Menadžeri kao sudije
Sporna odredba člana 178. stav3. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.75 od 21. jula 2014.)
Svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda.
Ovo opšte poznato ustavno načelo promaklo je, izgleda, autorima najnovijih izmena Zakona o radu. Kao jedan od razloga za otkaz, Zakon navodi ponašanje zapslenog koje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo. Za primenu ovog otkaznog razloga, dakle, bitno je da je izvršena radnja krivičnog dela, a ne i da postoji pravosnažna sudska odluka o tome. Ovakav otkaz ugovora o radu može biti dat čak i ako protiv zaposlenog nije pokrenut krivični postupak.
Ako ne sud, ko utvrđuje „radnju izvršavanja krivičnog dela“?
Ovu ulogu Zakon je prepustio poslodavcima tj. direktorima preduzeća. O osnovnim ljudskim pravima, a o njima se radi, odlučivaće naši savremeni menadžeri koje, po pravilu, karakterišu još tri „n“: neznanje, nestručnost i nesavesnost.
Neko je rekao da je u modernom svetu radno mesto jedino preostalo ratno polje gde ljudi mogu ubijati jedni druge, bez rizika od privođenja pred lice pravde. Zastrašeni vlasnici radnih knjižica u Srbiji, krišom, pogledaju ka Ustavnom sudu.
