Borba države protiv krize - većim porezima i manjim platama

Srbija se sve više približava ozbiljnoj krizi javnih finansija sa javnim dugom na kraju ove godine od preko 70 odsto (projekcija Fiskalnog saveta) i budžetskim deficitom od 2,6 milijardi evra ili 8,3 odsto BDP-a (najviše u Evropi). Za kamate u prvih šest meseci već smo platili više od 61 milijardu dinara, skoro isto onoliko koliko su nas koštale u celoj 2012. godini.

Uprkos svim “strukturalnim reformama” i “fiskalnim konsolidacijama” Srbija i dalje klizi u recesiju i krizu javnog duga, a izgleda da ćemo od vlasti gledati još iste ekonomske politike.

Ministar privrede Dušan Vujović (levo) i vršilac dužnosti ministra finansija, posle sastanka premijera Aleksandra Vučića sa ekonomistima, privrednicima i bankarima u Savezu ekonominista Srbije 25. jula, najavio je vladine ekonomske mere čiji će detalji biti poznati po rebalansu budžeta

Porezi rastu – budžetski prihodi se smanjuju

Od početka krize 2008. godine, ne računajući prve godine kada je „svetska kriza bila naša šansa“, Vlada Mirka Cvetkovića je u 2010. i 2011. godini zamrzla plate i penzije. Zatim je krenula serija povećanja poreza. Od 1. januara 2013. povećana je opšta stopa PDV-a sa 18 na 20 odsto, a projektovano je da će ona doneti u budžet dodatnih 34 milijarde dinara. Takođe je povećan porez na dobit sa 10 na 15 odsto. Ukupan procenjeni efekta ovih povećanja poreza trebalo je da donese 78 milijardi dinara u budžet.

Poreski prihodi u 2013. godini bili su ukupno veći nego u 2012. za svega 37 milijardi dinara, a čak 114 milijardi dinara manji nego što je budžetom za 2013. godinu projektovano.

U 2014. godini povećan je porez na imovinu, odnosno dato je lokalnim samoupravama da ga određuju, a one su to iskoristile, na primer u Beogradu, da ga povećaju i do 80 odsto. Povećan je paušalni porez za preduzetnike, a uveden je i solidarni porez na plate u javnom sektoru veće od 60.000 dinara (porez je iznosio 20 odsto na iznos plate preko 60.000 dinara i 25 odsto na iznose preko 100.000 dinara). Takođe, u 2014. godini imali smo još jedno povećanje PDV-a i to niže privilegovane stope sa osam na 10 odsto, dok je za neke proizvode povećan na 20 odsto. Projektovani prihod od ovog povećanja poreza bio je 31,4 milijarde dinara.

Za prvih šest meseci ove godine prihodi od PDV, kao i ukupni poreski prihodi su nominalno na istom nivou kao prošle godine, a realno, kada se uračuna inflacija (doduše niska) čak su i smanjeni.

Trenutno se najžešće debate vode oko toga da li plate u javnom sektoru i penzije treba smanjiti 10,15 ili 20 odsto, a iako se ne o tome ne govori direktno ipak je nagovešteno da sledeće godine možemo očekivati i još jedno povećanje  PDV-a.

Isto ludilo – isti rezultati

Donedavni ministar privrede, a sada ministar finansija i privrede Dušan Vujović je izjavio nedavno da će gledati da ni dinar ne bude veće smanjenje plata i penzija od 10 odsto kao i da će raditi na reformi javnog sektora, ali da je alternativa povećanje PDV-a. U Fiskalnom savetu su izračunali da za neophodne uštede na rashodnoj strani treba smanjiti plate i penzije bar za 15 odsto. Ako smanjenje bude 10 odsto, ostatak sredstava može se namaknuti povećanjem PDV-a za dva procentna poena, odnosno povećanjem na 22 odsto.

Albert Ajnštajn je rekao da je ludilo kada stalno ponavljaš istu stvar, a očekuješ drugačiji rezultat. Da li ovo važi i za naše fiskalne reforme, jer smo u prethodne dve godine dva puta povećavali PDV i oba puta nismo dobili veće poreske prihode u budžet, ali zato jeste sve više preduzeća pobeglo u sivu ekonomiju.

Naravno, povećanja poreza i smanjenja plata i penzija uvek prate i priče o reformama, sređivanju javnih preduzeća, profesionalizaciji, smanjenju korupcije i borbi protiv sive ekonomije, samo što se u praksi nekako ne sprovode.

