Akropolj i Koloseum protiv Ajfelove kule i Kipa slobode

Svet je ponovo spreman da se ujedini, a ovoga puta za to je bilo potrebno da se desi čudo. I to ne jedno već sedam, potpuno novih.
Kada je pre šest godina švajcarska organizacija Nju seven vonders odlučila da izvrši svojevrsno prevrednovanje čuda antičkog sveta, čovečanstvo nije ni slutilo da će biti u prilici da sastavlja ono što deluje kao oktroisana lista nekakvih nadljudskih autoriteta.

Ideja koja je zapalila svet rođena je 1999. godine u glavi švajcarskog režisera i, izgleda da je to važnije, entuzijaste i pustolova Bernarda Vebera, koji je, uz podršku Uneska, na sajtu new7wonders. com omogućio posetiocima da predlažu građevine koje smatraju dostojnim učešća u trci za ovo prestižno zvanje.
Odziv je, kako ističe Tia Firing, portparolka ove organizacije, bio iznenađujući – potvrđujući poštovanje prema dostignućima koja su u svoje vreme zaprepašćivala svet, i to još uvek čine, čak 19 miliona ljudi iznelo je na stotine predloga.
– Želimo da ova kampanja okupi ljude iz celog sveta i pokaže da kulturni projekti mogu da stvore zajednicu koja prevazilazi sve etničke predrasude, i ujedinjuje ljude raznih veroispovesti kroz prostor i vreme – kaže za Evropu Tia Firing.
Jedini kriterijum za ulazak na potencijalnu listu čuda bio je da je ono nastalo pre 2000. godine.
Nakon šest godina nezvaničnog nadmetanja, trka je 1. januara 2006. dobila zvaničan pečat i zahuktala se dobijajući obeležja globalne histerije. Od 77 potencijalnih čuda koja su dobila najviše glasova u javnom biranju, stručni žiri je suzio izbor na 21. Potom je počelo i javno glasanje u kome je do sada učestvovalo oko 20 miliona ljudi širom planete.
Naučni kredibilitet ovoj ambicioznoj inicijativi dao je, pre svih, dr Frederiko Major Saragosa, bivši generalni direktor Uneska, predsedavajući skupa na kome su se našli autoriteti iz oblasti arhitekture kao što su Zaha Hadid iz Britanije, Tadao Ando iz Japana, Sesar Peli iz SAD-a, koji su, kaže Fibingova, vršili odabir na osnovu lepote, kompleksnosti gradnje, istorijskog značaja, kulturne relevantnosti i arhitektonske valjanosti.
Sama ideja nastala je iz činjenice da je od sedam antičkih čuda do danas opstalo samo jedno (Velika piramida u Gizi), kao i da su do naših dana nastala monumentalna dela koja i te kako zaslužuju da nose ovu titulu. Takođe, podseća Veber, lista antičkih čuda odnosila se samo na područje tada poznatog sveta.
Zato su se u grupi danas nominovanih čuda našla zdanja iz celog sveta, i kako tvrde organizatori, idealno bi bilo da na konačnu listu uđe po jedno zdanje sa svakog kontinenta.
Međutim, ovaj pokušaj fer-pleja može da deluje i kao nesistematizovana naučno-popularna zbrka.
Naime, kako je vremenski opseg skoro beskonačan, rame uz rame su se našla čuda starog (Stounhendž, Akropolj, Koloseum...) i najnovijeg graditeljstva (Ajfelova kula, Kip slobode, sidnejska Opera...).
Bizarna je činjenica da su na proveru stavljene i piramide u Gizi, koje bi mogle da izgube status svetskog čuda. Kao da nije bilo moguće ograditi se od antičkog izbora i praviti jedan potpuno nov.
S druge strane, veliko je pitanje koliko je kriterijum bio monumentalnost (Kineski zid), prepoznatljivost (Kip slobode) ili lepota (Tadž Mahal), a koliko je u modernom izboru prevagu odnelo nešto drugo – i sami organizatori ističu da su se držali principa reciprociteta: iz iste države nisu mogla da konkurišu dva člana.
Tako se dogodilo da, iako su ušli na listu 77 kandidata sa najviše glasova, u najužem krugu nema Krivog tornja u Pizi, čudnovate građevine koja prkosi zakonima fizike i čiji je i naučno-simbolički značaj neprocenjiv, zatim Versaja, simbola raskoši, Empajer stejt bildinga, najpoznatijeg oblakodera na svetu, čija je gradnja označila preokret u arhitekturi – usmeravajući gradnju na gore oživela je u zapadnom svetu drevnu biblijsku ideju o kuli koja doseže do neba. Nema ni londonskog Tauera i Big Bena, Sikstinske kapele, Golden gejta...
U najužem izboru su, pak, zamak Nojšvanštajn u Nemačkoj ili grad Timbuktu u Maliju, gotovo nepoznati objekti koji, iako izuzetne lepote, ne nose pečat univerzalnosti.
Takođe, činjenica koju niko od organizatora ne pominje jeste da je glasanje mnogim stanovnicima planete skoro nemoguće – zemlje sa nerazvijenom internet/telefonskom mrežom tek će simbolično učestvovati, o tzv. Trećem svetu da i ne govorimo. Firingova, međutim, smatra da odsustvo novih tehnologija u nekim područjima ne predstavlja problem u onoj meri u kojoj se čini:

