DA LI GRCI NE PRIJAVLJUJU PRIHODE ILI PREMALO ZARAĐUJU?

"Grci troše 40 milijardi evra više nego što prijavljuju kao prihod", rekao je Janis Sturnaras, guverner Grčke banke, septembra meseca na 19. godišnjem Poreskom forumu američko-helenske privredne komore. "Ova razlika odražava veličinu sive ekonomije", objasnio je Sturnaras, dodajući da najnoviji podaci o prihodima i rashodima iz 2021. godine iznose 20,9 odsto BDP-a. "To je i pouzdano merilo utaje poreza, iako utaja i siva ekonomija nisu isto", primetio je Sturnaras.
"U periodu 2015-21, ovaj višak potrošnje kretao se od 36 do 49 milijardi evra", rekao je guverner. Ukupni prijavljeni prihodi za 2021. godine iznosili su oko 84 milijarde evra, što je došlo od zaposlenih koji ne mogu da sakriju svoje prihode, jer se oporezovani na izvoru. Dve trećine poreskih obveznika, koji se bave nekom vrstom delatnosti ili su samozaposleni, prijavljuju oporezive godišnje prihode manje od 10.000 evra, što predstavlja minimalnu godišnju zaradu. Više od polovine njih prijavljuje prihode do 5.000 evra.

Janis Sturnaras, guverner Grčke banke, smatra da građani kriju prihode od države

Devet miliona obveznika - 6,5 miliona poreskih prijava

Svake godine, 9 miliona poreskih obveznika popunjava 6,5 miliona prijava i plaća porez od oko 8,2 milijarde evra. Oporezivi prihod - veći od 20.000 evra godišnje - prijavljuje 800.000 građana, a od njih samo 27.000 prijavljuje pojedinačne prihode veće od 100.000 evra. Ovih osam stotina hiljada plaćaju dve trećine poreza, što znači da devet od deset Grka plaća jednu trećinu poreza, a jedan od deset plaća dve trećine.

Ne treba zaobraviti podatak Eurobanke da tri četvrtine grčkih građana imaju depozite u bankama koji ne prelaze 1.000 evra. Štednja te ogromne većine iznosi 2,7 milijarde evra, što predstavlja nešto više od jedan odsto ukupnih depozita. S druge strane, manje od jednog procenta domaćinstava i preduzeća imaju depozite veće od 100.000 evra svaki, što ukupno iznosi 80 milijardi evra i odgovara vrednosti od 42 odsto ukupne štednje.
Prema podacima ELSTAT-a koje su obradili analitičari Eurobanke, stagnacija realnih plata u Grčkoj, kao i nizak BDP po glavi stanovnika u poređenju sa ostatkom zemalja EU i evrozonom, jeste naličje medalje stagnacije koja karakteriše produktivnost rada.

"Zbog toga je povećanje produktivnosti rada ključno za oporavak realnih zarada po zaposlenom. Ovo poslednje se može postići produktivnim investicijama, reformama, efektivnim uvozom, proizvodnjom gde je to moguće i širenjem novih tehnologija", navodi se u zaključku biltena Eurobanke.

Međutim, guverner Grčke banke nema isto mišljenje. On smatra da samozaposleni i vrlo mala preduzeća u najvećoj meri kriju svoje prihode. Naravno, ono što guverner Sturnaras nije rekao, tiče se veoma bogatih grčkih poreskih obveznika koji - kroz ofšor kompanije i korišćenje lažnih faktura - nekažnjeno i u saglasnosti sa vlastima izbegavaju plaćanje ikakvog poreza. Takođe, Sturnaras nije spomenuo da mnogi grčki građani ne plaćaju porez, ne zato što potkradaju državu, nego zato što malo zarađuju. Siromaštvo u Grčkoj prelazi 25 odsto, nezaposlenost je visoka i vrlo je rasprostranjena sezonska zaposlenost ili zaposlenost sa nepunim radnim vremenom.

