Za loše kredite kriva kriza, ali i banke

Kraj problema sa nenaplativim kreditima još se ne nazire. Na kraju februara prema podacima Udruženja banaka Srbije učešće loših kredita u ukupnim zajmovima iznosilo je u proseku 22,8 odsto, ali ono što je značajnije je da je 29 odsto zajmova preduzećima nenaplativo. Istovremeno, više od petine (21,5 odsto) kredita preduzetnicima se vodi kao nenaplativo, dok je kod zajmova građanima situacija bolja, jer se 8,8 odsto zajmova vode kao loši.

(karikatura: Slobodan Srdić)

Nenaplativost se povećava

Pored loših vesti, još gore je što se ovaj iznos povećava od početka godine, pa je u februaru iznos nenaplativih kredita privredi povećan 0,5 procentnih poena. Krajem prošle godine došlo je do blagog smanjenja nenaplativih kredita, ali ne zbog toga što je privreda bila likvidnija već zato što je likvidirana Univerzal banka pa su njeni nenaplativi krediti izbrisani iz bilansa.

Kako objašnjava Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije tome su donekle doprineli i napori privrednika da prikažu što bolje završne račune pa su pokušali na sve načine da smanje dugove. Tako je sa 31 odsto loših kredita privredi ovaj iznos pao na ispod 29 odsto pred kraj prošle godine, ali sada se stanje ponovo pogoršava. Na to ukazuje i podatak Narodne banke Srbije po kome je na kraju februara 46.962 pravnih lica i preduzetnika imalo blokirane račune, što je za 3.175 više u odnosu na decembar 2013. godine. Ukupan iznos blokiranih sredstava bio je oko 243,5 milijardi dinara, bez kamate.

Srbija je među zemljama sa najvećim procentom nenaplativih kredita u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, samo su Rumunija (21,8%) i Albanija (24%) sa lošijim pokazateljem.

Prema istraživanju autora Makroekonomskih analiza i trendova, podaci o problematičnim kreditima i kvalitetu kreditnog portfolija se pogoršavaju iz kvartala u kvartal, pa je izvesno da vrh ovog problema još nije dostignut, mada je rast NPL-ova usporen.

(karikatura: Tošo Borković)

Svetska kriza i bankarska pohlepa

Ono što je posebno zanimljivo je zaključak autora Boška Živkovića i Miroslava Marinkovića da je za ovako visok nivo loših kredita odgovorno ponašanje banaka u istoj meri koliko i makroekonomska situacija, odnosno kriza.

Neizvesna ekonomska situacija u zemlji i inostranstvu jeste primaran uzrok nastanka i održavanja negativnih pokazatelja i na ovaj eksterni faktor učesnici na tržištu ne mogu uticati. Međutim, kako se ističe u ovom istraživanju, drugi deo problema odnosi se na postupanje banaka u kriznom periodu.

“Banke su se dugo ponašale kao riziku skloni igrači, što se ogledalo kroz visok udeo kredita u aktivi i visoke stope rasta portfolija. U predkriznom periodu motivi za takvo ponašanje bile su visoke profitne stope i merenje uspešnosti menadžmenta kroz ostvarenu stopu rasta plasmana. Obrazac ponašanja se nije promenio s početkom krize i pojavom problema u otplati. Razlog ponovo leži u motivu, a to je želja da se novim plasmanom problematičnom klijentu da vreme za konsolidaciju poslovanja i stvore uslovi za vraćanje i inicijalno plasiranih sredstava i naknadnih plasmana.

Najčešći ishod prikazanog scenarija je dodatno pogoršanje kvaliteta aktive na nivou pojedinačne banke pa posledično i na nivou bankarskog sektora”, objašnjavaju oni, dodajući da pristup banaka nastaloj situaciji nije imao ništa manji uticaj na dodatno produbljenje problema od krize.

(karikatura: Tošo Borković)

U bankama ne priznaju krivicu

Iz ugla bankara problem leži isključivo u dužnicima koji ne mogu da vrate kredite. Tako Dugalić ističe da, dugoročno, do smanjenja loših kredita može doći samo pojavom investicija i pokretanjem proizvodnje, što bi dovelo do rasta zaposlenosti i standarda stanovništva.

„Kada se podigne kvalitet privrede onda će lakše i otplaćivati svoje obaveze“, smatra Dugalić. U kratkom roku, prema njegovim rečima, ne može se mnogo učiniti, osim što banke mogu da prodaju loše plasmane drugima ili da ih isknjiže iz bilansa, ali to je samo lečenje posledica.

U 2013. godini portfolio od oko 32 milijarde dinara loših kredita su banke prodale drugim firmama, a neke takve su i same osnovale, da bi očistile svoje bilanse, ali to je i dalje kap u moru od oko 400 milijardi dinara loših kredita u srpskom bankarskom sektoru.

Prema nezvaničnim podacima bankarski sektor, u kome je sada 29 banaka, ostvario je u prošloj godini profit pre oporezivanja od 14 milijardi dinara, što je oko 120 miliona evra, dok je prinos na kapital iznosio oko dva odsto. Prema Dugalićevim rečima, to je manje nego što je zaradio NIS ili Telekom ili EPS. Međutim, u tih 29 banaka, bar prema dosadašnjim rezultatima, prvih pet-šest ostvaruje ogromne profite, dok njih desetak završava u minusu. 

Izvor: MAT br. 230