EU i finansije: Može li Mađarska da živi bez evropskih fondova?

Uprkos evroskeptičnoj retorici nacionalno-konzervativne vlade Viktora Orbana, subvencije EU ostaju ključne za opstanak zemlje, analizira liberalni mađarski nedeljnik HVG, prenosi francuski Kurie Enternasional:

“Mađarska od 2018. dobija između 6 i 6,2 milijarde evra godišnje od Evropske unije, ili oko 2.200 do 2.300 milijardi forinti. Poprilična suma, čak i ako povučemo 1,3 do 1,7 milijardi evra godišnjeg doprinosa u zajednički fond EU. Poređenja radi, vlada očekuje da kompanije plate 2.112 milijardi forinti (5,5 milijardi evra) poreza u okviru nacionalnog budžeta za 2024. Godinu. Dakle, evropske subvencije ostaju značajne, čak i ako Marton Nađ (ministar ekonomskog razvoja) smatra da ´nisu dominantne u finansiranju privrede´.

Zaduživanje i strane investicije – umesto subvencija Unije

Da su fondovi EU nestali, a mađarska država htela da prikupi 2.000 milijardi forinti (5,2 milijarde evra), misija ne bi bila nemoguća, ali bi mnogo koštala. Prvo, Mađarska bi logično emitovala državne zapise, kao što države odavno rade kada im treba novac. Mađarski dug je krajem aprila dostigao 47.605 milijardi forinti (125,4 milijarde evra), uključujući 23.276 milijardi (61,3 milijarde evra) obveznica na tržištu obveznica i 9.589 milijardi (25,2 milijarde evra) deviznih vaučera. Ove dve cifre su po 2 triliona forinti veće od vrednosti iz maja 2022. Dakle, država može brzo da dobije novac ako želi. Problem: trezorske obveznice podležu plaćanju kamate. Kada je inflacija visoka i investitori izbegavaju zemlju, država mora da daje velika obećanja da bi privukla novi novac. To je mnogo komplikovanija situacija za rešavanje nego kada EU dodeljuje subvencije.

Prema rečima Martona Nađa, rešenje ne leži u dugovima, već u stranim direktnim investicijama (SDI). SDI imaju veliku težinu u mađarskoj ekonomiji i nastavljaju da rastu. Zahvaljujući ovim kretanjima, od 2018. svake godine je stizalo 2.000 do 2.800 milijardi forinti, više od evropskih fondova u istom periodu. Ovu cifru ministar je imao u vidu kada je rekao da subvencije EU više nisu dominantne. Međutim, održavanje ove stope rasta bio bi zastrašujući zadatak. Za Martona Nađa, kompanije koje su već investirale u Mađarskoj moraju da budu ubeđene da ponovo ulože deo svog profita ovde. Ambiciozan plan vlade, koja se bori da privuče strane kompanije, ali niko ne može da kaže gde je granica ovog rasta.

Takođe, ne zaboravimo da su ciljevi stranog investitora prilično drugačiji od ciljeva EU. EU daje subvencije za projekte koji su svakako važni, ali nikad isplativi. Privatna kompanija ne razmišlja tako. Da, kompanije plaćaju poreze, iako Mađarska ima najniži korporativni porez u Evropi i borila se da spreči povećanje poreza od 15% za multinacionalne kompanije. Doduše, kompanije otvaraju radna mesta i država daje značajnu pomoć u tom cilju. Ali danas kompanije osnovane u Mađarskoj mogu da ponude sve manje posla Mađarima, jer je zemlja blizu pune zaposlenosti. Stoga, ako kompanija odluči da otvara radna mesta, biće sve više prinuđena da uvozi strane radnike.

Kinezi i državne obveznice ne obećavaju dovoljno

Poslednjih meseci vlada se još više (ekonomski) približila Kini nego do sada. Bilo je čak i vremena kada je Budimpešta upisivala obveznice kineskog trezora da bi dobila novac. U znak ovog zbližavanja u finansijskim odnosima, mađarska država je od kineskih banaka pozajmila veliki deo od 660 milijardi forinti (1,7 milijardi evra) neophodnih za kupovinu mađarske podružnice telefonskog operatera Vodafone, a Viktor Orban je primio predsednika jedne od banaka. Kinezi takođe smatraju Mađare ekonomskim partnerima. Peking pokušava da ove investicije (kapital, industriju) okrene u svoju korist protiv EU, koja namerava da podrži države članice i promoviše bolje tržište za svoje proizvode.

