Pad kamatnih stopa - da li je proradila konkurencija među bankama?

Miloš Obradović

U 2015. godini pale su kamatne stope na kredite i privredi i stanovništvu, ali su banke i dalje zadržale relativno visoke marže
(islustracija: Prosečna kamatna stopa na kredite stanovništvu je iznosila oko 12 odsto, a na depozite građana ispod pet odsto, što bankama daje ogromnu maržu od više od sedam odsto)

Tek što je kreditna aktivnost banaka prema privredi od polovine prošle godine krenula da se oporavlja, u prva dva meseca 2016. opet je zabeležen pad obima kredita privredi. Prema podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, zaduženost privrede je na kraju februara smanjena za pola procentnog poena u odnosu na prethodni mesec i u odnosu na kraj 2015. godine. Ostaje da se vidi da li je ovako nepovoljna situacija posledica manjeg broja radnih dana u februaru ili možda pokazatelj usporavanja ekonomije.

Inače, u poslednjem tromesečju prošle godine, prema izveštaju Narodne banke Srbije, kreditna aktivnost banaka prema privredi i stanovništvu nastavila je da se oporavlja što je doprinelo, po isključenju efekta promene deviznog kursa, da u 2015. godini ostvari rast od 1,2 odsto. Ovo se desilo uprkos dospeću 110 milijardi dinara subvencionisanih kredita, odobrenih prethodne godine.

Više kredita za investicije

Skoro polovina novoodobrenih kredita (46 odsto) je bilo namenjeno finansiranju obrtnih sredstava, odnosno tekućeg poslovanja. Ipak, dobra vest je da je u poršloj godini odobreno skoro 223 milijarde dinara za investicione kredite što je za 150 odsto više nego u 2014. To je doprinelo i da iznos novoodobrenih kredita privredi bude viši nego u 2014, uprkos tome što su te godine odobravani subvencionisani krediti.

Otplata subvencionisanih kredita doprinela je da se smanji udeo dinarskih kredita u ukupnim kreditima privredi. Naime, firme su mahom refinansirale dinarske subvencionisane zajmove - zajmovima indeksiranim u stranim valutama, pre svega evru, pa je tako udeo dinarskih kredita pao na ispod jedne petine u ukupnim kreditima.

NBS je izrazila očekivanje da će se započeti oporavak kreditne aktivnosti - nastaviti u 2016, čemu bi trebalo da doprinesu efekti ublažavanja monetarne politike, ubrzanje rasta domaće ekonomske aktivnosti kao i dalje niske kamatne stope u zoni evra. Sudeći prema prva dva meseca ove godine očekivanja NBS su previše optimistična, jer umesto rasta kreditne aktivnosti imamo njeno smanjenje.

Bankarske usluge i dalje skupe

Kreditna aktivnost, odnosno tražnja za kreditima je neumitno povezana sa cenom zaduživanja. Istina je da kamatne stope u poslednje dve godine beleže pad, pre svega zbog smanjenja troškova pozjamljivanja na međunarodnom finansijskom tržištu, budući da se euribor (referentna kamtna stopa za evre) trenutno nalazi u negativnoj zoni. Na primer, šestomesečni euribor iznosi -0,04 odsto i poslednja četiri meseca je negativan do pad beleži još od 2008. godine kada je iznosio 4,7 odsto. Drugi, odnosno sada dominantan izvor sredstava banaka je domaća štednja na koju su značajno smanjene kamate.

Tako je na dinarske depozite privredi kamatna stopa u proseku tri odsto, a na depozite u evrima svega 0,8 odsto. S druge strane, prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi je 6,2 odsto,a na kredite u evrima 4,2 odsto. Ovo ukazuje na i dalje visoke kamatne marže banaka iz koje se finansiraju njihovi troškovi i profit.

Krajem 2015. kamatne stope na kredite za obrtna sredstva iznosile su 6,1 odsto a na investicione kredite u proseku 7,2 odsto.

Slična situacija je i kod kredita indeksiranih u evrima. Prosečna ponderisana kamatna stopa na devizne i devizno indeksirane kredite privredi je u 2015. smanjena za 0,7 procentnih poena na 4,2 odsto u decembru. Investicioni zajmovi i krediti za obrtna sredstva su odobravani sa kamatnim stopama od 4,4 odsto.

