Dinar slabi posle izbora?
Od početka godine Narodna banka Srbije prodala 820 miliona evra na deviznom tržištu. Pritisci na dinar će se nastaviti i posle izbora, tvrde stručnjaci
(ilustracija, Da li preti pad dinara)
Poslednjih mesec danas devizni kurs u Srbiji je stabilan i to na nivou 115,9 dinara, a promene se iskazuju samo u parama. Uz prodatih čak 820 miliona evra deviznih rezervi za dva i po meseca - što je 328 miliona evra mesečno, za sprečavanje prekomernih dnevnih oscilacija, kako glasi zvanično objašnjenje NBS - i držanje visoke referentne kamatne stope na 9,5 odsto sa inflacijom koja je na 2,6 odsto, Narodna banka je „zabetonirala“ kurs.
Mnogi stručnjaci se slažu da je glavni razlog takvog postupanja - bliženje izbora i činjenica da ne bi bilo zgodno u takvom trenutku videti slabljenje domaće valute. Osim toga, deprecijacija dinara povlači i rast cena, što takođe nije popularno kod stanovništva.
Postavlja se, međutim, pitanje šta će biti posle izbora, odnosno da li će se pritisci na dinar nastaviti i da li će centralna banka nastaviti da ga brani svim sredstvima.
Nema deviza ni stranih investicija
Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu očekuje da će se pritisci na kurs nastaviti i posle izbora, a osnovni razlog je zato što nema očekivanih deviznih priliva, pre svega od investicija.
„Nema priliva deviza koji bi zadovoljio tražnju za deviznim sredstvima. Takođe, početak je godine pa se obnavljaju zalihe, nabavlja energija i to sve utiče na kurs. Do sada je bilo očekivano da će NBS braniti devizni kurs zbog izbora. Tako se šalje politička poruka da stabilan dinar znači uspešnu privredu što dalje znači dobra vlada. Osim toga, NBS interveniše i kako bi zadržala rast cena koji zavisi od kursa. Ipak, prodate devizne rezerve od 800 miliona evra za 2,5 meseca su ogromna suma i to je na godišnjem nivou preko tri milijarde evra, što mislim da je više i od onog što je potrošio Šoškić kao guverner“, smatra Savić. On ističe i da će se i posle izbora nastaviti pritisak na kurs, ali će NBS biti opuštenija u odbrani dinara. S druge strane, on ne očekuje da će tražnja za evrima biti tolika kao u prvom tromesečju pa neće biti ni potrebe za većim trošenjem deviznih rezervi.
„Očekujem rast evra, ali ne spektakularan. Ono što je stvarno bitno i što jedino može dugoročno uticati na stabilnost kursa je proizvodnja i zato država mora podsticati industriju. Ovo sve što radi NBS su kratkoročne mere i samo lečenje simptoma“, napominje profesor.
Slabljenje dinara neizbežno
Za ekonomistu Gorana Nikolića, prodaja više od 800 miliona evra deviznih rezervi ukazuje da su pritisci na dinar ogromni i da će doći do slabljenja domaće valute nakon izbora.
„Spoljni faktor je jedan od onih koji utiču na naš devizni kurs. Američke Federalne rezerve smanjile su količinu državnih obveznica koje otkupljuju na mesečnom nivou, zbog čega investitori povlače sredstva iz zemalja u razvoju i vraćaju u SAD. Kod nas je ipak jači domaći faktor, a to je percepcija bankara da kurs treba da deprecira. Samo je pitanje da li će NBS nastaviti da brani dinar ili ne“, tvrdi Nikolić i dodaje da su njegova očekivanja da centralna banka neće nastaviti da brani kurs ovakvim tempom što znači da će dinar slabiti. Prema njegovim rečima snažna deprecijacija je jedan od načina da se smanji deficit budžeta, a cenu bi platili, osim građana, i banke i investicioni fondovi. Na primer, ako bi dinar oslabio 20 odsto, banke koje su kupovale državne dinarske hartije čiji stok iznosi četiri milijarde evra - izgubile bi milijardu. Druga solucija je smanjenje rashoda budžeta, smanjenje plata, penzija, socijale, ali u tom slučaju cenu prilagođavanja plaćaju samo građani a ne i finansijeri deficita.
I za ekonomistu Nenada Gujaničića izvesno je da dinar mora oslabiti, ali problem predstavlja što se monetarna politika vodi diskreciono, ne zna se kada ni po kojim kriterijumima se interveniše na deviznom tržištu.
„Pritisci na dinar su veliki od početka godine i uslovljeni su sezonskim karakterom, ali i političkom kampanjom. Najbolji režim koji bi otklono sve neizvesnosti oko kursa je neko vezivanje za evro, gde bi dinar onda plivao prema ostalim valutama kao evro. Razlog je što se skoro sve velike finansijske transakcije kod nas obaljaju u evrima“, smatra Gujaničić.
