AMERIČKI USTAV NIJE VIŠE UZOR

Ustav SAD gubi poslednjih decenija na popularnosti u svetu i sve manje zemalja se ugleda na njega, piše The New York Timese (NYT).

Još koliko 1987. kada je ovaj najduže važeći ustav na svetu slavio 200 godina, bio je direktni ili posredni uzor za 160 od tada postojećih 170 zemalja. Sada se uglavnom smatra već prevazidjenim...

„Ustav SAD, sudeći po svemu, gubi na privlačnosti za kreatore ustava u drugim zemljama“, zaključak je studije David-a Law-a sa Univeziteta u Washingtonu i Mily Versteege sa Virdžinijskog univerziteta.

„Tokom 60 i 70 godina minulog stoleća demokratski ustavi su se generalno ugledali na američki ali se taj trend izmenio 80-ih i 90-ih“, dodaju autori.

Na prelomu dva stoleća novi trend se, prema studiji, ubrzao. Sada su već ustavi demokratskih zemalja manje slični američkom nego na kraju II Svetskog rata. Objašnjenja je nekoliko. Američki ustav je dosta star i strog i ne garantuje neka novija prava i vrednosti. Opadajući uticaj ustava odražava, na svoj način, slabljenje snage i prestiža SAD u svetu.

Po mišeljenju profesora Law-a, glavni razlog jeste dostupnost novih, moćnijih i privlačnijih „operativnih sistema“ na „ustavnom tržištu“.

„Niko sada više neće kopirati Windows 3“, sažeto je objasnio on analogijom. S tim se slaže i sudija američkog najvišeg suda Ruth Ginsburg.

„Kada bih 2012. predlagala novi ustav ne bih ni pogledala na američki“, rekla je ona i dodala da bi posegla za južnoafričkim usvom, kanadskom Poveljom prava i sloboda, evropskom Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Prema NYT, prava su u američkom ustavu „zalivena u jantaru“, a s medjunardonog gledišta uska. Za razliku od većine savremenih ustava, pravni temelj USA ne štiti pravo na slobodu kretanja, presumpciju nevinosti, ne predvidja pravo na hranu, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. A ima neke svoje arhaičnosti i specifičnosti, na pirmer, garantujue pravo na nošenje oružja koje imaju u svojim ustavima, ne baš na svoju sreću, još samo Meksiko i Gvatemala.

Sanford Levinson je u knjizi „Naš nedemokratski ustav“ 2006. napisao da je „ustav SAD najteže promeniti od svih ustava koji postoje“. Ta titula je nekad pripadala Jugoslaviji, a zna se kako je ta zemlja završila, primjećuje NYT.

Druge zemlje, prema ovom autoru, menjaju redovno svoje ustave, u proseku svakih 19 godina. Igrom slučaja upravo taj isti rok pomenuo je 1789. Thomas Jefferson, jedan od trojice „očeva-osnivača SAD“, u pismu Jamesu Medisonu. Svaki ustav, po njemu, „prirodno gubi važenje posle 19 godina“ jer „zemlja uvek pripada živoj generaciji“.