Prema podacima NBS krajem 2015. marža za dinarske kredite privredi računata u odnosu na kamatnu stopu na dinarske depozite iznosila je 3,3 procentna poena, a u odnosu na tromesečni belibor 2,4 procenta. Na nivou cele 2015. godine marža u odnosu na kamatnu stopu na depozite bila je smanjena za svega 0,8 procentnih poena, dok je u odnosu na belibor ostala skoro nepromenjena. Kod kredita indeksiranih u devizama marže u odnosu na kamatnu stopu na devizne depozite su iznosile 3,7 procentnih poena, a u odnosu na tromesečni euribor 4,4 procentna poena.

Krediti stanovništvu

Krediti stanovništvu u 2015. godini povećani su za 3,1 odsto i na kraju 2015. iznosili su ukupno 751,7 milijardi dinara, što je činilo oko 39 odsto ukupnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora.

Već duže vreme dominiraju gotovinski krediti koji su učestvovali sa čak 60 odsto u novoodobrenim kreditima. Iako stambeni krediti i dalje imaju najveće učešće u vrednosti ukupnih kredita stanovništvu sa 46 odsto, njihovo učešće se ipak smanjuje dok se povećava učešće kredita koji se po pravilu koriste za tekuću potrošnju.

Za razliku od privrede koja se uglavnom zadužuje u evrima, u poslednjem tromesečju 2015. čak tri četvrtine zajmova građana bilo je u dinarima. Za celu 2015. učešće dinaraskih u ukupnim kreditima iznosilo je 67,5 odsto, tako da su dinari skoro dostigli evre po iznosu zajmova stanovništvu.

Kamatne stope na zajmove stanovništvu

Prosečna stopa na dinarske novoodobrene kredite stanovništvu smanjena je tokom 2015. za 4,8 procentnih poena na 12,1 odsto u decembru. I stope na evroindeksirane i kredite u evrima su smanjene, ali u manjoj meri u odnosu na dinarske – za svega jedan procentni poen, na 5,9 odsto.

Cena stambenih kredita, koji su najzastupljeniji među deviznim kreditima građanima, u decembru je iznosila 3,8 odsto, što je smanjenje za blizu jedan procentni poen nego u odnosu na kraj 2014. Ostali krediti odobravani su po stopi od 7,9 odsto, a potrošački po 6,3 odsto.

Kamatna marža, odnosno razlike između dinarskih depozita i dinarskih kredita stanovništvu se smanjuju, ali daleko sporije nego što bi moglo. Naime, prosečna kamatna stopa na kredite stanovništvu je iznosila oko 12 odsto, a na depozite građana ispod pet odsto, što bankama daje ogromnu maržu od više od sedam odsto. Kada se radi o evrima marža je nešto manja, ali i dalje previsoka. Prosečna kamatna stopa na kredit je oko šest odsto, dok je kamatna stopa na depozite oko jedan odsto, pa banke imaju razliku u ceni od celih pet odsto.

Bankarima je najčešće opravdanje za visoke kamatne stope u odnosu na Evropu ili region (mada su se kamatne stope u Srbiji dosta ujednačile sa okolnim zemljama u poslednje dve godine) veliki rizik i visok iznos nenaplativih kredita. Međutim, ovaj argument baš i ne stoji, jer su problematični krediti uglavnom odobravani pre krize. Na primer, NPL kod stambenih kredita je skoro 10 odsto, ali docnja u otplati veća od 60 dana kod stambenih kredita odobrenih u poslednjih pet godina je svega 1,2 odsto. Istina je da su banke sada mnogo rigoroznije prilikom odobravanja kredita i ocenjivanja kreditne sposobnosti dužnika, međutim i dalje klijentima nameću visoke premije rizika. Razlozi za to su - ako se uzmu u obzir visoke marže - ili želja da pokriju svoje neefikasno poslovanje ili da ostvare što veći profit.

Ono što je bankama pre krize bio visok rizik zemlje i visoke kamatne stope na štednju, kao izgovori za ogromne kamatne stope, to su danas nenaplativi krediti.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...