– U izboru za nova čuda Evropa kao region za sada okleva. Prema statistikama, aktivna je mnogo manje od Azije i Latinske Amerike. Čak je i Severna Amerika neaktivna.
Treba da vidite sa kakvom energijom glasaju na primer Kina, Indija, Brazil, Peru i Meksiko, zemlje u kojima većina stanovništva da bi glasala mora da ode u internet kafe ili kod prijatelja.

A koji je bolji način da se izaberu vanvremenske vrednosti od onog da u to bude uključena najnovija tehnologija? – zaključuje ona.

KANDIDATI
Prema trenutnim rezultatima, najviše glasova imaju Kineski zid, Tadž Mahal i Koloseum.


Kineskizid (građen u dva navrata – oko 220 p. n.e. i u periodu od 1368. do 1644) najveća je građevina na svetu i jedini je objekat napravljen ljudskom rukom koji se vidi s Meseca.
Dug je 6.300 kilometara, u proseku je visok sedam, a širok pet metara. Sagrađen je (od zemlje, kamena i cigle) kao odbrambeni sistem od nadiranja mongolskih plemena.
Proteže se kroz pustinju, šumovite krajeve i planine, a duž celog zida se u pravilnom razmacima nalaze stražarnice koje povezuje staza široka 4,5 metra.
On je svedočanstvo znanja, upornosti i umeća najmnogoljudnijeg naroda sveta.

Koloseum (70–82. Rim, Italija) predstavlja najspektakularniji spomenik rimske civilizacije. Gledan iz vazduha, ima oblik elipse, a visok je 50 metara.
U najvećem rimskom amfiteatru održavane su gladijatorske borbe koje je moglo da prati i 50.000 ljudi. Gradnja je započeta za vreme cara Vespazijana.
Danas je delimično u ruševinama, što duguje činjenici da je tokom 15. i 16. veka služio kao materijal za druge rimske građevine, sve dok ga papa Benedikt XIV godine 1780. nije proglasio svetim mestom, simbolom hrišćanskog mučeništva.

Tadž Mahal (1630–1654. Agra, Indija) – dragulj istočnjačke umetnosti. Sagradio ga je šah Džahan kao mauzolej za svoju ženu Muntaz Mahal, koja je umrla 1629, prilikom sedmog porođaja.
Visok je 75 metara i skoro ceo je izgrađen od belog mermera. Da bi sačuvao spomen na Muntaz, vladar je njeno telo prvo preneo u Agru i sahranio ga u vrtu svog dvorca.
Potom je odlučio da se na tom mestu „podigne spomenik kakav svet još nije video“. Tadž Mahal je najveći spomenik ljubavi, te je njegov simbolički značaj vremenom postao jednako važan koliko i njegova prefinjena lepota.

Na internet raspravama širom sveta često se navodi da jedino Alhambra (12. vek, Granada, Španija) može da konkuriše Tadž Mahalu.
Kompleks se prostire na preko 13 hektara i poznat je po raskošnim unutrašnjim detaljima. Na mesečini ovaj najčuveniji spomenik islamske Španije deluje kao da je obložen srebrom, a pri zalasku sunca odsjaj je zlatan.

Nezaobilazan u izboru za svetsko čudo je i Akropolj (4. vek p. n.e. Atina, Grčka), simbol moći antičkog sveta.
Akropolj u bukvalnom prevodu znači „grad na brdu“, a atinski se smestio na vrhu stene visoke 156 metara poznate kao Sveti kamen Atine.
Čini ga kompleks hramova posvećenih starogrčkim bogovima. Vekovima je bio sedište kraljeva i versko središte Atine.

