Osveta Valeri Trierveiler, napuštene prve dame Francuske

Francuski predsednik Fransoa Oland spustio se na 13 odsto popularnosti, postavši tako najnepopularniji francuski predsednik ikada. Do pre nekoliko dana, rekord je držao bivši predsednik Širak (16%), međutim, izlazak knjige "Hvala za ovaj trenutak" (Les Arenes) Valeri Trierveiler, nekadašnje Olandove (nevenčane) žene i prve dame Francuske, učinio je predsednika još nepopularnijim.

Knjiga je napisana u najvećoj tajnosti, štampana u Nemačkoj i u Francusku dovezena 4. septembra, na dan prodaje. Za četiri dana, prodala se u 150 hiljada primeraka, ugrozivši, tako, komercijalnu slavu Gijoma Misoa, Marka Levija i Asteriksa. Prvi tiraž je štampan, po rečima izdavača Lorana Bekarije, u 240 hiljada primeraka, a pretpostavlja se da će se doštampati bar još 150 hiljada primeraka.

Knjiga Valeri Trierveiler “Hvala za ovaj trenutak”

Kada je Fransoa Oland započeo ljubavnu aferu sa Valeri Trierveiler, novinarkom nedeljnika Pari Mač, on je još bio sa Segolen Rojal, majkom njegove dece i ministarkom u današnjoj vladi. Potom, postavši predsednik, on se Trierleilerovoj javno zaklinjao na vernost, a onda je tajno otpočeo ljubavnu avanturu sa glumicom Žili Gaje. Kada je, pre sedam meseci, afera izašla na videlo u jednom žutom nedeljniku, Trierveilerova je doživela nervni slom, bila u bolnici, a potom je rešila da se distancira od čitave priče.

Potom je stigla osveta prevarene i javno ponižene žene na 300 strana pripovesti o njenoj avanturi u Jelisejskoj palati. Koncept knjige je vrlo jednostavan – na jednoj strani se nalazi žrtva Valeri Trierveiler, dobra i poštena novinarka radničkog porekla, a na drugoj strani surovi Fransoa Oland, licemerni buržuj kamenog srca. Čitava priča se odvija u okviru Jelisejske palate, najvažnijeg mesta francuske državne uprave.

Osvetoljubiva Pepeljuga

Bivša prva dama optužuje predsednika da ju je zaveo, a onda joj uništio privatni i profesionalni život. Već na samom početku, ona kaže da je želela da se Olandovo neverstvo završi kao Klintonova afera, televizijskim priznanjem i izvinjavanjem, ali od toga nije bilo ništa, što ju je verovatno i motivisalo da se osveti pisanjem “ispovesti”.

Nalik modernoj Pepeljuzi, ona govori o svom običnom poreklu, siromašnom detinjstvu i borbi da u životu uspe na ličnom i profesionalnom planu. Nažalost, u trenutku kada je mislila da je krunisala svoj život, ispostavilo se da je sve lažno. Oland, čovek koga je volela, a koji nju nije voleo, ustvari, lažno je skroman, voli luksuz i bogataše, nema pojma kako izgleda život običnih ljudi i mrzi sirotinju. Potom, uprkos oštrine njene političke analize i vidovitosti, Oland i njegovi ministri nisu uopšte slušali njene dragocene savete koji su mogli da im budu od velike pomoći.

Priča se nastavlja sve do tragičnog kraja, raskida i njene uspešne rekonstrukcije sopstvenog života i želje, da pisanjem knjige, pomogne drugim ženama koje su se našle u sličnim prilikama.

Nezavisno od osvetoljubivosti Valeri Trierveiler, od njene ljubomore i pokušaja da naškodi Olandu za njene neostvarene snove, postoji sasvim realan problem političke komunikacije francuskog predsednika, koji je omogućio uspeh knjige “Hvala za ovaj trenutak”.

