MEDIJI, KORUPCIJA I KRIMINAL

Da li su mediji „pas čuvar“ društva koji ukazuje na nepravilnosti, kršenja zakona i korupciju ili je ovaj pas izgubio zube i više ne ujeda, jedno je od pitanja o kome je raspravljano na regionalnoj konferenciji Transparency internationala „Partnerstvom protiv korupcije“ održanoj u utorak.


Beograd - regionalna konferencija "Partnerstvom protiv korupcije"

Odgovor učesnika ili bar njihova iskustva nisu nimalo optimistična. Azhar Kalamujić iz Centra za istraživačko novinarstvo iz Sarajeva ispričao je priče o korupciji u BiH, o privatizaciji državne imovine za koju su državni funkcioneri dobili nadoknadu i o milionskim kreditima koje je Fond za razvoj davao premijerovom sinu za firmu u koju je stvarno uloženo 1.000 evra. Zajedničko im je da su ove afere dokazane i objavljene ali i da su ostale bez ikakvih posledica po počinioce.

„U Agenciju za borbu protiv korupcije delegirani su ljudi iz vlasti, a zakon o pristupu informacijama je često prazno slovo na papiru. U BiH postoji inicijativa da se usvoji zakon o poreklu imovine ali se javljaju veliki otpori, pa ni od toga nema ništa. Osnovna svrha korupcije je bogaćenje, a ovim zakonom bi se političari obavezali da prikazuju javno imovinu. Ovako objavljuju imovinske karte pred izbore a u njima nije navedena sva imovina koju poseduju, nekretnine, akcije, bankovni računi“, požalio se Kalamujić.

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije ocenila je da u Srbiji osim što je vlast zatvorena za priču o korupciji, to sve više postaju i mediji.

„Prvih godina po osnivanju Saveta barem su mediji odgovarali na naše izveštaje, ali sada su počeli da se ponašaju kao državne institucije, kao da ti izveštaji ne postoje. Napravili su veštinu da i to što objave građani ne razumeju. Primer je privatizacija Večernjih novosti za koje je navodno vladalo veliko interesovanje, jer je primer velike korupcije u kojoj su učestvovale institucije države, ali naš izveštaj je potpuno potopljen. Borba protiv korupcije nije moguća sa ovako zatvorenim medijima. Oni objavljuju samo ono što vlast želi ili na način na koji ona to želi. Vlasništvo medija je sakriveno, iza njih stoje of šor kompanije, advokati, što ukazuje na to da institucije koje treba da prate koncentraciju vlasništva u medijima - to uopšte ne rade“, rezignirana je Barać.

Ona je napomenula da najmanje četvrtina budžeta za medijsko oglašavanje u Srbiji dolazi iz republičkog budžeta i ministarstava, a ide preko marketinških agencija koje drže ljudi bliski vlasti.

„Bliski saradnici predsednika, Šaper i Đilas su sa svojim marketinškim agencijama uspostavili medijsku kontrolu, ali kada smo mi na to upozorili, jednostavno smo ignorisani“, tvrdi predsednica vladinog Saveta za borbu protiv korupcije.


Verica Barać

Toni Gabrić, iz hrvatske Udruge za nezavisnu medijsku kulturu ocenio je da su svi počeli verovati u nesumnjivu opravdanost privatnog preduzetništva i savršeno funkcionisanje tržišta, što se na primeru medija pokazalo pogubnim.

„U Hrvatskoj mediji funkcionišu u trouglu politika, biznis, kriminal i u tome egzistira veliki deo novinarstva. Ko se nije prilagodio ostao je bez posla. Firma Evropa pres holding koja drži 50 odsto tržišta je u vlasništvu nemačkog Vaca i Ninoslava Pavića. U javnosti se sumnja da je on samo maska vlasničke strukture u kojoj su Miroslav Kutle i neki drugi ljudi koji to drže za HDZ. Taj Kutle je je privatizovao 170 firmi od kojih su mnoge propale kasnije. Drugi bitan lik je Ivica Todorić, vlasnik Agrokora koja je najveći oglašivač u novinama. Osim toga u njegovom vlasništvu su dva distributivna lanca u Hrvatskoj, a suvlasnik je i RTL televizije. Država, ako se smatra demokratskom mora shvatiti da posao informisanja javnosti nije privatna stvar, već da je to javni interes, a državni mediji ostvaruju javni interes“, objašnjava Gabrić.