Aja Sofija (532–537. Istanbul, Turska) izgrađena je u vreme cara Justinijana i preko 1.000 godina je bila najveća crkva na svetu.
To je impozantna građevina od 7.500 kvadratnih metara, sa 56 metara visokom kupolom. Posle pada Vizantije 1453. godine pretvorena je u džamiju tako što su dograđena četiri minareta, a freske prefarbane.
Turski predsednik Kemal Paša Ataturk 1935. godine naredio je da se Aja Sofija pretvori u muzej.

Piramide u Gizi (2600–2500. p. n.e, Egipat) i danas izazivaju čuđenje. U njih je ugrađeno preko pet miliona kamenih blokova, od kojih je svaki težio po nekoliko tona.
Najveća od tri piramide, Keopsova, visoka je 146 metara i jedino je od sedam svetskih čuda starog sveta koje je sačuvano.

Piramida-grad u Čičen Ici (6. vek, Meksiko) samo je jedan od spomenika iz impozantne zaostavštine Maja. Misteriozno je napušten u 14. a ponovo otkriven sredinom 20. veka.
U samom centru se nalazi hram-piramida Kukulkan, visoka 30 metara, sa stepeništem na četiri strane sveta koje vodi do vrha.

Najstarije potencijalno svetsko čudo je Stounhendž (3000–1600 p. n.e, Ejmsberi, Velika Britanija), spomenik iz neolita i bronzanog doba. Nikada nije tačno utvrđeno ko ga je izgradio, ni koja je bila svrha kamenih blokova složenih u koncentrične krugove.
Tajnovito poreklo ovog kamenja poprište je višedecenijskog sukoba najekscentričnijih (belo)svetskih teoretičara.
Dok jedni zastupaju stav da su monolite konstruisali vanzemaljci, drugi uporno tvrde da su ih sagradili pagani za potrebe magijskih rituala.

Drevni grad Petra (9. p. n.e.-40. n. e, Jordan) nalazi se na obodu arapske pustinje, u planinama južno od Mrtvog mora. Bio je prestonica Nabatejskog carstva dok ga nisu osvojili Rimljani.
Tajna i čar Petre skriveni su u njenoj poziciji: da bi se došlo do hrama, potrebno je proći grlo Sika, dugačak i uzak klanac između dve stene koje su visoke do 100 metara.
Od vremena krstaša pa sve do 1812. nijedan Evropljanin nije bio u Petri. Početkom 19. veka samo su još pojedini naučnici po čuvenju znali da bi negde na Bliskom istoku mogao da postoji legendarni grad u stenama.
Tomas Edvard Lorens (Lorens od Arabije) u svom delu Sedam stubova mudrosti piše: „Petra je najdivnije mesto na svetu“.

Budistički hram Kiomicu (749–1855, Kjoto, Japan) je kompleks u kojem centralno mesto zauzima velika drvena zgrada sa impresivnom terasom.
Za njegovo postojanje vezana je jedna interesantna priča. Naime, u prošlosti je bilo uvreženo mišljenje da će vam biti ispunjena želja ako skočite s te 13 metara visoke verande i preživite pad.
To je po svoj prilici pošlo za rukom većini potencijalnih skakača – kažu da je čak 80 odsto onih koji su se usudili da okušaju sreću preživelo zahvaljujući vegetaciji koja se nalazi u podnožju terase.

Ljubitelji Indijana Džonsa glasaće za Angkor (12. vek, Kambodža), najvažniji spomenik kmerske civilizacije skriven u dubinama džungle.
Predstavlja najveći svetski kompleks hramova koji su čuveni po svojoj složenoj dekorativnoj arhitekturi.
Nakon što je izgrađen u 12. veku, misteriozno je napušten dva veka kasnije i predat zaboravu, dok nije ponovo otkriven 1861.
U 14. veku afričkim carstvom Mali vladao je kralj Mansa Musa. On je 1324. preduzeo hodočasno putovanje ka Meki sa do tada neviđenom pratnjom.

Od blaga koje su nosili na putu je osnovao trgovački grad Timbuktu (12. vek), koji je uskoro postao centar islamske učenosti.
Izgradio je spektakularne džamije od kojih su neke sačuvane do današnjeg dana. Prema papskim zapisima iz 15. veka, Timbuktu je imao toliko učenih ljudi da su tamošnji trgovci na knjigama zarađivali više nego na bilo kom drugom proizvodu.

