USTAV NE ŠTITI JELAŠIĆEVU PLATU

Jelica Putniković

Guverner NBS Radovan Jelašić nema zakonskog osnova da se buni protiv odluke Vlade Srbije o smanjenju zarada, tvrdi advokat Milenko Radić, predsednik Fonda za razvoj demokratije i ukazuje na to da bi, zapravo, povod za preispitivanje ustavnosti Zakona o NBS moglo biti to što su u njemu ingerencije guvernera izjednačene sa nadležnostima same NBS

-Izjave guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića, odnosno, saopštenja NBS da je neustavno smanjenje zarada u ovoj instituciji i da je reč o „stvaranju opasnog presedana da se Narodnoj banci nalaže šta treba da radi – danas su to zarade, sutra može biti bilo koja druga aktivnost NBS“ neosnovane su, neprimerene i rezultat su neprimenjivanja propisa koji regulišu rad guvernera i Narodne banke Srbije, kaže Milenko Radić, predsednik Fonda za razvoj demokratije.

Analizirajući legalnost i ustavnost Radić, međutim, ukazuje na to da je Zakonom o NBS guverner poistovećen sa samom NBS.

-Ukoliko Guverner želi da pokrene postupak ocene ustavnosti očekivanog zakona o smanjenju zarada, bilo bi korisno da pokrene postupak ocene ustavnosti i samog Zakona o narodnoj banci koji ne pravi razliku između nadležnosti NBS od nadležnosti guvernera – kaže dalje Radić i navodi prava i obaveze guvernera Jelašića iz Zakona o Narodnoj banci Srbije.

Prosečna neto plata guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića u prošloj godini je iznosila 412.175 dinara (blizu 5.000 evra), objavila je, inače, NBS krajem februara. U saopštenju NBS objavljenom na sajtu (www.nbs.rs), navodi se da su u mesečnu zaradu guvernera uračunat minuli rad, topli obrok, regres i slična primanja. Takođe je istaknuto da na ukupnu godišnju zaradu Jelašić treba da plati porez u iznosu od 353.701 dinar, što znači da je, po odbitku tog poreza, u proseku guverner mesečno zarađivao 382.700 dinara (4.600 evra). Iz NBS je ove godine po prvi put objavljena zarada guvernera, uz obrazloženje „da to čine zbog interesovanja javnosti, kao i da bi svoje poslovanje u svim oblastima učinila transparentnijim“.

Ni mesec i po dana posle ove transparentnee odluke guvernera Jelašića, Vlada Srbije je svrstala NBS na spisak agencija, preduzeća i drugih organizacija čiji je država vlasnik ili osnivač, koje će u sklopu mera za ekonomsku stabilizaciju Srbije morati da smanje plate zaposlenih veće od 40.000 dinara i gde će najveća zarada biti ograničena na šest prosečnih zarada u Srbiji. Konkretno, u svom paketu mera protiv krize, Vlada je planirala da se plate državnih činovnika veće od 40.000 dinara umanje za 10 odsto, a one više od 100.000 dinara za 15 odsto.

Već sutradan po objavljivanju ovih mera Vlade Srbije Večernje novosti objavljuju da „guverner nije spreman da radi za platu manju od sadašnjih 412.175 dinara, tj. za 180.000 dinara, kolika bi njegova primanja bila posle dovođenja na nivo od šest prosečnih zarada u Srbiji.“

Ovu izjavu prati i saopštenje iz NBS da je “Leks specijalis zakon obavezujući za sve i NBS će ga se pridržavati u obliku u kojem bude izglasan u Parlamentu, ali će ocena Ustavnog suda biti zatražena jer u centralnoj banci smatraju opasnim presedanom da se leks specijalis zakonima Narodnoj banci Srbije nalaže šta treba da radi”.

Iz NBS je saopšteno da, “to danas mogu biti zarade a sutra bilo koja druga aktivnost centralne banke. NBS i dalje smatra da je smanjivanje zarada zaposlenima u toj instituciji protivustavno rešenje, koje narušava samostalnost i nezavisnost Narodne banke, koja se ne finansira iz budžetskih prihoda i u koju nikada nije ušao nijedan dinar od naplaćenih poreza. Iz tih razloga guverner Radovan Jelašić je rekao da neće smanjivati zarade u Narodnoj banci Srbije, ali će one biti smanjene ukoliko se na predlog vlade takav protivustavni zakon donese”.

-Nažalost po guvernera i NBS, prema stavu 3. člana 3. Zakona o Narodnoj banci Srbije, NBS mora “da podrži sprovođenje ekonomske politike Vlade Srbije,” ukoliko ta politika ne dovodi u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja. Već u stavu 1. ovog člana navodi se da je osnovni cilj NBS „postizanje i održavanje stabilnosti cena,“ a da pored osnovnog cilja NBS „ima za cilj i očuvanje finansijske stabilnosti“. Dakle, NBS mora da sprovodi zakon kojim će se ograničiti visina plata svih zaposlenih u NBS kao i mnoge druge zakone i podzakonske akte – kaže advokat Radić i komentariše:

- Inače, guverner i NBS su u pravu kada se pozivaju na „samostalnost NBS“. Međutim, ta samostalnost, navedena u stavu 1. Člana 95. Ustava Republike Srbije, podleže nadzoru Narodne skupštine i ograničenjima predviđenim drugim zakonima, kako stoji u stavovima 2 i 3 istog člana 95. Ustava Republike Srbije. Radić dalje objašnjava da je saglasno Ustavu, st. 2. člana 2. Zakona o Narodnoj banci Srbije precizira da se ustavna samostalnost NBS primenjuje isključivo „u obavljanju funkcija utvrđenih ovim i drugim zakonima”. U stavu 3. Ovog člana precizira se da „Narodna banka Srbije, u obavljanju svojih funkcija, neće primati niti tražiti uputstva od državnih organa i drugih lica“.

-Dakle, radi se o samostalnosti NBS u neprimenjuje „uputstva“ ali ne i neprimenjivanju zakona, kao npr: o radu, zaradama, porezima, penzijama, zdravstvenom osiguranju, putnim ispravama itd… - ističe Radić i taksativno nabraja koje su to zaštićene funkcije NBS iz člana 4. Zakona o NBS.

Zaštićene funkcije NBS su:

1) Utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku;

2) Samostalno vodi politiku kursa dinara i, uz saglasnost Vlade, utvrđuje režim kursa dinara;

3) Čuva i upravlja deviznim rezervama;

4) Izdaje novčanice i kovani novac;

5) Uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom;

6) Izdaje i oduzima dozvole za rad, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija i donosi propise iz te oblasti;

7) Obavlja zakonom utvrđene poslove za Republiku i državnu zajednicu Srbija i Crna Gora;

8) Obavlja druge poslove utvrđene ovim i drugim zakonom u skladu s principima poslovanja centralnih banaka.

-Pored funkcija navedenih u članu 4. Zakona, član 2. Zakona obavezuje NBS da obavlja funkcije utvrđene i drugim zakonima – zaključuje advokat Radić.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...