Devet miliona grčkih poreskih obveznika popunjava 6,5 miliona poreskih prijava i plaća porez od 8,2 milijarde evra

Proširenje poreske osnove – veći prihodi za državu

Komisija Evropske unije, inače naredbodavac grčke vlade, smatra da opsežna utaja poreza u Grčkoj mora da izazove proširenje poreske osnovice. Ograničavanje prijavljenih prihoda na 80-85 milijardi evra kada bruto domaći proizvod zemlje dostigne 205 milijardi evra, a godišnji rashodi zabeleženi u anketama o porodičnom budžetu premašuju 130 milijardi evra, po njihovom mišljenju, prkosi logici i naglašava razmere utaje poreza.
Grčka vlada, umesto traženja načina da se poboljša produktivnost kroz inovacije i traženja izlaza iz privredne stagnacije, poslušno je krenula u izvršavanje naređenja Evropske komisije, naloživši guverneru Grčke banke da novac nađe na drugi način.

Tako je Janis Sturnaras krenuo u borbu protiv utaje poreza iznevši šest "inovativnih" predloga: proširiti elektronske transakcije radi pokrivanja što većeg broja ekonomskih aktivnosti; davati podsticaje za plaćanje kreditnim karticama i putem bankarskog sistema; ponuditi poreske olakšice onima koji otkrivaju neprijavljene transakcije, posebno u sektorima sa dokazano visokim nivoom utaje poreza; kontinuirano nadograđivati sisteme za elektronsko praćenje transakcija Uprave javnih prihoda; obezbediti stabilan i pojednostavljen poreski režim; intenzivirati napore za stvaranje kulture odgovornosti za prihode.

Odmah po pobedi na junskim parlamentarnim izborima i formiranju vlade, Kirjakos Micotakis je naložio Upravi za javne prihode Grčke (AADE) da pojača kontrolu preduzeća, uvođenjem novog digitalnog alata pod nazivom "ELEGKSOSLive". Poreskoj uravi je cilj, pre svega, poboljšanje naplate poreza na grčkim ostrvima i u drugim turističkim oblastima. Digitalna aplikacija omogućila im je trenutan pristup finansijskim profilima i arhiviranim informacijama preduzeća koja su bila podvrgnuta inspekciji, kao i unakrsnim proverama finansijskih podataka, proveri autentičnosti računa, upoređivanje poreskih izjava, pregledanje istorije poreza, kao i uvid u prethodne prekršaje.

Prema grčkim statistikama, 20 % stanovništva je u opasnosti od siromaštva po prihodu, a 15 % nema osnovna materijalna sredstva

Smanjena kupovna moć Grka

Ministarstvo finansija i AADE smatraju da, otkrivanjem neprijavljenih prihoda turističke industrije, imaju mogućnost da značajno povećaju poreske prihode. Oni napominju da je deo prošlogodišnjeg rasta prihoda od PDV-a rezultat opsežnih inspekcija. Zato je, tokom leta, AADE sprovela blizu trideset hiljada provera, koristeći novu digitalnu aplikaciju. Inspektori su imali mogućnost da izdaju hitna obaveštenja u vezi sa rezultatima inspekcije i različitim kaznama. U zavisnosti od težine prekršaja i za recidiviste, kazne mogu da idu i do privremenog zatvaranja preduzeća do 10 dana.

Sasvim prirodno, Micotakisova vlada nije se ni osvrnula na stvarne ekonomske prilike u zemlji. Prema opisu analitičara Eurobanke, nakon rekordnih gubitaka pretrpljenih u prvim godinama krize, 2010-2014 (-25 odsto po fiksnim cenama), plate su u proseku ostale stagnirajuće u periodu 2015-2020. U 2021. i 2022. godini zarade su porasle za 2,5 odsto, odnosno 1,5 odsto. Međutim, ako se uzme u obzir prošlogodišnja inflacija od 9,5 odsto, proizilazi da su realne plate u Grčkoj u 2022. godini smanjene za 6 odsto, što znači da se u poslednjih trinaest godina kupovna moć, po zaposlenom, smanjila za nekih 30 odsto.

Pristup Micotakisove vlade podseća na pristup Makronove vlade, neposredno po njegovom osvajanju vlasti 2017. godine. U televizijskoj emisiji, jedan od njegovih budućih ministara je predstavio vrlo ambiciozan program. Po završetku snimanja, van kamera, jedan od novinara je pitao političara gde će naći toliki novac, a ovaj je cinično odgovorio:

"Tamo gde ga ima – kod siromašnih".