest za demokratiju je što se danas građani mogu informisati i preko drugih medija, Interneta, društvenih mreža koje nisu pod kontrolom.

„U svim zemljama, od stabilnih demokratija do zemalja u razvoju postoji uticaj političkih moćnika i ekonomskih tajkuna na medije. Međutim, stvaranjem društvenih mreža na Internetu, pokazalo se da je komunikacija moguća i van kontrolisanih kanala. Ipak tradicionalni mediji ostaju jedan od četiri stuba demokratskog društva, ali mogućnost da se građani povežu i komuniciraju i drugim kanalima je dobra vest za demokratiju. U zemljama u zakasneloj tranziciji imamo pojavu političkog klijentelizma. Političke elite i ekonomski tajkuni postaju sve kreativniji u iznalaženju novih načina pritisaka na medije. Treba reći da tu ni mediji nisu sasvim nevini. Uz sve uvažavanje ekonomske situacije, medije zaista obavezuje uloga u demokratskom društvu da se sa tim pritiscima izbore. Cena nezavisnosti je uvek visoka. Pritisci postoje i u razvijenim demokratskim zemljama, u SAD ili Velikoj Britaniji, vidite samo šta se dešava sa Mardokom ili pritiske na Gugl. Tamo su i mnogo veći ulozi u igri. Ali tamo postoji zona zaštićene slobode, javnost koja štiti svoje medije i mediji koji pokušavaju da se odupru pritiscima. Na državi je da izgradi mehanizme koji će sprečavati te pritiske.

Kod nas imamo loše savezništvo svih strana. Ono što je posebno važno u izveštaju je što se počinje od države, jer ona je prva koja treba da štiti zonu medijske slobode, a naša je omogućila političarima i savetnicima da utiču na medije“, upozorava Milivojević.

Biće izbori – kao i prethodni

Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) ističe da ova situacija u medijima nije od juče i da će izbori biti regularni koliko i prethodni.


Vukašin Obradović

„Ovi izbori biće regularni u onoj meri u kojoj su bili regularni i prethodni izbori. Ova praksa ne postoji od juče već je godinama ugrađivana i uticaj stranki na medije postoji već jako dugo. Iako objavljivanje ovih podataka sigurno baca novo svetlo na regularnost sledećih izbora, ne možemo regularnost izbora povezivati samo sa situacijom u medijima. U svakom slučaju ovi podaci bacaju senku na regularnost izbora nakon obelodanjivanja izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije. Oni su sublimirali na jednom mestu ono što se godinama dešava u Srbiji“, kaže predsednik NUNS-a.


Ljilja Smajlović

Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović je mnogo kritičnija i smatra da bez slobodnih medija nema ni slobodnih izbora.

„Ako je kriterijum sloboda medija, onda u Srbiji nisu mogući ni slobodni izbori. Ako medije kontroliše vlast onda nema demokratije i nema slobodnih izbora. Ovde je kontrola medija tolika da se postavlja pitanje postoji li dovoljna sloboda informisanja da bi i izbori bili slobodni. Da ne govorimo o tome da građani ne mogu informisano da odlučuju o stvarima o kojima imaju pravo da budu pitani prosto zato što ne dobijaju osnovne informacije. Zapravo, izveštaj Verice Barać poznaju samo čitaoci onih medija čija je vlasnička struktura jasna. Svi čitaoci drugih medija gde su vlasnici ljudi iz političkog vrha, koji kriju svoje otiske prstiju i na vlasništvu nad listovima, nisu ni saznali da su mediji u Srbiji korumpirani, da su pod pritiskom vlasti, da su tajkuni samo saučesnici vlasti u zastrašivanju novinara. Neka vrsta bojkota izvora će postojati jer veliki broj građana neće ni izaći na birališta. Ja ne mogu da agitujem za takvo rešenje i strah me je situacije gde se bojkotom nešto postiže jer se plašim da će, kada se glasovi prebroje, na vlast doći oni koji imaju dovoljno opredeljenih birača. Ali bih pozvala građane da traže uslove za slobodne izbore. Mi možemo samo da držimo tu temu otvorenom. Nismo uspeli čak ni da je stavimo na dnevni red. U situaciji smo da bi u čestitom izveštaju nekih čestitih evropskih posmatrača Srbija teško bila uopšte kvalifikovana kao država u kojoj ima dovoljne slobode medija“, pesimistična je Smajlović.


Dragan Bujošević

S druge strane, predsednik Saveta za štampu i glavni i odgovorni urednik dnevnika Politika Dragan Bujošević kaže da treba prvo postaviti pitanje koji su to primeri i tekstovi u novinama koji pokazuju da mediji nisu slobodni.

„Ne delim stav da mediji nisu slobodni i tvrdim da je Politika slobodna“, kratko je rekao Bujošević.