Za statue na Uskršnjim ostrvima (10–16. vek, Čile) vezane su najneverovatnije priče. Dovode ih u vezu sa mitom o Atlantidi, a postoji i teorija da su delo vanzemaljaca.
Nauka, s druge strane, veruje da su se Polinezijci nastanili ovde u 4. veku i da su oni tvorci ovih jedinstvenih skulptura.
Najveća od njih visoka je 21 metar. Misteriozne statue poznate kao moai fasciniraju svet, a Uskršnjim ostrvima daju mitski karakter.

Maču Pikču (1460–1470, Peru) je „grad sagrađen u oblacima“, centar civilizacije Inka. Nalazi se na neverovatnih 2.350 metara, duboko u džunglama Amazonije.
Vekovima zaboravljen, ponovo je otkriven 1911. Arheolozi tvrde da to nije bio grad u klasičnom smislu, jer nisu pronađeni ostaci birokratske uprave, trgovine ili vojske.
Najverovatnije je građen kao carski posed, versko utočište ili kao tajni ceremonijalni grad. Ostaci svedoče o carskom stilu Inka, kakav se može naći i na drugim mestima nekad najveće civilizacije Novog sveta.
Prema jednoj teoriji, stanovnike je pokosio sifilis koji je stigao iz Evrope, a ostalo je učinio građanski rat.

Predstavnici slovenskog sveta su Kremlj i Crveni trg (1156–1850, Moskva, Rusija). Izgradnja Kremlja počela je 1156. godine i prvobitno je bio rezidencija Ivana I.
Od tada je centar ruske države, a i danas je jedinstven spomenik ruske kulture i grandiozan simbol vlasti.
Unutar Kremlja nalazi se jedan od najbogatijih muzeja na svetu, sa blagom kao što su dijamantski tronovi, kraljevske kočije i poznata Faberžeova jaja.
Crkva Vasilija Blaženog je unikatni spomenik ruske arhitekture i istorije. Sagrađena je u čast pobede nad tatarsko-mongolskom vojskom u 16. veku. Danas je filijala Ruskog istorijskog muzeja.

Veličanstveni zamak Nojšvanštajn (1869–1884, Fisen, Nemačka) izgrađen je po naredbi ludog kralja Ludviga II iz Bavarske u vreme kada utvrđenja nisu bila neophodna.
Zato je kao čista fantazija – predstavlja romantičnu kompoziciju kula u okruženju planina i jezera. Voltu Dizniju je bio inspiracija kada je pravio tematski zamak za Diznilend.
Na ulazu u njujoršku luku nalazi se jedan od najvećih i najpoznatijih spomenika na svetu – Kip slobode (1886, SAD). Kip vedre, smirene i dostojanstvene žene s bakljom u visoko uzdignutoj ruci visok je 90 metara.
Vremenom je postao simbol bogate, napredne i slobodne Amerike, „zemlje neslućenih mogućnosti“, u koju su hrlili milioni u potrazi za „američkim snom“.

Kada ju je gradio za Svetski sajam, Aleksandar Gistav Ajfel nije ni sanjao da će njegova, kasnije nazvana Ajfelova kula (1887–1889, Pariz, Francuska) postati zaštitni znak Pariza i jedna od najatraktivnijih turističkih lokacija na svetu.
Potencijalno novo svetsko čudo je, nakon što je otvoreno, smatrano ruglom i pisane su peticije da se ukloni. Sačuvana je samo zbog toga što je bila važna antena za telegrafiju. Sa visinom od preko 300 metara, dugo je bio najviša građevina na svetu.

Statua Hrista Spasitelja (1931, Rio de Ženeiro, Brazil) raširila je ruke nad Rijom u znak dobrodošlice.
Izgrađen na brdu Korkovadu, nedaleko od centra grada, to je spomenik koji je Katolička crkva podigla želeći da obeleži stogodišnjicu nezavisnosti Brazila. Visok je 38 metara.

Najmoderniji objekat od svih kandidata koji su nominovani je sidnejska Opera (1954–1973, Australija).
Otvorila ju je 1973. kraljica Elizabeta II, a njen apstraktni izgled uveo je Australiju na mapu značajne svetske arhitekture. Visoka je 183 metra i široka 120. Najpoznatiji je građevinski simbol australijskog kontinenta.

Bez obzira na sve manjkavosti, lista je, vidimo, impozantna, a vreme odluke se približava. Zvanično proglašenje je zakazano za 7. jul 2007. u Lisabonu, a do tada će promotivni karavan obići svaku od 21 lokacije.
Uz medijsku pompu je 5. septembra krenuo sa Akropolja, i do sada obišao gotovo sve lokalitete Starog kontinenta.