Valeri Trierveiler, novinarka i bivš prva dama Francuske

Predsednički storytelling

Oland danas plaća cenu svog nemara u medijskoj komunikaciji. Cilj svakog predsednika tokom prvog mandata je da bude ponovo izabran. Novi trendovi, manipulativni i antidemokratski, traže od predsednika da se sve vreme ponaša kao predsednički kandidat i da neprekidno bude u političkom marketingu koji danas mora da uđe u kalup storytellinga. U slučaju da predsednik odbije da bude izvor medijske pripovesti, on, automatski, postaje predmet te pripovesti, što se Olandu, upravo, desilo u trač knjizi bivše žene.

“Predsednik se našao u ulozi golmana kome šutiraju seriju penala”, slikovito je objasnio Žerar Kole, nekadašnji Miteranov savetnik za komunikacije.

Od početka svog mandata, za razliku od Sarkozija, Oland nije pričao mnogo o sebi. Navikuti na Sarko-cirkus u kome je bivši predsednik na televiziji iznosio detalje iz svog ličnog i ljubavnog života, Francuzi su nastavili da traže predsednički rijaliti-šou. Da bi obezbedio popularnost, predsednik je u obavezi da zavodi i da zabavlja publiku. Kako je Oland odbio da u okviru političke komunikacij primeni aktivni narativni prosede (mit, anegdote, emocije...), knjiga Valeri Trierveiler pretvorila je Olanda u pasivni predmet njenog storytellinga.

Publika, u potrazi za što pikantnijom i uvrnutijom zabavom, bacila se na kupovanje knjige “Hvala za ovaj trenutak”, kao što se svojevremeno bacila na kupovinu trač-knjige Marsele Jakub o njenoj ljubavno-seksualnoj aferi sa Dominik Stros-Kanom i knjige Sesilije Atias o njenom braku sa Sarkozijem. Ponašanje gladnih kupaca čak je iznerviralo i knjižare koji su se pobunili protiv knjige Valeri Trierveiler. Većina njih ne odobrava način na koji je lansirana knjiga i smatara da njihov poziv nije da prodaju knjige koje su tražene samo tokom jednog meseca, nego da prave izbor i nude ga kupcima.

“Naša vokacije nije da budemo kanta za đubre”, rekao je jedan vlasnik knjižare i u izlogu stavio pano na kome je pisalo da nemaju knjigu Trierveilerove, ali da imaju Balzaka, Dimu, Mopasana...

Pano u izlogu jedne pariske knjižare: “Žao nam je, više nemamo knjigu Valeri Trierveiler, ali imamo dela Balzaka, Dime, Mopasana...”

Stara (ljubavna) priča – političari i novinarke

Knjiga Valeri Trierveiler, koja je nanela udarac već ionako niskoj popularnosti Olanda, nema veliku dokumentarnu vrednost. Pre bi se reklo da je ozlojeđena spisateljica, svojom knjigom, sebe svrstala u grupu napuštenih žena koje su “otkrile” da su živele sa narcisoidnim pervertom i monstrumom kamenog srca. Naravno, uvek se postavlja pitanje zašto je ta žena živela sa pervertom toliko godina i zašto je toliko boli razdvajanje od monstruma.

Istovremeno, Valeri Trierveiler je sebe svrstala u nemalu grupu francuskih novinarki koje su izveštavale o jednom političaru, a potom postale ljubavnice ili supruge tih istih političara. Takve ljubavne priče se, obično, završavaju muškim neverstvom, ženskim razočarenjem i pokušajem da se političaru naškodi na profesionalnom planu. Naravoučenije koje, “naivne” i lepe novinarke, kao i neverni političari švaleri, mogu da izvuku iz svih priča jeste – ko s đavolom tikve sadi, one mu se o glavu obijaju.

Prirodno, ovo naravoučenije poseduje samo teorijski aspekt. U praksi, moćni političari izgledaju pametno, privlačno, seksi i statusno, a zgodne novinarke i glumice su odlične žene-trofeji za moćne političare. Sada nam ostaje da sačekamo šta će se, jednog dana, desiti sa Žili Gaje, glumicom i novom Olandovom ljubavnicom. Knjiga, film, pozorišna predstava...?