BRIKS: Konkurencija Svetskoj banci i MMF-u

Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, takozvani BRIKS blok, pre nekoliko dana sa reči je prešao na dela u brazilskom gradu Fortaleza gde su lideri ovih zemalja zaključili sporazum o formiranju razvojne banke i stabilizacionog fonda (CAR) koje bi zemlje mogle koristiti prilikom platnobilansnih problema. Ove dve insitucije su, faktički, pandan Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu i nastaju tačno 70 godina nakon Bretonvuda na kome su stvorene Svetska banka i MMF i kreiran posleratni svetski finansijski sistem kakav danas imamo.

Prema sporazumu, razvojna banka će inicijalno imati 50 milijardi dolara osnovnog kapitala, gde će svaka od članica uplatiti po 10 milijardi, tako zadržavajući ravnopravnost u ovoj instituciji. Doduše, u izveštajima sa ovog događaja govori se o tome da je Kina htela da uplati više i da ostvari dominaciju, ali da su Indija i Brazil izborili jednako učešće u banci za sve. Osim direktnih uplata članice će položiti i još 40 milijardi dolara u garancijama. Banka će ostati otvorena i za druge članove, ali udeo BRIKS-a neće moći da se spusti ispod 55 odsto.

Lideri BRIKS u brazilskom gradu Fortaleza 15. jula 2014: Vladimir Putin, Narendra Modi, Dilma Rusef, Xi Jinping i 

Jacob Zuma

Fond za zaštitu od dolara

Kratkoročno, od osnivanja razvojne banke možda je i važnije formiranje fonda teškog 100 milijardi dolara iz koga će članice dobijati pomoć u slučaju platnobilansnih teškoća i eksterne nelikvidnosti.

Zemlje u razvoju su prošle godine na svojoj koži osetile opasnosti globalnog finansijskog sistema zasnovanog na dolaru kao rezervnoj valuti kojom upravljaju Federalne reserve SAD. Na pomen tadašnjeg predsednika FED-a Bena Bernankija da će smanjiti kvantitavne olakšice, odnosno u prevodu smanjiti štampanje dolara, milijarde su se povukle iz zemalja u razvoju nazad u Ameriku, izazivajući deprecijacije lokalnih valuta, rast kamata i finansijske potrese. Ne želeći da se oslanjaju na procene i dobru volju američkih monetarnih vlasti, lideri BRIKS-a su se odlučili za fond koji bi premostio nestabilnosti zbog povlačenja inostranog kapitala.

Kao zemlja sa najvećim deviznim rezervama na svetu, Kina će u fond uplatiti 41 milijardu dolara, Rusija, Indija i Brazil po 18 milijardi, a Južna Afrika pet milijardi dolara.

Takođe, prema izveštajima, dogovor je bio na ivici da propadne zbog izbora sedišta banke i raspodele upravljačih funkcija. Navodno se Indija usprotivila tome da Šangaj bude sedište, dok je Brazil tražio da prvi predsednik banke bude iz ove zemlje. Na kraju, kako neki kažu, u poslednjih 10 minuta sastanka, dogovreno je da Šangaj postane sedište banke, dok će prvi predsednički mandat od pet godina pripasti Indiji. Sledećih pet godina predsednik će biti iz Brazila, zatim iz Rusije, a poslednji predsednik će doći iz Kine. Na ovaj način Kinezi neće predsedavati bankom narednih 20 godina. Prvi predsednik borda direktora biće Brazilac, a predsednik borda guvernera iz Rusije. Predviđeno je da razvojna banka i „mini MMF“ kako ga je nazvao ministar finansija Rusije počnu sa radom 2016. godine.

Posledica odbacivanja neoliberalne politike

Formiranje pandana Svetskoj banci i MMF-u je glavna ekonomska i geopolitička vest u ovom trenutku i dok u zemljama u razvoju na ovaj događaj gledaju kao na šansu za oslobođenje iz stiska međunarodnog (zapadnog) finansijskog tržišta, čiji su predvodnici Svetska banka i Međunarodni monetarni fond, na drugoj strani - pre svega u Njujorku i Londonu, centrima finansijske moći - na novoformirane institucije se gleda kao na pretnju i ističu se sve mane ovog saveza, razlike između zemalja i slabe prognoze rasta zemalja u razvoju.

Tako se može pročitati kako ove zemlje (članice BRIKS) imaju sasvim različite interese, kako je privreda Kine veća od privreda ostalih članica zajedno, te će zbog toga Kinezi neizbežno dominirati i koristiti BRIKS za svoje interese. Takođe, zapadni analitičari napominju da ove zemlje imaju veoma slabe političke, pa i ekonomske veze te da su svakoj od njih pojedinačno važniji partner SAD nego one međusobno.

Dugo su na zapadu gledali na BRIKS samo kao na akronim, često pominjući da su ga originalno upotrebili bankari iz Goldman Saksa još 2001. godine. Međutim, kako je u Gardijanu napisala Radika Desai, profesor na Manitoba univerzitetu u Kanadi, ove zemlje spaja jedna stvar, a to je iskustvo u sprovođenju neoliberalne politike i odbacivanje iste te politike.

Ovaj događaj zemlje u razvoju gledaju kao šansu za oslobođenje iz stiska međunarodnog (zapadnog) finansijskog tržišta

Nada za zemlje u razvoju

Zemlje u razvoju, posebno zemlje BRIKS u kojima živi više od 40 odsto svetske populacije, već godinama od MMF-a i Svetske banke zahtevaju reforme kako bi dobile više prava u odlučivanju. To pre svega zbog eksplozivnog rasta Kine koji ju je izbacio na drugo mesto po veličini ekonomije na svetu. Međutim, Kina u MMF-u ima manje glasova od SAD (koja ima pravo veta), Japana, Francuske i Velike Britanije.

