Zabranite nauklearno oružje, raspustite NATO, čipujte političare...
To su samo neki od predloga laureata Nobelove nagrade za mir koji su se okupili u dosad neviđenom broju na obeležavanju 30-godišnjice dodeljivanje ove nagrade Lehu Valesi
(Leh Valesa, prekjuče na skupu nobelovaca u Varšavi)
Raspustiti NATO, zabraniti nuklearno oružje, uvesti obavezu političara da nose čipove u telu (kako ne bi izmakli stalnoj kantroli javnosti)... To su samo neki od predloga koji su se, prema listu Gazeta Viborča (Gazeta Wyborcza), čuli na početku trodnevnog varšavskog skupa nosilaca Nobelove nagrade za mir, organizovanom povodom 30-godišnjice dodeljivanja ove nagrade tadašnjem vođi antikomunističkog radničkog pokreta Solidarnost, kasnije prvom postkomunističkom predsedniku Poljske Lehu Valesi (Lech Walensa).
Bivi šef poljske države je, pozdravljajući svoje goste (nikad se na jednom mestu nije sastalo više laureata Nobelove nagrade za mir), primetio da je on lično zaradio na padu komunizma. Ali, njegove kolege iz brodogradilišta u Gdanjsku prošli su mnogo gore jer su mnogi od njih danas bez posla. A krivci za to su, prema njemu, političari kojima nedostaje volja i odvažnost da reše taj problem.
Upravo Valesa je kao domaćin najviše kritikovao političare, a sa sebi svojstvenim humorom je predložio da se svim političarima ugrade čipovi kako ne bi mogli da izmaknu kontroli.
Drugi nobelovci su davali nešto ozbiljnije predloge. Irska aktivistkinja Mejrid Korigan, kojoj je nagrada dodeljena 1976. za napore da se okonča konflikt u Severnoj Irskoj, zahtevala je da se ukinu sankcije Iranu, Severnoj Koreji i Siriji jer one najbrutalnije pogađaju milione dece.
Ira Helfand iz Međunarodnog pokreta lekara za sprečavanje nuklearnog rata (Nobelova nagrada 1985.) upozorio je da postojećih 17 hiljada nuklearnih glava predstavlja najveće ugrožavanje planete i čovečanstva, kao i da sve veći broj zemalja nastoji da se domogne nuklearnog oružja, mada je ovo oružje u biti nepredvidljivo i ne može se kontrolisati. Prema računici koju je predstavio, u nuklearnom ratu Pakistana i Indije bi, uz upotrebu stotinak nuklearnih glava, odmah poginulo oko 20 miliona ljudi, ali bi klimatske i druge promene, izazvane ovim ratom, tokom naredinh deset godina izazvale smrt još oko 1,5 milijardi ljudi.
Džajanta (Jayantha) Dhanapala iz mirovnog pokreta Pugvaška (Pugwash) konferencija (Nobel, 1995), kritikovao je američki antiraketni štit jer je “zamrzao detant između SAD i Rusije i izaziva sve veće dodatne troškove” (na primer, samo održavanje nuklearnog oružja u gotovosti košta oko 1,7 milijardi godišnje).
Bangladeški bankar Muhamed Junus, nagrađen 2006. za sistem mikrokredita odobrenih siromašnim ženama, govorio je o tom programu. “Probao da uradim nešto sasvim suprotno nego drugo banke – one rade za bogate, a siromašnih je sve više...”
Upravo je Junus u ime svih laureata predao medalju poljskom organizatoru dobrotvornih koncerata Ježiju Ovsiaku (Jerzy Owsiak) koji mu je, primajući priznanje odmah zatraižo mikro-kredit rečima:
“A sad mi pozajmi stotku...”
Drugo svoje priznanje dobitnici Nobelove nagrade za mir dodelili su holivudskoj glumici Šaron Ston (Sharon Stone) za njenu karitativnu aktivnost u korist bolesnih od AIDS-a.
Inicijator okupljanja Nobelovaca, nagrađenih za doprinos miru, bio je 2000. prvi (i poslednji) sovjetski predsednik Mihail Gorbačov. Osam prvih skupova održano je u Rimu, posle toga od 2008. održavani su u Berlinu, Parizu, Hirošimi i Čikagu.
