Politički angažovana gluma „nevladinih organizacija“
Podnosioci zahteva Vladi Srbije da 11. jul proglasi Danom sećanja na„genocid“ u Srebrenici, tokom dugogodišnje delatnosti pokazali su potpuno odsustvo objektivnosti i humanosti, što se u prvom redu odražava u diskriminatorskom odnosu prema žrtvama nedavnog građanskog rata u Bosni i Hercegovini
(foto, fonet: Beograd, 10.07.2014 - povodom 19. godišnjice Srebrenice, Mreža Žene u crnom i Udruženje za društvena istraživanja i komunikaciju (UDIK) iz Sarajeva, organizuju mirovnu akciju "Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!")
Vlada Srbije treba odlučno da odbaci neprimereni zahtev lažnih „nevladinih organizacija“, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava i Žene u crnom, da 11. jul proglasi Danom sećanja na„genocid“ u Srebrenici.
Zahtev je neutemeljen po nizu kriterijuma.
Podnosioci zahteva ne predstavljaju „civilno društvo“ u Srbiji, kako se, između ostalog, lažno predstavljaju. Sve navedene organizacije su dugogodišnje ekspoziture stranih političkih interesa u Srbiji i deluju zahvaljujući materijalnim sredstvima koja primaju iz stranih izvora. Oni nemaju moralni, građanski ili bilo kakav drugi status u srpskom društvu da bi Vladi Srbije mogli podnositi zahteve bilo kakve vrste.
Tokom dugogodišnje obimno dokumentovane delatnosti, sve navedene organizacije su pokazale potpuno odsustvo objektivnosti i humanosti, što se u prvom redu odražava u diskriminatorskom odnosu prema žrtvama nedavnog građanskog rata u Bosni i Hercegovini. Na primeru Srebrenice to se vidi iz poricanja ravnopravnog statusa hiljadama žrtava srpske nacionalnosti iz srebreničkog kraja koje su stradale od 1992. do 1995. Ta činjenica ubedljivo pokazuje da je njihova navodna briga za komemorisanje žrtava ustvari politički angažovana gluma. Samim tim, oni su moralno diskvalifikovani da se ovakvim povodom javno oglašavaju ili ispostavljaju bilo kakve zahteve zvaničnim ustanovama.
Tvrdnja podnosilaca da je i odlukom Međunarodnog suda pravde Srbija obavezana da udovolji njihovom zahtevu, takođe je lišena svakog osnova. U parnici koju su protiv Srbije povele sarajevske vlasti iz Bosne i Hercegovine, MSP je, naprotiv, 2007. godine doneo zaključak da Srbija ne snosi odgovornost za događaje u Srebrenici. Samim tim, zahtev Srbiji da po ovom pitanju zauzme zvaničan stav, iako nijedna država u okruženju ili dalje ne komemoriše srpske žrtve – potpuno je neprikladan.
Dodatni krupan razlog za odbacivanje zahteva navodnih „nevladinih organizacija“ je činjenica da su događaji u Srebrenici u julu 1995. kontroverzno pitanje u vezi sa kojim još uvek ne postoji ni pravni niti druge vrste stručni ili javni konsenzus.
Vlada Srbije nema ni moralnu ni pravnu obavezu da udovoljava tendencioznom i otvoreno jednonacionalnom zahtevu grupa za pritisak koje operišu na njenoj teritoriji, koje su finansirane iz inostranstva i rade za strane interese, ali se sistematski lažno predstavljaju kao autohtoni deo srpskog „civilnog društva.“
Umesto toga, ukoliko Vlada Srbije želi da podstakne sećanje na nevine žrtve, ona treba da počne tako što će ustanoviti Dan sećanja na sve koji su tokom dvadesetog veka položili svoje živote u odbrani srpskog naroda ili su genocidno stradali od strane suseda ili stranih osvajača – samo zato što su bili Srbi.
SREBRENICA HISTORICAL PROJECT
Postbus 90471,
2509LL
Den Haag, The Netherlands
+31 64 878 09078 (Holland)
+381 64 403 3612 (Serbia)
E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com
Web site: www.srebrenica-project.com