Ni druge zemlje u razvoju koje od izbijanja krize faktički vuku svetski rast, nisu videle da im se to odrazilo na više prava u odlučivanju gde će novac MMF i Svetske banke biti plasiran. Otezanje ovih institucija, ali pre svega SAD, da priznaju rastuću ekonomsku moć zemalja u razvoju bio je jedan od glavnih razloga za formiranje paralelnih finansijskih institucija u okviru BRIKS.

Razvojna banka BRIKS imaće manji kapital od Svetske banke u kojoj je 188 zemalja upisalo 223 milijarde dolara. I Fond će biti manji od MMF koji ima na rspolaganju 315 milijardi dolara, a pod nekim uslovima može da prikupi i ceo bilion dolara. Međutim, ako se pogleda učešće zemalja BRIKS u SB i MMF naspram novoosnovanih institucija vidi se do čega im je više stalo.

Kina je u kapital Svetske banke uplatila 12,86 milijardi dolara, a u razvojnu banku 10 milijardi dolara, dok će uplate Brazila, Rusije, Indije i JAR u razvojnu banku biti daleko veće nego u Svetsku banku.

U stabilizacioni fond Rusija će uplatiti 18 milijardi dolara, dok je uplaćeni kapital Rusije u MMF-u skoro dvostruko manji - 9,19 milijardi dolara. Kina će u ovaj Fond uplatiti skoro tri puta više sredstava nego u MMF.

Kako se može videti iz dokumenata BRIKS, sredstva iz razvojne banke biće upotrebljavana za jeftine kredite za izgradnju, pre svega, infrastrukture ali i za poljoprivredu i industriju. Mnoge zemlje u razvoju nadaju se da plasmani neće biti ograničeni samo na članice već da će i drugi moći da pozajme deo tog kapitala. Ovi krediti možda čak neće biti ni jeftiniji od onih koje daju Svetska banka ili MMF. Međutim, ono čemu se svi nadaju je da neće biti uslovljavanja, tako karakterističnih za ove institucije, koja često zadiru u ekonomski i politički suverenitet. S jedne strane imamo Svetsku banku koja odobrava veoma jeftine kredite, ali sa tako rigoroznim uslovima i procedurama koje mnoge zemlje u razvoju ne mogu da ispune. S druge strane imamo MMF koji, to možemo videti i ovde, svoju pomoć uslovljava vođenjem određene politike, najčešće kresanja javne potrošnje, gde prvo stradaju plate, penzije i socijala, što često dovodi u pitanje i opstanak izabranih vlada. Nade malih zemalja u razvoju leže u tome da će ih bar zemlje na sličnom nivou razvoja razumeti bolje od razvijenih zemalja koje upravljaju SB i MMF.

A po svemu sudeći i moćiće da računaju na kredite iz ove banke, jer su lideri BRIKS nakon sporazuma održali sastanak sa liderima latinoameričkih zemalja, Argentine, Čilea, Kolumbije, Ekvadora i Venecuele. Na pomoć bi pre svega mogla da računa Argentina koja se nalazi u dužničkoj krizi poslednji desetak godina, a trenutno vodi bitku sa “lešinarskim fondovima” koji nisu pristali na reprogram duga i sada traže isplatu obveznica vrednih 1,3 milijarde dolara u celosti nakon odluke SAD Vrhovnog suda da na to imaju pravo.

Da će se saradnja zemalja BRIKS sa Južnom Amerikom produbiti ukazuju i turneje ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog predsednika Đi Jinpinga. Putin je oprostio dug Kubi od 36 milijardi dolara, a i Jinping će se susresti sa Raulom Kastrom.

Lideri BRIC grupe (Brazil, Kina, Rusija, Indija i Južnoafrička Republika - BRICS) i južnoameričkih država okupili su se16.07.2014. na samitu u Braziliji: Jose Mujica (Urugvaj), Ollanta Humala (Peru), Donald Ramotar (Gvajana), Juan Manuel Santos (Kolumbija),  Michelle Bachelet (Ćile), Rafael Correa (Ekvador), Horacio Cartes (Paragvaj), Desire Delano Bouterse (Suriname), Nicolas Maduro (Venecuela), Cristina Fernandez (Argentina), Vladimir Putin (Rusija), Narendra Modi (Indija), Dilma Rousseff (Brazil), Xi Jinping (Kina), Jacob Zuma (JAR), Evo Morales (Bolivija)

Jače od Svetske banke i MMF

Još jedan važan aspekt osnivanja razvojne banke koji ide u prilog zemljama BRIKS je iskustvo koje poseduju sa sličnim institucijama, a tu prednjače Brazil i Kina. Brazilska  razvojna banka BNDES je u poslednje tri godine plasirala skoro 300 milijardi dolara u svoju privredu, a prošle samo godine 83 milijarde dolara, što je za trećinu više nego što je Svetska banka pozajmila u 100 zemalja u 2013. Šta reći za kinesku razvojnu banku koja je samo u 2013. plasirala 240 milijardi dolara.

Takođe, kako je primetio kolumnista Blumberga Leonid Beršidski, zemlje BRIKS nemaju ni mnogo motiva da ulažu novac u MMF. Posebno je to slučaj Rusije koja posredno preko kapitala u MMF finansira ne baš prijateljske vlasti u Ukrajini koja je četvrti najveći dužnik MMF sa 13 milijardi dolara. Takođe, i drugim članicama BRIKS teško da je prioritet da preko MMF čuvaju evrozonu tako što daju novac Grčkoj, Portugalu i Irskoj (skoro 66 milijardi dolara duguju MMF). Na stranu što se vrlo malo pitaju gde će i kome taj novac MMF pla