Rusija u borbi za dušu Zapada

Brojno telo sledbenika za vestima iz Rusije, uočiće za nekoliko nedelja iščeznuće jedne od redovnih Internet-postaja na mreži – sajta RIA-novosti. RIAN je svojevremeni produkt Sovjetskog informacionog biroa, isfabrikovan još 1941. – samo dva dana posle invazije Nemačke na Sovjetski Savez, u tada prekoj potrebi Moskve da, u ratu koji je upravo bio počeo, ponudi svetskoj javnosti i rusku verziju događaja.

Agencija se u tom poslu afirmisala, i s promenom okolnosti, pre svega okončanjem ideološke konfrontacije vojno-političkih blokova, uspela je da sebe oslobodi birokratskih naslaga nekadašnjeg Agitprop-pristupa poslu. Na kraju, to se malo gde još moglo prihvatiti. Iz tih razloga, RIAN su stekle ugled relativno objektivnog glasila, makar i u staniolu vlasništva i finansiranja iz kase vlasti. Trenutak u kojem RIA novosti sada treba da skinu firmu iznad ulaznih vrata, agenciju je zatekao s brojnim zaposlenim, s dopisnicima u 45 zemalja sveta i emisijom vesti na čak četrnaest svetskih jezika.

Nepravda prema “nezavisnosti profesije”

Slična sudbina pristigla je i Glas Rusije, rusku državnu radio-stanicu. Oba informatora su ukinuta dekretom Kremlja koji je potpisao Vladimir Putin, uz objašnjenje da su državna sredstva na kojima su počivali, potrebna za nešto treće, istorodno ali moćnije – za pokretanje agencije Rasija sjevodnja (Rusija danas). Ruski radio oglašavaće se i u buduće, ali pod upravom Rusije danas.

Novinari su soj čije je sopstveno visoko mišljenje o “nezavisnosti profesije” u teškom sudaru sa okolnostima tuđeg vlasništva nad medijima, privatnog ili državnog svejedno. I svuda u svetu, bez razlike. Tako, da ni novinarima RIAN nije pravo to što se dogodilo, da gazda - u ovom slučaju Kremlj - na takav način precrtava to što je do juče bilo zalog njihovog profesionalnog truda.

“Nije se s nama postupilo kako bi trebalo. Ovo je nefer”, komentarisala je odluku Kremlja Svetlana Mironjuk koja je stekla ugled kao glavna urednica RIAN. “Izvinjavam se onima koje nisam bila u stanju da zaštitim”, rekla je govoreći svojim novinarima.

Glavninu novinarskog ešalona agencije uposliće Rusija danas (u formiranju), ali Mironjuk je obećala da ni jedan od eventualno preteklih neće ostati bez nadoknade. Izjavila je da ne shvata da se država odriče nečeg u šta je za deset godina uložila milijardu dolara. Međutim, više od toga Svetlana Mironjuk nije mogla. Jer, “ovo je predsednički dekret. O njemu ne diskutujemo. Mi se povinujemo i izvršavamo”, rekla je.

Unutrašnjost RIA novosti - njuz rum, snimljeno 2008. u Moskvi

Oproban u dokazivanju “vrednosti”

Izvršni dirigent Rusije danas biće Dmitri Kiseljov, televizijski komentator sa širokim auditorijem, poznat po isključivostima u odnosu na “vrednosti” zapadnog društva, što je poslednji put izrazio, ne birajući reči, u svojim osvrtima na prava gej-populacije. Ukaz o postavljenju na dužnost Kiseljova izdat je paralelno, a u prvoj izjavi štampi, Dmitri Kiseljov je svoju novu dužnost i zadatak Rusije danas odredio potrebom “obnove pravičnog stava (javnosti sveta) prema Rusiji kao važnoj zemlji sa dobrim namerama”.

“To je misija nove strukture kojoj ću biti na čelu”, rekao je direktor i glavni urednik.

Dakle, sve što je potrebno za izvršenje Putinovog dekreta sada je na mestu, i propagandno oruđe Rusije, značajno krupnijeg kalibra u odnosu na dva koja nasleđuje, uskoro će biti spremno za dejstvo. U koji cilj će ono biti usmereno? Reklo bi se, u zapadni, ali pre svega u američki, oko kojeg se Moskva već angažovala, nastojeći da razbije monopol SAD u tzv. globalnom informisanju. Prvi korak pružen je pokretanjem kanala Raša tudej (takođe Rusija danas, samo na engleskom), ali televizijskog, kojem Rasija sjevodnja neće pripadati – i veoma uspešno.