Vlada pokušava da podstakne Mađare da svoju ušteđevinu ulože u državne obveznice. Ovaj manevar narušava tržište, ali ga izvršna vlast smatra sasvim logičnim, iako je nedovoljan. Prema podacima Mađarske narodne banke, vrednost vaučera dostigla je 11.791 milijardu forinti (31,1 milijardu evra) u prvom kvartalu 2023. godine, samo 395 milijardi više (1,04 milijarde evra) nego godinu dana ranije. Istovremeno, Mađari su kod kuće imali 6.622 milijarde forinti (17,4 milijarde evra) gotovine, odnosno 539 milijardi forinti više (1,4 milijarde evra) nego u prvom kvartalu 2022. Nagomilavanje predstavlja veliki problem zbog količine neaktivnog novca, a to je najgora ideja u vreme inflacije, koja jede ušteđevinu. Čak i kada bi vlada pronašla rešenje da prikupi sav novac do poslednjih forinti koji je u čarapama akumuliran tokom godine, iznos bi dostigao samo četvrtinu onoga što Unija šalje svake godine.

Priprema za život bez evropskih subvencija ili antievropska retorika?

Prema rečima Martona Nađa, Mađarska mora da se pripremi da živi bez fondova EU, jer bi zemlja uskoro mogla da postane neto doprinosilac (koji ne unosi manje u evropski budžet nego što dobija iz njega – prim. N.J.) i da dostigne 90% razvojnog standarda EU. Koliko su, međutim, ta predviđanja realna? Pozicija neto davaoca doprinosa oličava primamljivo obećanje, koje Viktor Orban smatra ostvarivim do 2030. godine. Pored najbogatijih zemalja zapadne Evrope, ovaj status su osvojile Austrija, Finska, Švedska i Irska. Mađarskoj će biti potrebne velike promene pre nego što stigne do tog nivoa. Što se tiče razvoja od 90 odsto, Česi, Slovenci i Litvanci su ga već dostigli, dok smo mi Mađari tek na 7 odsto, odnosno prvi među poslednjih osam mesta u EU, uprkos poboljšanju mađaraskih statistika iz godine u godinu.

Većina evropske pomoći, koja se isplaćuje zemljama ispod nivoa od 90 odsto razvojnog standarda EU, ne doprinosi razvoju zemlje već regiona koji ima koristi od subvencije. U Mađarskoj, samo Budimpešta premašuje 90% daleko ispred pokrajina. Centralna Transdanubia (županije Fejer, Komarom-Estergom i Vesprem) i zapadna (županije Zala, Vaš i Gior-Moson-Sopron), iako bogate, imaju samo 70 i 68% razvijenu ekonomiju u odnosu na evropski standard. Tri ekonomsko-statistička regiona istočne Mađarske i južne Transdanubije (županije Šomođ, Tolna i Baranja) su između 49 i 54%. Nadati se dostizanju 90% razvojnog standarda EU u kratkom roku je naučna fantastika.

Opozicija redovno osuđuje antievropsku retoriku vlasti koja, navodno, priprema izlazak iz Unije. Izjave Martona Nađa samo pojačavaju ovu zabrinutost. Očigledno ne znamo šta se vrti u glavi premijera Viktora Orbana, ali napuštanje Evropske unije bila bi užasna ideja, ekonomski i politički, uključujući i u očima izvršne vlasti i to ne samo zato što ne terba da bežimo od besplatnog novca sve dok on teče. Primer Bregzita je jasno pokazao svim evroskeptičnim političarima na kontinentu da čak ni novac Unije nije najvažniji, već zajedničko tržište koje nudi isti tretman kompanijama i građanima država članica.

Za mađarsku privredu, čija se spoljna trgovina u velikoj meri oslanja na EU, izlazak iz Unije bio bi smrtna kazna. Vlast nema nikakvog interesa da se odrekne EU. Niti bi izvršna vlast imala bilo kakav interes da propusti ogromnu priliku da pusti nezadovoljne građane, koji ne pronalaze svoju sreću ovde, da odu da rade u inostranstvu kao građani EU, umesto da se bune kod kuće protiv vlade“.