ZA BANKARE NEMA KRIZE

Ako su privrednici bili kivni na banke koje su u 2009. godini zabeležile velike profite, dok su oni grcali u dugovima i gledali kako im se topi supstanca preduzeća, kako li će tek reagovati na profite iz prošle godine koji su za 25 odsto veći od onih iz 2009. godine?

Bankarski sektor u Srbiji zaradio je u prošloj godini 25,4 milijardi dinara ili nešto preko 245 miliona evra, što je za neverovatnih 25 odsto više nego prethodne godine kada su napravili 20,3 milijarde dinara. U evrima je rast nešto manji i iznosi oko 14 odsto. Tako je profit banaka u dinarima prevazišao dobit ostvarenu u 2007. godini, a ako ovako nastavi ubrzo će dostići rekordnu 2008. godinu kada su imali dobit od skoro 35 milijardi dinara.

Tako se konačno videla prava korist od subvencionisanih kredita, ali i od pozamašnih kamata koje je davala država na svoje obveznice, a koje su kupovale uglavnom banke.

Iako se tokom prošle godine stopa nenaplativih kredita kretala i do 20 odsto, prema bilansima, banke su ostvarile najveći prihod od kamata do sada, 179,4 milijarde dinara, što je za šest odsto više nego 2009. godine. Međutim, šta reći za prihode od naknada i provizija koji su porasli sa 42 milijarde 2009. na 73,85 milijardi prošle godine, odnosno za neverovatnih skoro 60 odsto.

Rast profita u prošloj godini bio je znatno veći i od rasta aktive i od rasta kapitala banaka. Tako je na kraju prošle godine aktiva bankarskog sektora iznosila 2,55 biliona dinara (24,2 milijarde evra) što je za samo 8,2 odsto više nego na kraju prethodne godine. Rast kapitala iznosio je 11,2 odsto u toku 2010. godine pa je 31. decemra iznosio 497,97 milijardi dinara ili 4,7 milijardi evra.

Od 33 banke, u 2010. godini njih 22 su ostvarile dobit od oko 34,5 milijardi dinara, a 11 je zabeležilo gubitke od ukupno devet milijardi dinara.

I prošle godine na čelu bankarskog sektora bila je Inteza banka sa aktivom od 359,1 milijardu dinara i profitom pre oporezivanja od čak 8,46 milijardi, odnosno više od 80 miliona evra.

Druga najveća banka na tržištu je Komercijalna sa aktivom od 255,9 milijardi dinara, dok je banka sa drugim najvećim profitom niška AIK banka sa 6,2 milijarde dinara. Najveći kapital na kraju prošle godine imala je takođe Inteza 57,3 milijarde dinara, dok je druga banka po visini kapitala Rajfajzen.

Najveći gubitaš i prošle godine je bila mađarska OTP banka sa minusom od 2,5 milijarde dinara, zatim grčka Alfa banka sa 1,7 milijardi gubitka i Kredi Agrikol sa gubitkom od 1,14 milijardi dinara.

Dok se privrednici iz svih industrijskih grana žale da ne mogu da ostvare toliku profitnu stopu kako bi pokrili troškove finansiranja, (neki) bankari nemaju problem sa tim. Tako je Inteza ostvarila prinos na ukupni kapital od čak 14,76 odsto, a u stopu je prati AIK banka sa 14,03 odsto. Dvocifrene stope prinosa na kapital imale su i Poštanska štedionica (12,5%) i Unikredit banka (12,19%).

S druge strane, pokazatelj profitabilnosti prinos na aktivu, odnosno odnos profita i aktive, ubedljivo je na strani AIK banke. Ova niška banka je zabeležila prinos na aktivu 4,38 odsto, sledi je Poštanska štedionica sa 3,88 odsto, Inteza i Unikredit imaju po 2,3 odsto, a sve ostale banke ispod dva odsto. Zanimljivo je da Poštanska štedionica ima veći prihod od provizija i naknada nego od kamata.

Možda najgori rezultat u odnosu na prošlu godinu napravila je Hipo Alpe Adria banka koja je ispala iz liste prvih pet banaka po svim kriterijumima. Ova banka, iako ima 144,6 milijardi dinara aktive, uspela da je napravi svega 384 miliona dinara dobiti pre oporezivanja nakon 1,8 milijardi prethodne godine.

Tabela 1

Najveća aktiva

Banka                        Aktiva (u din.)

Inteza                         359,1 mlrd

Komercijalna               255,9 mlrd

EFG Eurobanka           180,9 mlrd

Rajfajzen                    178,8 mlrd

Unikredit                     167 mlrd

Tabela 2

Najveći kapital

Banka                   Kapital (u din.)

Inteza                   57,3 mlrd

Rajfajzen              50 mlrd

AIK                       44,2 mlrd

EFG Eurobank      41 mlrd

Komercijalna        41 mlrd

Tabela 3

Najveći dobitnici

Banka                 Dobit (u din.)

Inteza                8,46 mlrd

AIK                    6,2 mlrd

Unikredit           3,9 mlrd

Rajfajzen         2,9 mlrd

Komercijalna    2,79 mlrd

Tabela 4

Najveći gubitnici

Banka                      Gubitak (u din.)

OTP                          2,5 mlrd

Alfa                          1,7 mlrd

Kredi Agrikol             1,14 mlrd

Vojvođanska            1,1 mlrd

Findomestik              0,89 mlrd

Tabela 5

Prinos na kapital (ROE)

Banka                       ROE

Inteza                      14,76%

AIK                           14,03%

Poštanska šted.       12,5%

Unikredit                  12,19%

Sosijete ženeral        8,16%

Tabela 6

Prinos na aktivu (ROA)

Banka                          ROA

AIK                                4,38%

Poštanska šted.            3,88%

Inteza                           2,35%

Unikredit                       2,33%

Rajfajzen                     1,62%