Milijardu gledalaca na Ju-tjub mreži

RT TV-mreža (prvobitno samo Raša tudej) počiva na 22 satelita koji uz pomoć 230 operatora čine mogućnim da 630 miliona redovnih gledalaca u preko sto zemalja sveta, prate glas i sliku kojima se upravlja iz Moskve. Među njima i 85 miliona Amerikanaca kojima (iznednadili su se čak i Rusi!) odgovara što naspram glasa iz Vašingtona sada mogu da čuju i Moskvu.

Posle Bi-bi-sijevog Vorld njuz, RT Amerika je 2011, samo pet godina po pokretanju, bio već drugi po gledanosti inostrani kanal u Americi. Sledeće 2012, RT Amerika je u pet američkih urbanih zona bila već inostrana stanica br. 1 – a 2013, prvi kanal tv vesti u istoriji s milijardu gledalaca na Ju-tjub mreži.

“Na žalost, na nivou masovne svesti Zapada, Rusija se vezuje uz tri reči: komunizam, sneg i siromaštvo. Voleli bi smo da ponudimo potpuniju sliku života u našoj zemlji”, komentarisala je u to doba, kada je RT upravo startovala, već pominjana Svetlana Mironjuk.

RT tv mreža - studio

Ruski ekran u SAD

Raša tudej je informaciona mašina s tri stotine novinara, od čega sedamdeset unajmljenih, stranih profesionalaca. Priličan broj u Americi poznatih imena novinara uskočio je u ruski tim. Uz druge i Lari King.

U vreme rata u Gruziji, RT je bila jedan jedini otpremnik u engleskom govornom području s južno-osetijskom verzijom prikaza agresije i prstom uprtim u američkog štićenika Sakašvilija. Razume se da to ima efekta, potvrđuju ankete o gledanosti. I Kremlj eksploatiše prednost.

Zvezda CNN Kristijan Amanpur cenzurisala je koncem novembra stalnog predstavnika Rusije pri UN Vitalija Čurkina – otsekavši iz svog filmovanog intervjua s Čurkinom one odgovore ruskog diplomate koji odstupaju od američke politike u Siriji (http://rus.ruvr.ru/news/2013_11_28/CNN-urezal-intervju-s-Vitaliem-Churkinim-o-situacii-v-Sirii-2875/). Izbačeni su delovi Čurkinovih odgovora na dva ključna pitanja – na jedno, koje se tiče uloge šefa Sirije Asada u prelaznom periodu prevazilaženja krize (da je “to na Sirijcima da oni sami reše”) i drugo, o raspoloženju naroda (u kome “veći deo stanovništva Sirije podržava predsednika Asada, što se mora imati u vidu”, “te prema tome počnimo dijalog i dozvolimo Sirijcima da sami izaberu put do prekida tog sukoba”). U prethodnim situacijama, Čurkin bi mogao da kod CNN protestuje – u sadašnjoj, našla se pri ruci RT TV.

Ruski stratezi ovog informacionog rata tragaju za pukotinama u američkom javnom mišljenju, nastojeći da u SAD pronađu podršku Kremlju – razume se, ne generalno već od pitanja do pitanja i “nišaneći” regionalno. Amerika je podeljena između konzervativaca i liberalnih, otprilike pola-pola, primetio je u razgovoru za Eho Moskve urednik Nezavisime gazete Konstantin Remčukov.

“Liberali su istok – Kalifornija, Njujork, Los Anđeles, San Francisko. Srednja Amerika su vrlo konzervativni. Reći, da sav Zapad ne voli Kiseljova ili njegova gledišta (o “gej-pravima”),  netačno je. Jer, u Francuskoj je vrlo mnogo ljudi homofobične orijentacije, vrlo mnogo u Americi, Nemačkoj i tako dalje. Prema tome, sadašnja strategija Kremlja je, koliko razumem, biti 90 odsto konzervativan i obraćati se ljudima konzervativnih shvatanja, to jest, polovini (stanovništva) te zemlje. Kremlj drugu polovinu i tako nikada ne može pridobiti, i on je od toga i digao ruke. Dakle, zagledali su se u javno mišljenje sveta i zaključili da se treba obraćati prvenstveno sebi naklonjenom elektoratu ili pristalicama svojih konzervativnih ideja.”

To je strategija, objasnio je zadatak i kadrovsko rešenje za Rusiju danas, čovek koji shvata čemu teži Kremlj.