Izveštaj MMF-a: Francuska najgori “đak“ u evro-zoni
Prošle godine, zaduženost Francuske je porasla za 126,4 milijarde evra i dostigla 2.950 milijardi evra, približivši se simboličnoj granici od 3 hiljade milijardi evra
(ilustracija, Francuska "vuče" državni dug kao planina)
Francuska zaostaje za ostalim zemljama evro-zone i biće verovatno jedina članica koja neće smanjiti javni dug do 2028. godine – ističe se u najnovijem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda o fiskalnoj politici.
Pošto je Nemačka večiti najbolji đak, prema ovoj analizi, njen dug verovatno će pasti ispod granice od 60 odsto BDP-a za pet godina (u poređenju sa 69 odsto u 2021.), što je gornja granica za deficit, predviđena evropskim budžetskim pravilima.
Francuska zaduženost će, prema analizi MMF-a, u istom periodu nastaviti da raste do tačke da bi 2028. godine premašila 115 odsto duga u odnosu na BDP, premašujući nivo dostignut na vrhuncu pandemije.
Već prošle godine, zaduženost Francuske je porasla za 126,4 milijarde evra, dostigla 2.950 milijardi evra i približila se simboličnoj granici od 3 hiljade milijardi evra, navodi INSEE (Francuski nacionalni institut za statistiku i ekonomiju).
MMF takođe očekuje da će francuski budžet imati godišnji deficit (odnos između državnih rashoda i prihoda) između 5,3% i 3,9% BDP-a između 2023. i 2028. godine, opet prema procenama MMF-a. To znači da neće pasti ispod granice od 3 odsto, što je cilj koji je izvršna vlast objavila i zacrtala za 2027. godinu.
Program za stabilnost (PSTAB), tekst koji treba da predstavi evropskim institucijama makro-ekonomsku putanju zemlje, trebalo bi da bude objavljen narednih nedelja.
Globalno gledano, MMF je zabrinut zbog vraćanja javnog duga nakon dvogodišnjeg pada, zahvaljujući oporavku privrede i inflaciji (koja naduvava poreske prihode). Nivoi duga dostignuti tokom pandemije mogli bi ponovo da se vrate 2028.
