Ko je išao „na Bjelehrad“ ?
Jaroslav Hašek, u svom čuvenom romanu, ismevao je taj rat koji je počeo parolom „Na Bjelehrad“
(teniska reprezentacija Češke posle pobede u finalu Dejvis kupa 17. novembra u Beogradu, foto Tanjug)
Novinar Politike naslovio je svoj izveštaj s teniskog DK finala o pobedi češke reprezentacije ovako - „Uspela Operacija Na Bjelehrad“. Bombastično ali....
Omanuo je, primetiće svako ko zna nešto bolje češku istoriju. Ali mora se dodati, to je tako i zbog toga što se sportski novinari često „frljaju“ s raznim stilskim fugurama koje imaju samo jedan smisao - da opsene, po svku cenu (stariji čitaoci pamte onu čuvenu figuru o „kosookim majstorima celuloidne loptice iz Zemlje izlazećeg sunca, s Dalekog istoka, tj japanskim stonoteniserima...).
To je („Na Bjelehrad“), inače, prva rečenica iz čuvenog nadrealističko - humorističkog romana Jaroslava Hašeka „Dobri vojnik Švejk“ koji počinje sa objavom rata Srbiji 1914. Ali, taj roman ima sasvim drugačiji smisao, a najmanje austrougarsko-patriotski, i sprda se sa tim ratom u kojem su Česi, kao deo Austro-Ugarske, učestvovali u napadu na našu zemlju... I to treba da znamo, možda bi to moralo da postane i školsko štivo.
Predavali su se u tom ratu Česi masovno na Ceru, Kolubari... Čuvena je izreka prilikom predaje: „Ja nic. Ja Čeh, ja muzikant...“ I prelazili na našu stranu koja im se često činila da je, ustvari, više njiihova. Naravno, ne samo zbog nas, nego zato da bi spasili svoje živote koji u njihovoj zemlji imaju najveću cenu.
Potpisnk ovih redova je, takođe, tvrdog uverenja da ljudski život nema cenu i da je dobro što postoji jedan nama blizak slovenski narod koji nas, inače, dobro poznaje ali istrajava na tom iskustvu.