Tia Firing kaže da će polovina novca prikupljenog ovom akcijom biti utrošena na obnovu radikalno oštećenih spomenika svetske kulturne baštine, poput 1.500 godina stara dva velika kipa Bude u mestu Bamijan u Avganistanu, koje su tokom 2001. uništili talibani.
Žaleći što na listu svetskih čuda ne može da uđe više od sedam građevina, Bernard Veber kaže da u ovom projektu broj sedam nema samo mitološko, nego i praktično značenje: „Izgleda da je to upravo broj podataka koje prosečna osoba može odjednom da zapamti“.

Antička čuda
1. Hram boginje Artemide u Efesu

– Tokom 7. i 6. veka p. n.e podignut u starogrčkom gradu Efesu, u Maloj Aziji, u slavu grčke boginje lova.
Bio je ukrašen bronzanim statuama koje su izvajali najumešniji umetnici tog doba. Godine 356. p. n.e. čovek po imenu Herostratus je, u nameri da se proslavi, zapalio hram, koji je izgoreo do temelja.
Danas se mogu videti samo njegovi ostaci.

2. Kolos sa Rodosa

– Kako bi proslavili svoje jedinstvo, stanovnici Rodosa prodali su ratnu opremu i od dobijenog novca podigli gigantsku statuu visoku 33 metra, posvećenu grčkom bogu Sunca Heliosu.
Izgradnja je trajala 12 godina i završena je 282. godine p. n.e. Svega 56 godina kasnije uništio ga je snažan zemljotres.

3. Vavilonski viseći vrtovi

– Ostaci visećih vrtova iz 7. veka p. n.e. nalaze se na obali reke Eufrat, 50 km južno od Bagdada.
Sve do 20. veka mnoge misterije vezane za viseće vrtove nisu bile otkrivene – čak se i danas arheolozi bore da prikupe dovoljno dokaza o lokaciji vrtova, komplikovanom sistemu navodnjavanja i stvarnom izgledu.

4. Mauzolej u Halikarnasu

– I on je grobnica jednog vladara – Mauzola. Lepota ove građevine iz 350 godine p. n.e. smeštene u Bodrumu nije samo veličinom zadivila milione ljudi. Početkom 15. veka vitezovi svetog Jovana Malteškog okupirali su Halikarnas i izgradili zamak.
U želji da ga utvrde, iskoristili su materijal od kojeg je bio izgrađen tada već značajno oštećen Mauzolej. Do 1522. gotovo svaka cigla iz Mauzoleja bila je uklonjena i iskorišćena za gradnju.

5. Svetionik u Aleksandriji

– Nalazio se na ostrvu Farosu kod Aleksandrije, a bio je posvećen bogovima spasiteljima – Ptolomeju Soteru i njegovoj ženi Berenis.
Noću je svetleo pomoću upaljene vatre, a danju je ogledalima reflektovao sunčevu svetlost. Nakon oštećenja u više zemljotresa, poslednje poglavlje u njegovoj istoriji, koja je počela 290. p. n.e, dogodilo se u 15. veku, kada je sultan Mameluk
Ćatbej na istom mestu od mermera svetionika podigao tvrđavu. Od šest uništenih svetskih čuda, svetionik je poslednji nestao.

6. Statua boga Zevsa

– Nalazila se u starogrčkom gradu Olimpiji. Ogromni Zevsov hram sagrađen je oko 450. godine p. n.e, ali je u rastućoj grčkoj moći jednostavni hram delovao isuviše obično – rešenje je pronađeno u izgradnji ove statue.
Tako je od metala i slonovače rođen kip visok 13 metara prekriven zlatom. Statua je kasnije prebačena u carsku palatu u Konstantinopolju, gde je stradala u velikom požaru 462. godine.

7. Velika piramida u Gizi

– Najstarije i jedino do danas očuvano svetsko čudo. Veruje se da je izgradnja trajala oko 20 godina.
Iako se ne zna kako su blokovi od kojih je sagrađena postavljani, postoji nekoliko teorija – jedna podrazumeva korišćenje ravne ili spiralne rampe koja se podizala kako je građevina napredovala uvis, dok druga smatra da su tom prilikom korišćene dugačke poluge.
Velika piramida bila je visoka 145,75 m, a tokom godina vrh piramide je urušen za oko 10 m. Sve do kraja 19. veka bila je najviša građevina na Zemlji.