Zanimljivo da je planirani deficit od 2,5 milijarde evra prema proceni Fiskalnog saveta probijen za oko 150 miliona evra, uprkos smanjenju rashoda za 250 miliona evra i to pre svega zbog smanjenja prihoda za čak 400 miliona evra.

(karikatura - pe.org.rs)

Proizvodnja pada umesto da raste

Javne finansije Srbije našle su se u negativnoj spirali gde se prihodi od poreza smanjuju zbog čega država diže poreze što smanjuje potrošnju i tera firme u sivu ekonomiju što dalje dovodi do pada prihoda od poreza. Jedino što se povećava je javni dug i kamate koje se plaćaju iz budžeta.

Nedostajuća stavka u ovoj jednačini koja bi preokrenula situaciju je -  ekonomski rast a on će ove godine biti negativan. Optimisti procenjuju 0,5 odsto, a pesimisti ili možda realisti na čak dva odsto. Inače u poslednjih pet godina privredni rast Srbije je nula.

Iz ovog začaranog kruga, izvesno je, nećemo se moći izvući samo štednjom, šta više dugoročno to će se nepovoljno odraziti na privredu, smatra ekonomista Dragovan Milićević. On podseća da su nakon povećanja PDV-a sa 18 na 20 odsto prihodi ostali nepromenjeni, a samo je povećana siva ekonomija i poreska evazija.

„Sve reforme se odnose na rashodnu stranu budžeta ali samo povećanje prihoda je dugoročno rešenje. Tu ne mislim na povećanje poreza, već na rast BDP-a, rast izvoza, uvoza i zaposlenosti. Ovako restriktivne mere dovešće do pada tražnje što vodi padu potrošnje i manje naplate PDV-a. To su kratkoročne, palijativne mere, da se preživi godina. To i mogu da razumem pošto se ništa nije radilo 12-13 godina. Poreski sistem nam je i dalje prevaziđen gde najveći teret podnose oni sa najmanjim prihodima. Mi i dalje imamo regresivni poreski model“, kaže Milićević, dodajući da trećina firmi ne izdaje fiskalne račune, a sve više je fantomskih firmi koje služe samo da se operu pare od neke transakcije i izbegne plaćanje poreza.

Ono što najviše obeshrabruje je to što mi ni nemamo odakle da crpimo privredni rast.

U pogrešnom vozu - svaka je stanica pogrešna

„Imamo pad izvozne tražnje, jer nam najveći izvozni prihod donosi Fiat od koga imamo malo poreskih prihoda. S druge strane imamo pad domaće tražnje koji će  biti još veći smanjenjem plata i penzija i povećanjem poreza. Mi iz recesije ne izlazimo godinama i nalazimo se u stagflaciji. Pri tome imamo i visoku referentnu kamatnu stopu iako nema straha od kreditne ekspanzije jer banke daju sve manje kredita. Kada uđete u pogrešan voz sve su stanice pogrešne“, zaključuje Milićević.

Sa ovim se slaže i Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koji ističe da su sve najavljene mere vlade gašenje požara i dugoročno ne mogu da uravnoteže budžet.

„Pošto sam video da je Fiskalni savet izračunao da bi smanjenje plata i penzija od 15 odsto uštedelo 800 miliona evra, predlažem da ih smanjimo za 35 odsto pa da uopšte nemamo deficit. Šalu na stranu, to daje samo kratkoročan predah. Povećanje PDV-a ima isti efekat kao smanjenje plata, samo je manje bolna mera. Ako ne bude ozbiljnijeg rasta proizvodnje, izvoza i zaposlenosti sve će to biti uzalud. Ne vidim značajnije poteze koje vlada preduzima u tom smeru, sve je načelno i u planovima, a suštinski se ništa ne pomera napred. Mislim da bi vlada mogla da plati krupnu političku cenu zbog ovih mera“, poručuje Savić, dodajući da se ne vidi značajnije sanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru niti ispravljanje neracionalnosti u javnim preduzećima.

On ističe i da nakon neke ravnotežne tačke svako povećanje poreza dovodi do manjih apsolutnih prihoda u budžetu, kao što se to videlo prilikom prošlog povećanja PDV-a.

Olivije Blanšar, ekonomista MMF-a objavio je rad u kome pokazuje da u zemljama sa recesijom mere na smanjenju javnog duga samo dovode do povećanja odnosa javnog duga prema BDP-u što se već moglo videti na primeru Grčke i Španije.