AMABASADOR EVROPSKE UNIJE ILI AGENT EVROPSKIH KUPACA?

Neprijatno smo iznenadjeni izjavom gospodina Dežera da je dobro prodati Telekom, nismo očekivali takvo istupanje predstavnika EU. Tom izjavom, gospodin Dežer deluje kao predstavnik evropskih operatora koji žele da kupe Telekom zbog njegovog profita, a ne kao predstavnik EU. Evropska unija je zasnovana na ravnopravnim osnovama i jedino takva ima smisla. To znači da se ista pravila primenjuju na sve. S obzirom da ima puno evropskih država koje su većinski ili dominantni vlasnici svojih telekomunikacionih operatora, ne može se tražiti od Srbije da proda odnosno privatizuje Telekom. Vlada Srbije nema pravo da prodaje nešto što su prethodne generacije stvarale i što ova i naredne generacije treba da koriste.

Zemlje regiona su loše prošle sa prodajom telekomunikacionih operatora: povećane su cene, otpušteni zaposleni, smanjile su se investicije. Primera radi, u Rumuniji i Bugarskoj, članicama EU, dominantni operatori su prodati pre izvesnog vremena. U ovim zemljama danas imamo 25 odnosno 29 fiksnih linija na 100 stanovnika, a u Srbiji imamo 42 fiksne linije na 100 stanovnika. Fiksne linije su osnovna mera za razvijenost telekomunikacione infrastrukture u nekoj zemlji jer zahtevaju najviše ulaganja i pružaju mnogo veće kapacitete nego bežične telekomunikacije, njima se prenosi i telefonski i Internet saobracaj.

Ako Vlada proda Telekom, posledice prodaje će trpeti gradjani Srbije, a ne gospodin Dežer.

Šta je rekao Dežer?

(izvor: Beta, objavljeno 11.11.2010, preneto sa http://www.smedia.rs/biznis/detalji.php?id=19347)

DEŽER: NASTAVITI PRIVATIZACIJU DRŽAVNIH FIRMI

Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas da je neophodno nastaviti privatizaciju državnih preduzeća u Srbiji.

On je na predstavljanju ekonomskog dela u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama ocenio da je dobro to što će Telekom Srbije biti prodat i dodao da bi prebalo privatizovati i Elektroprivredu Srbije, Železnicu, Jat ervejz i druge državne firme

Evropska komisija je u delu izveštaja o Srbiji o ispunjavanju ekonomskih kriterijuma za napredak ka EU navela da je zbog ekonomske krize ograničen dalji napredak ka osnivanju funkcionalne tržišne eknomije u Srbiji.
"Srbija mora da uloži dodatne napore u restrukturiranju ekonomije kako bi u srednjem roku mogla da izadje na kraj sa pritiscima konkurencije i tržišnim silama unutar EU", navodi se.
U izveštaju se ističe i da se ekonomija Srbije u 2010. popravila uprkos ozbiljnom udaru ekonomske i finansijske krize, čemu su doprineli pojačan izvoz i pravovremeno usvajanje mera dogovorenih sa Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF).

(izvor: Tanjug)

DEŽER: SRBIJA DA PROMENI KONCEPT RAZVOJA U KORIST IZVOZA

BEOGRAD, 11. novembra (Tanjug) - Srbija je ostvarila napredak u ekonomiji, uprkos negativnim posledicama krize, i mora da promeni koncept razvoja u korist rasta privrede orijentisane na izvoz, da nastavi restruktuiranje privrede, privatizaciju društvenih i javnih preduzeća, saradnju s Medjunarodnim monetarnim fondom i započne proces restitucije, izjavio je danas šef misije EU u Srbiji Vensan Dežer.

Za Srbiju je važno da pokaže da se zalaže za restruktuiranje privrede, koji je dugotrajan proces, ali ukoliko se posle dve do tri godine pokaže da je taj proces na početku, to neće biti dobar signal za investitore iz EU, ni za celokupnu sliku o Srbiji koja želi da postane zemlja - kandidat za članstvo u Uniji, rekao je Dežer, predstavljajući "Izveštaj Evropske komisije" o napretku Srbije u ekonomskom delu.

Dežer je, na brifingu za novinare ekonomskih redakcija domaćih medija, kazao da Srbija mora da dovrši proces restruktruiranja i privatizacije društvenih i javnih preduzeća, poput Telekoma, Železnice, EPS-a, JAT-a i javnih komunalnih preduzeća.

Država Srbija i dalje kontroliše više od 40 odsto društvenih preduzeća, dok je taj procenat u novim članicama EU (Rumunija, Bugarska...) bio upola manji u momentu njihovog prijema, naveo je Dežer, izražavajući zabrinutost i što je oko 25 odsto privatizacija u Srbiji raskinuto zbog nepoštovanja ugovora ili zato što nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi.

Proces restitucije u Srbiji je veoma važan za državu, ali i za strane investitore, koji žele da znaju da li je pitanje imovine rešeno, kada ulažu u neku nekretninu, a tu je i pitanje poštovanja ljudskih prava pravih vlasnika nekretnina, kojima ona još nije vraćena, kazao je šef misije EU u Srbiji.

Saradnja Srbije s MMF-om je značajna, jer šalje pozitivnu poruku prema potencijalnim i aktuelnim investitorima iz inostranstva da je srpska ekonomija pouzdana za poslovanje, tako da bi tu saradnju s fondom trebalo nastaviti, rekao je Dežer i izrazio nadu da će Srbija dobiti pozitivnu ocenu za šestu reviziju tekućeg "stend baj" aranžmana sa Fondom.

Odgovarajući na pitanje izveštača Tanjuga da li to znači da Srbija treba da nastavi da saradnju s MMF-om i posle isteka aktuelnog aražmana, posle aprila 2011. godine, Dežer je rekao da bi prekid te saradnje "bio u suprotnosti sa usvojenim Zakonom o fiskalnoj odgovornosti".

Dežer je izrazio zabrinutost zbog rasta nezaposlenosti u Srbiji koja se bliži stopi od 20 odsto, ukazujući i na započete reforme penzionih zakona, koje opterećuju budžet, jer se na penzije odvaja gotovo 15 odsto BDP-a.

U otežavajuće okolnosti za razvoj srpske ekonomije Dežer je uvrstio i sporost u izdavanju raznih dozvola, sporost sudova u donošenju presuda i čestu pristrasnost u korist domaćih kompanija, kao i suvišne zakonske propise koje je trebalo ukinuti.

Brifingu je prisustvovao i šef ekonomskog i sektora za evropske integracije kancelarije EU Alberto Kamarata.